Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а


q 2 .Инкор этиб тасдикдовчи pvq modus tollendo ponens p q



Download 16,21 Mb.
bet42/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

q
2 .Инкор этиб тасдикдовчи pvq
modus tollendo ponens p
q
Масалан:
1.Тушунчалар мазмунига кура, конкрет ёки абстракт булади.
Бу - конкрет тушунча._____________________________
Демак, бу - абстракт тушунча эмас.
2 .Хукмлар тузилишига кура одций ёки мураккаб булади. Берилган х у к м оддий х у к м эмас.___________________
Демак, берилган хукм мураккаб хукмдир.
Айирувчи силлогизмда тугри хулоса чикариш учун куйидаги коидаларга амал килиш зарур:
1.Айирувчи хукм таркибидаги оддии хукмлар бир-би- рини инкор кдлиши, хажмига кура, кесишмаслиги шарт, акс холда хулоса хато булади.
Масалан: Китоблар клзикарли ёки фантастик булади. Бу китоб кизикарпи.___________________
Бу китоб фантастик эмас.
Китоб хам кизикарли, хам фантастик булиши мумкин. Бунда айирувчи хукм таркибидаги оддий хукмлар бир- бирини инкор этмайди ва хажмига кура, кесишади. Шунинг учун хулоса хато.
2 . А йирувчи хукм да бир-бирини инкор этувчи мукобиллар тулик курсатилган булиши шарт.
Бурчаклар уткир ёки утмас бурчакли булади. Бу бурчак уткир бурчакли эмас.____________
Бу бурчак утмас бурчаклидир.
Хулосанинг хато булишига сабаб, айирувчи хукмдаги мукобиллар тулик курсатилмаган, яъни туфи бурчакнинг мавжуддиги эътибордан четда колган.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Айирувчи силлогизмлардан купрок, бир неча ечимга эга булган масалаларни ечишда, яъни мукобил холатлардан бирини туфи танлаб олишда фойдаланилади.
Шартли - айирувчи - лемматик (тахминлаб) хулоса чикариш деб, асослардан бири икки ёки ундан ортик шартли хукмлардан, иккинчиси эса айирувчи хукмдан иборат булган силлогизмга айтилади. Айирувчи асосдаги аъзоларнинг со- нига кура, бундай хулосалар дилемма (айирувчи асос икки аъзодан иборат булган), трилемма (айирувчи асос уч аъзо- дан иборат булган) ва полилемма (айирувчи асос турт ва ундан ортик аъзодан иборат булган) деб аталади.
Дилемма оддий ёки мураккаб булади. Оддий дилемма- нинг шартли асосидаги хукмлар ё шартига, ё натижасига кура ухшаш булади. Мураккаб дилемманинг шартли асо­ сидаги хукмлар хам шартига, хам натижасига кура бир- биридан фарк килади. Дилеммалар конструктив (тузувчи) ёки деструктив (бузувчи) турларга булинади. Демак, ди­ леммалар турт хил булади: 1.Оддий конструктив дилемма. 2 .Оддий деструктив дилемма. 3.Мураккаб конструктив дилемма. 4.Мураккаб деструктив дилемма.
Оддий конструктив Оддий деструктив дилемманинг формуласи: дилемманинг формуласи а -» с, b -> с а Ь, а —> с
a v b b v с _______
с а
Масалан:
Агар ёшлар илм ургансалар, хаёгда уз уРинлаРиии топадилар.
Агар ёшлар хунар ургансалар, хаёгда уз уринларини топздилар.
Ешлар ё илм, ёки хунар урганадилар._____________
Демак, улар хаётда уз уринларини топадилар.
Агар талаба чет тилини яхши билса, конкурсда ишти- рок этади.
Aiap талаба чет тилини яхши билса, чет элга укишга боради.
Талаба конкурсда ишгирок этмади ёки чет элга укишга бормади.______________________________
Талаба чет тилини яхши билмайди.
Мураккаб конструктив Мураккаб деструктив дилемманинг формуласи: дилемманинг формуласи:
а —> Ь, с —» d а —>_в, с_—> d

Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish