Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Чатиштириш методикаси ва техникаси



Download 0,95 Mb.
bet23/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Чатиштириш методикаси ва техникаси. Дурагайлаш она усимлик гулини маълум навга (ёки навлар гурукига) мансуб ота усимлиги гулларининг чангги билан уругааштиришни кузда тутади. Бу жараён куйидаги амаллардан таркиб топади: она усимликларни танлаш ва синаб куриш, ота усимлик чанггини тайёрлаш, баъзан синаб куриш, зарур булса, усимликни бичиб куйиш, сунъий ёки табиий равишда чанглантириш, усимликларнинг чангланган гуллари ёки тунгалларини алокида лаб куйиш - изоляция килиш. Чатиштириш техникаси усимликлар гупининг тузилишига, чанглантириш ва алокида лаб куйиш усулига, усимлик гуллашииингтабиатига ва бошка шароитларга богаик.
Алокида лаб куйиш, яъни изоляциялаш усуллари. Усимликларни уларга ёт, бегона чанг тушишидан саклаш ёки алокида лаб, ажратиб куйишнинг фазовий, вакт узра изоляция килиш ва махсус изоляторлар ёрдамида изоляция килиш сингари усуллари бор, буларнинг кайси биридан фойдаланиш усимликлар гулининг тузилишига, гуллаш биологиясига ва чангланишининг усулига боыик. Фазовий изоляция билан вакт узра изоляция килиш четдан чангланадиган усимликлар учун кулланилади. Фазовий изоляцияда чатиштириладиган усимликлар алокида -алокида участкаларда, мазкур экиннинг бошца навларидан фазо билан, бушлик билан ажралиб турадиган жойларда устирилади. Икки уйли усимликлар (исмалоц, спаржа) чатиштирилганида иккита нав бир участкада устирилади ва уларнинг биттасидаги эркак усимликлар олиб ташланади. Вацт У3ра изоляцияда чатиштириладиган усимликларнинг бири маълум бир вацтда, иккинчиси - уша участканинг узида бошца вацтда Устирилади, шунга кура гуллаш муддатлари орасидаги тафовут Уларнинг четдан чангланишига йул куймайдиган булади.
Изоляторлар узининг вазифасига цараб, уч турли булади: бир гурух усимликлар ва айрим усимликни ажратиб цуйишга, усимликларнинг шоклари билан Тупгулларини ажратиб цуйишга ва айрим гулларни ажратиб цуйишга мулжалланган изоляторлар шулар жумласидандир.
Катта-катта усимлик гурухларини ажратиб, алохида лаб куйиш учун ёгоч ёки металлдан ишланиб, устига доца ёки тур (металл ёки синтетик тур) тутиб куйилади, баландлиги одам буйича келадиган, эшикли изоляция уйчалари цулланилади (6-расм).



  1. расм. Изоляция уйчаси

Бир нечта усимликни ажратиб цуйиш учугг бир мунча содда тузилган, кичикроц ва пастроц буладиган оддий изоляторлар цул- ланилса, битта усимликни ажратиб цуйиш учун Мунератти систе- масидаги изоляторлар ишлатилади. Оддий изолятор газлама ёки тур тортилиб, хамма тарафи бекитиб ццуйиладиган синчлардан иборат. Мунератти системасидаги изолятор устки ва урта кисмларига кунда- ланг тусинлар ташланиб, бир-бири билан бирлаштирилган турт козик куринишида ишланган. Устки ярмида козикхари ва тусинларига газлама кокдлади, пастки ярмига газлама кокилмасдан, балки уни усимликнинг тагига тортиб келиб, унга богааб куйилади (7-расм).
Усимликнинг шоклари ва Тупгулларини ажратиб куйиш учун кичкина изоляторлардан фовдаланилади, булар каттик симдан ишланган енгилгина харкасга тортилган ёки харкас куйилмаган мум коFOЗ, пленка (шамол ёрдамида чангланадиган усимликлар учун), дока, батист, майда кузли тур, дока ва тур тутилган гшенкадан (хашаротлар ёрдамида чангланадиган усимликлар учун) тайёрланади. Изоляторларни икки учи очик турадиган енгликлар куринишида ёки бир учи очих холган хопчалар куринишида тикиб олииади. Кейин уларии усимликларнинг Тупгуллари ёки шокларига кийгазиб, учлари богааб куйилади. Тупгулларга шикает етиб колмаслиги учуи изоляторлар ёндош шокчага, хокиб куйилгаи козикчага ёки усимлик катори буйлаб тортилгаи енмга богааб куйилади. Крвокдошлар, итузумдошлар ва дуккаклиларнинг йирик гулларини ажратиб куйиш учуи пахтан и юиха Хават килиб, уни гул устига ёнилади-да, гул бандига тахалиб турган четлари ураб куйилади (8-расм). Ковокаошларда гулини ажратиб куйиш учун. бундан ташхари, резинка халхаси ушлаб турадиган иккита тахтачадан иборат махсус кисхиштар хам ишлатилади, булар усимлик гуллаб келаётган махалда гул тожига кийгазиб куйилади, кейин олинади ва чангланиш вактида яна кийгазилади-да, гул Тугунчаси уса бошлайдиган махалгача холдирилади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish