Тарвуз уруипунослиги. Биздаги маълумотларга Караганда, Узбекский 452 нав тарвузнинг битта мевасида 578 ва бир Тупида 1850 дона, Кузивой 30 нав тарвузда эса, тегишлича 41 ва 1796 дона ypyF хосил булади. Бундан ташкари, 3-6 фоиз атрофида етилмаган уруыар кам булади.
Уруыарнинг пусти уч кават тукималардан ташкил топган. Ташки кавати бир-бири билан кушилиб кетмаган бир катор кужайралардан иборат, бу хужайраларда кизил пигмент булади, уруFнинг ранги шу пигмент микдорига боилик. У рта кавати нотуири шаклли кужайралар ва катта-катта кужайра ораликларидан ташкил топган булутсимон тукимадан иборат. Пастки кавати ёгочланган халин деворли кужайралардан ташкил топган, ypyF пустининг каттикдиги шу кужайраларга бои лик.
Барча тарвуз навларининг уруFи ясси, тухумсимон шаклда булиб, учки томони уткирлашиб келган, учининг ён томонларида иккита усимтаси (кузчаси) булади. УруFинг четлари наварикрок булиб, сал кутарилиб туради. Турли тарвуз навларининг уругаарини йирик- майдалиги, шакли ва ран гига караб бир-биридан ажратиб олса булади.
Тарвуз уругаари йирик-майдалигига караб йирик (узунлиги 1,5 см дан ортик), уртача (1-1,5 см) ва майда (1 см дан кам) уругаарга булинади. Уругаарнинг эни 4 мм дан 10 мм гача, калинлиги 1,5 мм дан 3 мм гача боради, шаклининг индекси 1,5-1,6; 1000 дона ypyF оFирлиги 40-120 г ни, ypyF каттикдиги (зичлиги) 0,98 ни ташкил этади, 1 кг да 8-23 минг дона ypyF булади, 1 т ypyF 2,1 куб. м. кажмни эгаллайди.
Тарвуз уругаарининг асосий рангги ва наКиш тафовут килинади, булар турли навларда турлича булади. УруFнинг асосий ранги ок, малларанг, сомондек сарик, оч жигарранг, бузранг, кизил, жигарранг, Кора булса, нАКШи кам хар хил - гардишли тумшукчаси ажралиб турадиган, хол-хол ва ао1уоГ булади. Турли нав уругаарининг юзаси кам хар хил, чунончи силлик, Fадир-будир юзали (ёрикхари йук), юзида майда-майда ёки йирикрок ёрикхари буладиган уругаар бор (34-расм).
Тарвуз уругаарининг ривожланиши меваларининг шаклланиб бориши билан маккам богаик. Уругаар мева этининг ранги одатдаги тусига кирганидан кейингина энг юкори унувчанлик даражасига етади. Айрим навлардагина уруFлар бир мунча кейинрок етилади. Тарвуз уругаари paco етилганида таркибидаги нам микдори 50-51 фоиз булади расм. Тарвуз уруFининг катта кичиюшги, юзаси ва навдпининг куриниши: 1- навдии йук; 2- тумшукчасининг нав.ши ажралиб туради; 3- тумшукчаси билан кошиясининг навдии ажралиб туради; 4 - сербар кошия; 5 - чутир уруF; 6 - догли ypyt-; 7 - юзаси мавда ёрикчали; 8 - йирик ёрикчали уруF; 9 - майда уруF; 10 - уртача уруF; 11 - йирик уруF.
Крвун уругаари ривожланишда кдндай боскич ва даврларни бошдан кечирадиган булса, тарвуз уругаари хам худди шундай муддат давомида уша боскич ва даврлардаи утиб боради, бу экин уругаарини сунъий равишда етилтириб олиш муддатлари хам бир хил. Тарвуз уругаарининг намлиги шакланишининг охирларига келгаида 75-89 фоиз, унувчанлиги 0 фоиз, 1000 донасининг OFирлиги 20-30 г булса, тулишиш даврида бу ракамлар 65, 10-15 фоизни ва 94-125 г ни, мум пишиклиги даврида - 63-55, 92-98 фоизни ва 134135 г ни, биологик етуклик даврида - 50-51, 97-98 фоизни ва 134-136г ни ташкил этади.
Тарвуз уругаари етарли даражадаги унувчанлигини 6-7 йил давомида саклаб туради, лекин энг юкори экинбоплик сифатлари купи билан уч йил сакланади. Уругаарнинг экинбогшик ва хосилдорлик сифатлари биринчи йил давомида хаммадан яхши булади. Тарвуз уругаарини энг маъкул, яъни оптимал шароитларда саклаш курсаткичлари хам ковун уругаарига дойр курсаткичлар билан бир хил.
Do'stlaringiz bilan baham: |