Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet66/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари. Т.Б. Фуре (1982) таснифига мувофих Citmllus Shrad туркуми 4 та турга булинади:

  1. Тукли тарвуз С. lanatus (Thunb) Matsum et Nakai.

  2. Колоцинт С. colocynthis (L.) Schrad.

  3. Жингалаксиз тарвуз С. ecirrhosus Cogn.

  4. Ноден тарвузи С. naudinianus (Sond) Hook.f. Бу турларнинг сунгги учтаси ёввойи холда усадиган усимликлардир. Тукли тарвуз Хаммадан кура купрок тархалган булиб, учта кенжа турни уз ичига олади.

  1. Шилимших уругли тарвуз - ssp. mucoso spermus - ёввойи Холда усувчи (шилимших уругли тур-хили) ва ярим маданий (синегал тУр-хили) формаларни бирлаштиради.

  2. Тукли тарвуз - ssp. lanatus - юмшок туклар билан халин копланган булиб, ёввойи холда усувчи жанубий ва жанубий-1 арбий африка формалари билан экиладиган хашаки ва цукат формаларни уз ичига олади. Учта тур- хилга булинади; кафар тарвузи (var. banatus) кан тарвузи (var. capensis), цитрон тарвуз (var. citroidis). Экиладиган хашаки ва цукат тарвузлар цитрон тарвуз тур-хилига киради.

  3. Оддий тарвуз - var. vulgaris - иккита тур-хилни: экиладиган тарвуз (var. vulgaris) ва хардофа тарвуз (var. cordophanus) ни у3 ичига олади. Буларнинг биринчисига хураки тарвузнинг хамма навлари, иккинчисига - мевасининг эти сарик буладиган, асосан Шимолий-Шаркий Африкада усадиган ярим маданий формалар киради.

Хураки тарвуз навларини бирмунча батафсил систематикага солиш учун улар 10 экологик-географик гуруххарга булинган:

  1. Рус тарвузи - Россиянинг Оврупо кисми ва Украина тарвуз навларини бирлаштиради, булар кургокчиликка чидамли булиши билан фарк килади, уларнинг орасида меваси думалок шаклда, эти пушти рангда, сершира буладиган иавлар устун туради.

  2. Кичик осиё тарвузи - рус тарвузига якин булади-ю, лекин камрок маданийлаштирилгани ва камрок текислангани билан фарк килади.

  3. Навказ орти тарвузи - бу тарвуз навлари мезофил куриншцца, эти очик рангли, лекин даFалрок ва шираси камрок булади.

  4. У рта осиё тарвузи - Марказий Осиё навларини бирлаштиради, Тупи даFалрок тузилган, палаги узун, барги йирик пусти халин, кечпишар булиши билан ажралиб туради.

  5. Афгон тарвузи - урта осиё тарвузига якин туради-ю, лекин камрок маданийлаштирилгани билан фарк килади.

  6. Узок Шарк тарвузи - нам иклим шароитида вужудга келган. Бу гурухга кирадиган навлар палаш калта, меваси майда, тезпишар, эти лимондек сарик в а кам шира булади.

  7. Шаркий Осиё нави - Япония, Хитой ва Корея навларини уз ичига

олади, япалок-эллипс шаклда, эти жуда ширали ва чучмалрок булади.

  1. Хинд тарвузи - Тупининг тузилиши мезофил тусда, мевалари йирик ва каттик пустли, эти даFал ва шираси кам.

Америка тарвузи - АКШ ва Канада навларини бирлаштиради. Мевасининг чузинчок шаклда, этининг очик рангли, майда донадор, у жуда сершира ва лаззатли булиши билан ажралиб туради.

  1. Fарбий Оврупо тарвузи - Тупи мезофил киёфада булиб, етилиш муддатлари ва морфологик белгилари турлича булади.

Хураки тарвуз шокланиб, ёйилиб усадиган, буйи 4-5 м га борадиган узун поялар чикаради. Барглари оддий барглар, фестонсимон киркилган, узунлиги

  1. 23 см келади, узун бащцти, кулраншамо-яшил тусли булади. Бир Тупидаги баргларнинг сони 2000 тага етиши ва бундан кура ортикрок булиши мумкин. Барг култикларидан ^нгалаклар чикади. Меваси - катталига билан шакли хар хил буладиган, пустининг калинлиги ва ранги жихатидан бир-биридан куп фарк киладиган ковок мева. Эти юпка деворли йирик хужайралардан ташкил топган паренхима. Этида плаценталар хсойлашган.

Хашаки тарвуз морфологик белгилари жихатидан хураки тарвуздан кам фарк килади. Хашаки тарвузнинг палаш бир мунча узун булиб, камрок шохлайди, уругаари чоксиз, меваларининг эти ширинмас, бирмунча даFал, яшилнамо - ок тусда булади.
Гуллаши ва мева тугишининг биологияси. Тадкикотларимиз курсатиб берганидек Узбекистонда етишгириладиган тарвуз навларида хам, худди ковун навларидагидек 5 хил гул булади: функционал эркак ва чин эркак гуллар, функционал урFOчи ва чин урFOчи гуллар ва гермафродит гуллар. Пастдан юкорига томон эркак ва гермафродит гуллари очилиб боради. Узбекский 452 нав тарвузнинг бир Тупида 187-234 дона, Кузивой 30 нав тарвузнинг бир Тупида эса 190-314 дона чин ва функционал эркак гуллар очилади. Бу навларнинг мева тугадиган гуллари тегашлича 11 ва 10 баравар кам булади.
Тарвуз гулининг тузилиши ковун гулининг тузилиши билан тахминан бир хил. Чанг доналарининг диаметри 60-63 мкм келади, Тугунчаси пастки, 3-4, баъзан 5 булакли. Тарвузда мева тугадиган гуллар тезпишар навларида 4-11, уртолишар навларида - 15-18, кечпишар навларида - 20-25 барг култикхарида юзага келади. Гулларнинг ривожланиши шароитлар жуда кулай келганида 30-35 кун давом этади. Эркак гуллар, тарвуз нихоллари униб чикканидан бошлаб хисоблаганда, 46-49 кундан кейин, урFOчи гуллар - 52-54 кундан кейин очилади.
Тадкикотларимиз курсатиб берганидек Узбекский 452 деган тарвуз навида ксеногамия, гейтеногамия ва гравитацион автогамия кузатилса, Кузивой 30 деган навда - ксеногамия, гейтеногамия, гравитацион ва контакт, яъни тахалиш йули билан юзага чикадиган автогамия кузатилади. Тарвузни чанглантирадиган асосий хашоратлар асал арилар, арилар, кундузги капалак ва пашшалардир. Узбекский 452 навида урта хисобда 19 дона урFOчи ва икки жинсли гуллар хосил булиши, шуларнинг 41 фоизи сакланиб колиши ва 17 фоизи мева тугиши, Кузивой 30 навида эса, бу ракамлар шунга яраша 13,8 дона, 52 ва 21 фоиз булиши тадкикотларимизда аникланган.
Тарвуз мевалари хам худди ковун мевалари сингари шаклланиб боради. Меваси пуст, эт ва уруFи плацент ал ардан ташкил топган. Пустининг учинчи каватида ёгочланган халин деворли хужайралар патлами (совут) жойлашган, унинг остида куп каватли пустлок паренхимаси ётади, шу паренхима мева этининг паренхимасига айланиб боради. Мева этининг паренхимасида пуст паренхимаси билан Кушилиб кетган плаценталар жойлашади. Плаценталар бутун мева буйлаб тармокданган, уларнинг шу тармокхарида урувлар булади. Тарвуз урувлари томирлар билан туташган, бу томирлар тарвуз мевасининг марказида бир-бири билан куп шлиб, томир дасталарини хосил килади (3-4 дона).
Худди ковун сингари, тарвузнинг дастлабки мевалари кам, тугилган пайтидан бошлаб хисоблаганда 40-50 кундан кейин етилади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish