Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги



Download 0,95 Mb.
bet70/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

3. Ковок
Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари.
Ковоц 4 кенжа туркум ва 25 турни уз ичига оладиган Cucurbita L. туркумига киради. Мамлакатимизда экиладиган ковокхар хар хил морфологик ва хужалик-биологик белгиларга эга булган цуйидаги учуга турга киради.

  1. 1\сиптщ пустли ёки оДДий цовоц - С. pepo L. var. citrul. Поялари анча киррали булиб, эгатчалари бор, барглари тук яшил, учи уткирлашиб келган, беш япрокди. Барглари, поялари ва мева бандлари каттик тиканавчалар билан копланган. Крвокдинг бу тури узун палакли усимликларни хам, калта палак чикариб, Тупли булиб усадиган усимликларни хам уз ичига олади. Мевалари бошка турларнинг меваларига Караганда майдарок, купинча тухумсимон шаклда, саргаш-заргалдок ёки оч сарик тусда, йул-йул наКиш и булади. Мевасининг шакли ва катта-кичиклиги жихатидан бир-биридан уралиб турадиган жуда куп навлари бор. Мева банди жуда киррали, призматик шаклда. Мевасининг эти сертола, бошка турлардан кура давадрок.

Каттик пустли ковок туртта кенжа турни уз ичига олади: узун палакли ковок - ssp. pepo (палаги узун буладиган асосий навлари ва узун палакли кабачки); палаги калта ёки Тупли ковок -ssp. levicunlis (кабачки, патиссон, кийшик буйин ёки крукнеки); манзарали ковок ssp. polimorfa, ёввойи холда усувчи цовоц - ssp. faxbana. Йирик мевали цовоц - С. maxima Duch. lina Alef. Поялари цилиндрсимон, тукли, думалок, жуда узун. Барглари яшил, йирик буйраксимон ёки сал уйикди. Мевалари йирик шарсимон ёки ясси тортган, гоко чузикрок булиб, пусти юмшок ва хар хил рангли. Эти кам толали, юмшок. Каттик пустли ковокка Караганда бир мунча кеч пишар. Туртта кенжа турни уз ичига олади: эски дунё ковога - ssp. maxima (экиладиган навлари); америка ковош - ssp. americana (анча тез пишар, палаги узун ва жуда каттик туклар билан когшанган); хитой kobofh - ssp. furbankurbus (саллага ухщаш шаклда майда ва уртача мева киладиган нимжон усимликлар), ёввойи холда усувчи ковок - ssp. andreara.

  1. Мускат цовоц - С. moschata Duch. Поялари ва баргларининг бандлари думалок-киррали, мева банди эса киррали булиб, мевага томон кенгайиб боради. Барглари салгина уйилган, беш япрокди ёки буйраксимон, томирлари орасида ок догаари бор. Бу турга мансуб усимликларнинг хаммаси узун палакли. Меваси шакли, катта- кичиклиги ва ранги жихатидан хар хил; чузик шакдда булиб, уртаси торайиб келган, пушти-жигарранг ёки сарик тусга кирган майда ва уртача мевалари купрок учрайди. Мевасининг эти заргалдок тусда, мушк хидли, зич, майин. Росмана экологик-географик типлардан иборат булган олтита кенжа турни уз ичига олади: туркман KOBOFH - ssp. noghuta (мевалари чузик шаклда булиб, суст сегментланган); япон KOBOFH - ssp japonica (мевалари даFал сегментланган, жуда буришган ёки эгатчали); Мексика KOBOFH - ssp. mexicana (меваларининг пусти ёгочсимон булиб, эти югасд, упсимон, ширин); Колумбия KOBOFH

  • ssp. columbiana (мевалари калампирнусха); шимолий америка KOBOFH

  • ssp. boreali americanica (мевалари майда ва уртача катталикда булиб, шакли ясси шаклдан тортиб то цилиндрсимон шаклгача боради) ва хинд KOBOFH - ssp. indica (мевалари жуда йирик очик рангли, шарсимон ёки тухумсимон шаклда) шулар жумласидандир.

Шу уччала турнинг хар бир кенжа тури бир неча тур-хиларни уз ичига олади, уларга узларининг таркалиш ареали ёки мевасининг шаклига караб ном куйилади. Экиладиган ковок навлари яхши ривожланиб, тезгина кучли ер устки кисмлари ва илдиз системасини Хосил кил ад и.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish