Фанидан маъруза матни


– маъруза. Гидроузелларда сув сарфи. Сув сарфини ҳисоблаш усуллари. Сув ҳавзасининг



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/174
Sana14.04.2022
Hajmi6,4 Mb.
#552665
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   174
Bog'liq
gidroenergetik qurilmalar

7 – маъруза. Гидроузелларда сув сарфи. Сув сарфини ҳисоблаш усуллари. Сув ҳавзасининг 
гидрологик режими. Дарѐларнинг қишки режими.
 
Гидроузелларда сув сарфини аниқлаш
 
Ҳисобий максимал сув сарфини аниқлашнинг меъзони қилиб, гидротехник иншоотлар 
(ГТИ) хилига боғлиқ бўлган ва белгиланган таъминланганликка мос сув сарфи катталиги қабул 
қилинади. Бу катталик экплуатация шароитига, бузилишлар оқибатига, гидравлик ва иқтисодий 
омиллар натижасига тўғри келадиган бўлиши зарур. 
Вақтинчалик эксплуатациядаги гидротехник иншоотлар таъминланганликнинг 
Р=100%
ига 
тўғри келган сарфга ҳисобланади. 
Агар, ГТИ бузилиши сув босиши ва катта иқтисодий зарарлар етишига сабаб бўлса, бундай 
иншоотлар ишини таъминланганликнинг 
Р=0,01%
ига тўғри келадиган максимал сув сарфини 
ўтказишга текширилиши керак.


Ҳисоблаш учун ҳар бир кузатилган йилдан биттадан максимал сув сарфи олиниб, максимал 
сув қаторлари тузилади. Бу қаторлар бир хил характерда, яъни ѐмғирли тошқин сувга ѐки эриган 
кўп сувли даврга тегишли бўлиши лозим. 
С
s
– ассимметрия ва С
v
– ўзгарувчанлик коэффициентлари ўртасидаги муносабат 
қуйидагича олиниши мумкин. 
а) Текислик дарѐларида эриган сув сарфи учун 
v
S
C
С
5
,
2
2

б) Текислик дарѐларида ѐмғирдан ѐки тоғ дарѐларида ўзгарувчан иқлимли сув сарфи учун 
v
S
C
C
4
3

в) Тоғ дарѐси сув сарфи учун 
v
S
C
C
4

Ўртача суткалик максимал сув сарфи ҳисобий таъминланганлиги асосан қуйидагича 
ҳисобланади: 
K
Q
Q
p
p
max
%
max
%

бу ерда 
К
- жадвалдан олинадиган коэффициент бўлиб, сув ҳавзасининг майдонига ва физик - 
географик шароитларига боғлиқдир. 
Суткалик тошқин сув кўтарилишининг шартли вақти ушбу формуладан топилади: 
%
%
п
0116
,
0
p
p
q
h
t

бунда 
q
p%
- аналог-бассейн учун ҳисобий максимал сув миқдори модули, м
3

.
км
2

λ
- гидрограф 
формаси коэффициенти; 
h
p%
-тошқин сув кўтарилиш қатлами. 
Агар ўртача квадратик хатолик максимал сув сарфи ҳисоби учун 10 % дан ошмаса, кузатиш 
даври етарли деб қабул қилинади. 
Ҳисоблаш учун 3 параметрли гамма - тақсимланиш эгри чизиғидан, айрим ҳолларда 
биномиаль эгри чизиқ (
C
S
≥2C
v
) лардан фойдаланилади. 
Назарий эгри чизиқ параметрлари 
Q
max
, C
S
ва 
C
v
кўпроқ ўхшашлик ѐки моментлар усулидан 
топилади. 
n
Q
Q
i
n
i
max
1
max

бунда 
max
i
Q
- ҳар бир кузатилган йилдаги максимал сув сарфи; n- кузатилган йиллар сони. 
Ассимметрия С
s
ва ўзгарувчанлик С
v
коэффициентлари 3 параметрли гамма-тақсимланиш 
учун ҚМваҚ (СНиП) 2.01.14-83 да келтирилган номограммалардан статистик 
λ
2
ва 
λ
3
орқали 
олинади.
1
lg
1
2
n
K
n
i
i

1
lg
1
3
n
K
K
i
n
i
i
бу ерда 
К
i
- модуль коэффициенти бўлиб, 
Q
Q
K
i
га тенг. Моментлар усулида;
1
1
2
n
Q
Q
C
n
i
i
s



1
1
1
2
n
K
C
n
i
i
v

Кузатилган конкрет гидрограф - моделдан ҳисобий гидрографга ўтишда, гидрограф - 
модель ординатаси 
К
1
коэффициентга кўпайтирилади.
мoд
max
%
Q
Q
K
P
l

86400
86400
мoд
%
%
2
м
P
P
Q
V
Q
V
K

m
m
p
P
V
V
V
V
К
/
%
/
%
3

бунда 
Q
м
ва 
max
%
P
Q
- максимал сув сарфи модель - гидрограф ва ҳисобий гидрограф учун;
V
м
ва 
V
р%

тошқин сув тўлқиннинг ҳажмлари; 
V’
р%
ва 
V’
м
тўлиқ сув ҳажмлари. 
Агар кузатилган маълумотлар бўлмаса, бир максимумли гидрограф ассимметрик 
коэффициент орқали ҳисобланади: 
h
h
К
n
S

бунда 
h
n
- сув
кўтарилишидаги унинг қатлами;
h
- тошқин сув қатлами, у 
λ
орқали ҳисобланади: 
h
t
g
n
0116
,
0
ѐки
0119
,
0
n
t
g
h

Ҳисобий гидрограф координаталари 
1
,
К
Q
Q
мод
i
i

t
мод
i
i
К
t
t
.

бу ерда 
K

- гидрограф моделдан ҳисобий гидрографга ўтиш коэффиценти бўлиб, у қуйидаги 
формула бўйича топилади: 
%
%
p
p
м
м
t
q
h
h
q
K

бу ерда 
q
м
ва 
q
р%
- гидрограф-модель ва ҳисобий гидрограф учун максимал сув сарфи модули; 
h
м
ва 
h
р%
- гидрограф-модель ва ҳисобий гидрограф учун тошқин сув қатлами. 

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish