Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Усимликлар коллекцияларидан фойдаланиш



Download 0,95 Mb.
bet21/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Усимликлар коллекцияларидан фойдаланиш. Н. И. Вавиловнинг назарий ишлари дастлабки материалнинг натурализацияси билан акклиматизациясини максадга мувофик равишда олиб боришга имхоп берди. Бу олимнинг бошчилигида жахоннинг турли мамлакатларига 60 дан ортик ва собик СССРнинг турли районларига 140 дан ортик экспедициялар уюштирилди. Эхспедициялар вактида усимликларни йигиш ва уларни турли илмий муассасалар билан айирбошлаш натижасида маданий усимликлар ва ёввойи холда усувчи авлодларининг махаллий хамда селекция навларидан жуда катта коллекция яратилди.
Бу коллекция дастлабкн материалнинг жахондаги энг бой жамFармасидир. Унда 300 мингдан ортик усимлик намуналари, шулардан 20 мингдан зиёд сабзавот ва полиз экинлари намуналари бор. Коллекцияда нихоятда куп турлар ва навлар борлиги янги навларни натурализациялаш ва яратищда улардан фойдаланишга имкон беради. Селекционерлар шу ердан усимликларнинг уруFлари ва кучатларини олиб купгина кимматли навларни интродукция килдилар ва талайгина янгиларини етиштириб чикардилар.
Узбекистонда хозир районлаштирилган ватанимиз навларидан тарвузнинг Мраморний, йирик ва мускат ковокнинг Испансхая 73, Кашгарская 1644, картошканинг Обидов 2, Зарафшон, помидорнинг Восток, Майкопский урожайний 2090, Темнокрасний 2077, Узбекистон, чучук калампириинг Зумрад, ярим аччих калампирнинг Пикантний, укропнинг Ором навлари ана шу коллекция асосида яратилган.
Усимликларнинг жахон коллекциясини яратиш ва куллаб- кувватлаб бориш ишига собик Бутуниттифок усимликшунослик нлмий-текшириш институтининг У рта Осиё тажбира станцияси, кейинчалих эса Урга Осиё филиали катта хисса хушди. Мам- лакатимиз мустахиликни хулга киритиб, уша филиал Узбекистон усимликшунослик илмий-текшириш институтига айлантирилганидан кейин экснедицион текширувлар олиб бориш, коллекциялар йигаш, уларни урганиш ва куллаб-кувватлаб туришга оид ишлар анча жадаллашиб холди.
Бу институт усимликлар генофондининг давлатга харапши хакихий хазипаси, лига навларни яратиш учуи зарур дастлабки материал хазинаси булиб холди. Буза, галла, ем-хашак бои, техник усимликлар, мевали, сабзавот ва бошка усимликларнинг жахондаги энг бой коллекцияларидан бири шу ерда жам булган, унда 37 мингдан ортик нав намуналари бор.
Бу коллекцияда сабзавот, полиз экинлари ва картошка мухим уринни эгаллайди. 1997 йилда унда 125 та картошка нав намунаси, 6 турга мансуб гюлиз экинларининг 2676 та, 35 турга мансуб сабзавот экинларининг 1257 та нав намунаси бор эди. Полиз экинлари коллекцияси 965 та ковун, 872 та тарвуз, 774 та коюк 30 та козонювгич, яъни люффа, 30 та лагенария нав намуналаридан ташкил топган. Сабзавот экинлари коллекциясида: 540 та помидор, 107 та калампир, 75 та баклажон, 95 та бош пиёз, 199 та саримсок пиёз, 80 та сабзи, 45 та редиска, 83 та турп, 23 та шолFOм, 41 та ош ловлаги, 51 та бош карам, 53 та узга турдаги карам, 221 та бошка сабзавот экинларининг навлари бор.
Сабзавот, полиз экинлари ва картошка коллекциялари мамлакатимизнинг бошка илмий муасасаларида хам мавжуд. Узбекистан сабзавот-полиз экинлари ва картошкачилик илмий текшириш институтида 900 тадан ортик, жумладан 600 тадан зиёд ковун ва 150 тадан ортикрок, тарвуз билан ковок нав намуналарини уз ичига оладиган коллекция бор. Бу институтда помидор, калампир, баклажон ва бошка экинларнинг ишлатиб туриладиган катта-катта коллекциялари хам бор. Самарканд кишлок хужалик институгида картошка нав намуналарининг ишлатиб туриладиган каттакон коллекцияси саклаб борилади.

  1. Дурагайлаш йули билан дастлабки материал яратиш

Мавжуд булган дастлабки материал орасида режалаштирилган навга якин келадиган формалар булмаса, дастлабки материални керакли популяциялари сунъий йул билан яратилади. Дастлабки материал популяцияларини яратишнинг дурагайлаш усули хаммадан кенг кулланилади.
Дурагайлаш ёки чатиштириш деб урушаниш вактида ирсий жихатдан хар хил булган иккита гаметаларнинг сунъий ёки табиий йул билан бирга кушилишига айтилади. Бунинг натижасида хар хил ирсиятни битта организмда мужассам килган янги формалар вужудга келади. Амалиётда чатиштириш иши бир навдаги усимлик чангини назорат остида бошка нав ёки турга. мансуб усимликлар тумшукчасига тушириш ва усимликларни энди гуллаб келаётган махалида уларга ёт, бегона чанг тушиб колишидан химоя килиб боришдан иборат.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish