Фанидан Билим сохаси: 400000 – фан



Download 1,28 Mb.
bet10/10
Sana26.04.2022
Hajmi1,28 Mb.
#581754
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Geterotsiklik birbkmalar

Назорат саволлари:

  1. Ўзбекистон олимларининг пиридин ва алкилпиридинлар кимёсининг ривожланишига қўшган ҳиссалари.

  2. Аминопиридинлар. - ва -Аминопиридинларнинг асослик хоссаларини камайишининг сабаблари.



Адабиётлар

  1. В.И.Иванский. Химия гетероциклический соединений. М.: «Вўсшая школа». 1978. С.236-281.

  2. Гетероциклические соединения. Под ред. Р.Элидерфилда. М.: «ИЛ» 1961. Кн.V.С. 161-366, 395-586.



Маъруза №7. Конденсирланган олти аъзоли гетероҳалқали бирикмалар
Конденсирланган олти аъзоли гетероҳалқали бирикмалар. Хинолин, изохинолин. Уларнинг олиниши, физикавий ва кимёвий хоссалари. Скрауп реакцияси. Табиатда учраши.
Хинолин ва изохинолинлар пиридиннинг бензол ҳалқаси билан конденсирланган бирикмаларидир. Уларни ва метилхинолинларни тошкўмир смоласидан олинади. Хинолин ва унинг ҳосилалари асосан ароматик аминлардан олинади.
Ариламинлар ва глицериндан сульфат кислота, нитробензол, As2O5, темир(II)-сульфатлар ёрдамида хинолин ва унинг гомологлари синтез қилинади. Бу усулни 1880 йилда З.Скрауп очган бўлиб, реакция унинг номи билан аталади:

Реакция қуйидаги босқичларда боради: дастлаб глицерин сульфат кислота таъсирида акролеинга айланади:

Сўнгра ҳосил бўлган акролеинга анилин бирикади:

Реакция натижасида -фениламинопропион альдегид ҳосил бўлади, у оксидловчи таъсирида хинолинга айланади.


Хинолин гомологлари Дебнер-Миллер синтези орқали олинади. Бу реакцияда анилин ва ариламинларга альдегид ёки кетонлар таъсир эттирилади. Дастлаб, альдегид ва кетонлар альдол-кротон конденсацияланишига киришиб, тўйинмаган бирикмаларга айланади. Реакциянинг давоми ва механизми Скрауп синтезидагидек боради ҳамда хинолиннинг ҳосилалари чиқади:

Альдиминлар оксидловчи вазифасини ўтайди:

Иккала реакция хам катта аҳамиятга эга бўлиб, саноатда кенг қўлланилади. Хинолин о-аминобензальдегиддан олиш мумкин. Бунинг учун унга сирка альдегид ишқор иштирокида таъсир эттирилади:

Хинолин тузилиши нафталинга ўхшаб, конъюгирланган -электронлар системаси, 10 -электронлардан иборат ва улар ҳалқали молекуляр орбиталларда жойлашган. Азот атоми ҳалқанинг -электронлари зичлигининг тақсимланишига таъсир қилади.
Хинолинда эффектив зарядларнинг тақсимланиши қуйидагича:

Бензол ҳалқасининг углерод атомларини мусбат заряд қиймати кичик. Шунга қарамасдан, хинолин электрофил ва нуклеофил реакцияларга киришади. Хинолин кучсиз асос бўлганлиги учун кучли кислоталар билан туз ҳосил қилади. Метилиодид эса хинолиннинг иодометилатини беради:

Хинолинни сульфолаш ва нитроллаш бензолга нисбатан қийинроқ кетади ва нитроллаш асосан бензол ҳалқасининг 5- ва 8-ҳолатларига боради. Масалан,



Сульфолаш эса селектив бўлиб, 8-хинолинсульфокислотани беради:

Бромлаш реакцияси нитроллаш ва сульфолашдан фарқ қилиб, бром хинолиннинг 3-ҳолаттига боради:

Хинолин нуклеофил реагентлар билан нисбатан осонроқ реакцияга киришади. Нуклеофил реагент молекуласида мустаб заряд қиймати юқори бўлган 2-ҳолатга ҳужум қилади:

Кучли нуклеофил реагентлар-фениллитий ва бутиллитийлар ҳам худи шундай таъсир этади:

-Метилхинолиндаги метил гуруҳининг водород атомлари кучли асослар иштирокида протон ҳолида ажралиб чиқади. Агар унга бутиллитий ёки натрий амид таъсир эттирилса, метил гуруҳида алмашиниш реакцияси боради. Кислоталар таъсирида эса альдегид ва кетонлар билан -пиколин каби конденсацияланиш реакциясига киришади:

Хинолин ва унинг гомологларини оксидлаш ҳамда қайтариш мумкин. Уни юқори ҳароратда кучли оксидловчилар-KMnO4, HNO3 ёрдамида оксидланса, хинолин кислотага ўтади:



+айтариш шароитга ва қайтарувчи реагентнинг турига қараб, икки хил кетиши мумкин:
а) Хинолинга Sn метали ва HCl ёки спирт билан натрий таъсир этилса, фақат гетероҳалқа қайтарилади:

б) Агар хинолин водород билан Ni, Pd, Pt иштирокида қайтарилса, декагидрохинолин ва 5,6,7,8-тетрагидрохинолин олиш мумкин:



Назорат саволлари:

  1. Хинолинни синтез қилиш усуллари.

  2. Хинолинни тузилиши ва реакцияга кириш қобилияти.

  3. Хинолинда электрофил алмашиниш реакциялари.

  4. Хинолинда нуклеофил алмашиниш реакциялари.



Адабиётлар

  1. В.И.Иванский. Химия гетероциклический соединений. М.: «Вўсшая школа». 1978. С.236-281.

  2. А.Титце., Т.Айхер. Препаративная органическая химия. М.: «Мир». 1999. С. 381-390.

Download 1,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish