Fanidan m a ‘ ruzalarmatn I



Download 0,59 Mb.
bet7/27
Sana28.03.2022
Hajmi0,59 Mb.
#514361
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   27
Bog'liq
6 -Mavzu Kimyoviy kinetika va kimyoviy muvozanat.

Температуранинг таъсири
Химиявий реакцияларнинг бориши ва уларнинг тезлиги кўпчилик холларда системанинг температурасига боғлик бўлади. Бу боғликликни Вант-Гофф қоидаси билан тушунтирилиб, у қуйидагича таърифланади: система температураси ҳар 100С га ўзгарганда химиявий реакция тезлиги 2 - 4 марта ўзгаради. Бу қоиданинг математик ифодаси:

Бу ерда: ва - температуранинг охирги ва бошлангич қийматига тўғри келадиган реакция тезликлари; t – температура фарқи, - реакция тезлигининг температура коэффициенти, унинг қиймати 2 дан 4 гача бўлади.


Формуладаги ифода температура dt бирликка ўзгарганда реакция тезлиги неча марта ўзгаришини билдиради. Юкоридаги фикрлардан қуйидаги табиий савол келиб чикади. Нима учун кўпчилик холларда температуранинг ортиши билан химиявий реакция тезлиги ортади.
Бу саволга жавоб бериш учун ҳар қандай химиявий ўзгаришнинг асосий шарти бўлган - реакцияга киришувчи модда молекулалари (атом, ионлари) нинг ўзаро тукнашуви шарт деган тушунчага эътибор бериш керак. Бошкача айтганда реакциянинг активланиш энергияси тушунчасини билиш керак.


Реакцияларнинг активланиш энергияси.
Химиявий реакциялар руй беришининг асосий шарти - реакцияда иштирок этувчи заррачаларнинг ўзаро тукнашувидир. Лёкин, заррачалар уртасида, юз берадиган ҳар қандай тукнашув ҳам янги модда ҳосил бўлишига олиб келавермайди. Жуда камчилик тукнашувларгина химиявий ўзгаришларга олиб келади. Бундай тукнашувлар "актив тукнашув" дейилади. Бунда А + В АВ актив тукнашув туфайли дастлабки А ва В моддалар молекулалари таркибидаги "эски" химиявий боғлар ўзилиб, янги боғлар ҳосил бўлади. Бу жараён амалга ошиши пайтида оралик модда - "актив комплекс" ҳосил бўлади:

Ана шундай "актив тукнашув" руй бериши учун заррачалар одатдагидан юкорирок энергияга эга бўлиши керак.


Заррачалар уртасида актив тукнашув учун зарур бўлган энг кам энергия миқдори химиявий реакциянинг активланиш энергияси дейилади.
Активланиш энергияси Еакт холида белгиланади, ккал/моль ёки кж/моль бирликларда улчанади. Еакт химиявий реакцияларнинг асосий кинетик ҳарактеристикаси хисобланади. Активланиш энергияси ва реакциянинг йўналиши уртасидаги боғланиш активланиш энергияси графиги дейилади. Юкоридаги умумий тенглама билан ифодаланувчи реакция йўналиши ва активланиш энергияси ўзгариши уртасидаги боғланиш (график) 11-расмда келтирилган.
Графикдан кўриниб турибдики, Е активланиш энергияси дастлабки моддаларни реакция махсулотига айланишидаги асосий энергетик "тусик" дир. Агар бу "тусик" нинг баландлиги (Еакт - қиймати) канчалик кичик бўлса, химиявий реакция шунчалик тез ва осон амалга ошади. Маълумки, реакция борадиган система температураси ошиши реакция тезлигини ортишига, яъни берилган иссиклик энергияси заррачаларнинг актив тукнашуви учун зарур бўлган энергияга тезрок етишига олиб келади. Бу ўз навбатида заррачаларнинг (Еакт - энергиясига тенг бўлса) тусикдан "тез утишига", яъни реакция киска вактда содир бўлиб, кўп махсулот ҳосил бўлишига сабаб бўлади, шунинг учун реакция тезлиги температура ортиши билан кескин ўзгаради.
Тўғри реакция учун ҳам (Етўғри), тескари реакция учун (Етескари) ҳам активланиш энергиясининг ўзига хос қиймати бор. Кўпчилик холларда Етуг < Етес бўлади. Бу энергиялар уртасидаги фарқ Етескари - Етўғри = Н химиявий реакциянинг иссиклик эффектига тенг бўлади.



Реакциялар тезлиги Еакт қийматига бевосита боғлик. Агар реакциянинг Еакт< 40 кж/моль бўлса, бу реакция жуда тез борувчи реакция бўлади. Бўларга ионлар уртасидаги реакциялар, ениш, портлаш реакциялари мисол бўлади. Баъзи холларда бу реакцияларнинг тезлигини улчаб ҳам бўлмайди.


Агар реакция учун 40 кж/моль < Еакт < 120 кж/моль бўлса, бўлар уртача тезликда борувчи реакциялар бўлиб, уларнинг тезлигини лаборатория шароитида ўрганиш мумкин.
Масалан: Na2S2O3 + H2SO4 Na2SO4 + SO2 + H2O + S
реакция Агар Еакт > 120 кж/моль бўлса, бу реакциялар жуда кийин ва ўзоқ давом этадиган реакциялардир. Бу реакцияларни амалга ошириш кийин ёки уларни тезлигини ошириш учун катта энергия сарфлаш керак. Одатда, хозирги замон технологияси учун бундай реакциялар яроксиздир.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish