Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а


Баъзи давлат арбоблари аёллардир



Download 16,21 Mb.
bet35/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Баъзи давлат арбоблари аёллардир.
6.Асослардан бири инкор хукм булса, хулоса хам инкор хукм булади. Масалан:
Хеч бир жинояг жазосиз колмайди.
Ватанга хиёнат цилиш жиноятдир.
Ватанга хиёнат килиш жазосиз колмайди. 7.Асослардан бири жузъий хукм булса, хулоса х,ам
жузъий х,укм булади. Масалан:
Яхши фарзанд ота-онасини хурмат килади.
Баъзи ёшлар яхши фарзанддир.
Баъзи ёшлар ота-онасини хурмат килади.

СИЛЛОГИЗМНИНГ ФИГУРАЛАРИ ВА МОДУСЛАРИ


Одций кагьий силлогизмнинг структурасида урта тер­ миннинг жойлашишига караб силлогизмнинг туртта фи- гураси фарк килинади.


I фигура П фигура III фигура IV фигура Р м м р


S М м S
S-P S-P S-P S-P


I фигурада урта термин катта асоснинг субъекти, кичик асоснинг предикати булиб келади.


II фигурада урта термин катта ва кичик асосларнинг предикати булиб келади.
III фигурада урта термин хдр икки асоснинг субъекти булиб келади.
IV фигурада урта термин катта асоснинг предикати, кичик асоснинг субъекти булиб келади.
Силлогизм асослари оддий катъий хукмлар (А, Е, I, 0)дан иборат. Бу хукмларнинг икки асос ва хулосада узига хос тартибда (тупламда) келиши модус деб аталади.
«Модус» - шакл деган маънони англатади. Силлогизм фигураларининг узига хос модуслари мавжуд. Хар бир фигуранинг тугри модусларини аниклашда, тугри хулоса чикдришда силлогизмнинг умумий коидалари билан бирга хар бир фигуранинг махсус коидаларига хам амал килинади. Фигураларнинг махсус коидалари силлогизм терминларининг узига хос богланиши асосида апикдапади. Оддий катъий силлогизмнинг биринчи фигураси куйи­
даги махсус коидаларга эга:
1.Катта асос умумий хукм булиши керак. 2 .Кичик асос тасдик хукм булиши керак. I фигуранинг туртта туфи модуси мавжуд: AAA, ЕАЕ, All, ЕЮ.
Модусларнинг биринчи харфи катга асоснинг, иккинчи харфи кичик асоснинг, учинчи харфи хулосанинг сифат ва микдорини курсагади. Фигураларнинг модусларини бир-оирвдан фарклаш максадвда уларнинг хар бири алохдца ном билан аталади.
AAA - Barbara модуси.
А.Хамма илмий конунлар объектив хусусиятга эга. А.Тафаккур конунлари - илмий конунлардир.
А.Тафаккур конунлари объектив хусусиятга эга.
ЕАЕ - Celarent модуси.
Е.Хеч бир диндор атеист эмас. А.Имомлар диндордир.
Е Хеч бир имом атеист эмас.
All - Darii модуси.
А. Барча жиноятчилар жазога лойикдирлар. 1.Баъзи кишилар - жиноятчидир.
I.Баъзи кишилар жазога лойикдирлар.
ЕЮ - Ferio модуси.
Е. Ахлокди инсонларнинг хеч бири виждонсиз эмас.
I. Баъзи ёшлар ахлокди инсондир.
О.Баъзи ёшлар виждонсиз эмас.
Силлогизмнинг биринчи фигураси оддий катъий хукм­ ларнинг барча турлари буйича хулосалар беради.

www.ziyouz.com kutubxonasi




Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish