Fanidan m a ‘ ruzalarmatn I


РЕАКЦИЯ ТЕЗЛИГИГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАР



Download 0,59 Mb.
bet6/27
Sana28.03.2022
Hajmi0,59 Mb.
#514361
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27
Bog'liq
6 -Mavzu Kimyoviy kinetika va kimyoviy muvozanat.

РЕАКЦИЯ ТЕЗЛИГИГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАР
Химиявий реакцияларнинг тезлиги реакцияга киришувчи моддалар концентрациясига, босимга, температурага, катализаторга ва моддаларнинг табиатига, агрегат ҳолатига (каттик моддалар учун майдаланиш даражаси - дисперслигига) боғлик бўлади.


Моддалар концентрациясининг таъсири
Маълумки, моддалар бир турдан иккинчи турга утиши, яъни химиявий реакция бориши учун реакцияда иштирок этувчи моддалар молекулалари ўзаро тукнашуви керак. Агар бирор ҳажм (ёки юза) бирлигида маълум вакт оралигида заррачаларнинг ўзаро тукнашувлар сони канчалик кўп бўлса, янги модда ҳосил бўлиши ҳам шунчалик кўп бўлади. Ўз - ўзидан аенки, заррачалар сони бевосита моддаларнинг концентрацияси (ҳажм бирлигига тўғри келадиган "моль" лар сони) га боғлик бўлгани учун реакциянинг тезлиги бевосита моддаларнинг концентрациясига боғлик бўлади. Юкоридаги боғликликни К.М.Гульдберг ва М.Вааге (1867 й) урганиб турли реакциялар учун моддалар массалари таъсири қонунини кашф этган.
Бу қонунга кўра: химиявий реакциянинг тезлиги реакцияга киришувчи моддалар концентрациялари кўпайтмасига тўғри пропорционалдир. Бу қонун химиявий кинетиканинг асосий қонуни дейилади ва аА + вВ рС + dД реакция учун унинг математик ифодаси:
(тўғри реакция учун)
(тескари реакция учун) холида езилади.
Агар реакцияда газсимон моддалар иштирок этаетган бўлса, концентрация урнига ҳар бир газнинг парциаль (хусусий) босими езилади:
ва
Агар реакцияда каттик модда иштирок этса:
FeOк + H2(г) H2O(г) + Fe
реакцияси учун тезлик ифодаси Vтўғри = K* кўринишида бўлади, яъни тезлик формуласида каттик модда концентрацияси езилмайди. Чунки, каттик модда реакцияда факат сирти билан реакцияга киришади ва бунда унинг концентрацияси ўзгармас бўлиб доимо "1 моль/л" га тенг деб олинади ва одатда "1" рақами формулаларда ёзилмайди, яъни [С(каттик) = const = 1 моль/л].
Юкоридаги формулаларда С - моддаларнинг моляр концентрацияси (моль/л); Р- газларнинг парциаль босими, К- реакциянинг тезлик доимийсидир.
К - тезлик доимийси ҳар бир реакция учун асосий миқдорий кинетик катталик бўлиб, унинг маъноси реакцияга киришувчи моддалар концентрациялар CA = CB = 1 моль/л бўлганда химиявий реакция тезлиги дейилади ва у ҳолда V = K бўлади. Баъзи холларда K ни солиштирма тезлик ҳам дейилади.
K - ҳар бир реакция учун ўзига хос қийматга эга бўлади. Унинг қиймати, асосан, реакцияга киришувчи моддаларнинг табиатига, температурага, катализаторга боғлик бўлиб, моддаларнинг концентрацияси (ёки парциаль босими) га боғлик бўлмайди.



Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish