Ёзёвон чўллари давлат табиат ёдгорлиги ўсимликлар дунёси бўйича мoниторинг ўтказиш



Download 0,7 Mb.
bet30/31
Sana08.07.2022
Hajmi0,7 Mb.
#757640
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31
Bog'liq
2 5260726997864156047

Ўт ўсимликлар

4

Шўражриқ

Мавжуд

Кам

2

5

Оқ бош

Мавжуд

Одатгидек

3

6

Кармак

Мавжуд

Кам

2

7

Сарсизам

Мавжуд

Одатгидек

3




ўртача







3

Маниторинг бўйича информация бериш формаси
Ўсимликлар дунёсининг хаёти ҳақида маълумотлар

  1. Табиий ҳудудининг номи-Ёзёвон чўллари табиий давлат ёдгорлиги.

  2. Экосистема номи-Голофит ўсимликлари.

  3. Вилоят-Фарғона вилояти

  4. Туман –Ёзёвон

  5. Умумий майдон- га 18-21

  6. Ўрганиладиган майдон-18-21 га

  7. Рўйхатга олинган сана-19.06.2014.

  8. Ҳисобот ишларини олиб борилган вақти- 1000 дан 1600 гача.

  9. Ҳисобга олинган кун хавоси –қуёшли.

Ўсимликларни ҳисобга олиш



Ўсимлик турлари номи

Хаёт шакли

Порометр

Мўллиги

Ниҳол

Қирқилган кесил-ган

Ёши

Турга берилган балл.

1

Қорабарак

Бута

2

2

1

-

1

1.2

2

Сарсазан

Чала бута

2

2

1

-

2

1.5

3

Боялиш

Бута

1

2

1

-

1

1

4

Ишқорий шохлик

Бута

2

1

1

-

1

1

5

Шўражриқ

Кўп ўт.

2

2

2

-

2

1.7

6

Оқ бош

Кўп ўт.

3

3

2

-

2

2

7

Балиқ кўзи

Бир ўт

2

2

2

-

2

1.8

8

Кармак

Кўп ўт.

2

2

1

-

1

1.2

9

Донашур

Бир ўт

2

2

1

-

1

1.2

10

Кейрук

Чал бута

1

1

1

-

1

1

11

Қора шура

Бир ўт

2

1

1

-

2

1.2

12

Тукли юлғун

Бута

2

2

2

-

2

1.8

13

Янтоқ

Кўп ўт

1

2

1

-

1

1

14

Қамиш

Кўп йиллик

2

2

2

-

1

1.5

15

Қизил шўра

Бир ўт

1

2

1

-

1

1




Жами:




28

28

20

-

21

1.5




Ўртачага яқин 2 балл






















Барча кўрсаткичлар бўйича олиб борилган маниторинглар натижасига кўра умумий ҳолда 2 баллга яқин эканлиги маълум бўлди. Демак натижа ёмон эмас кейинги 10-15 йиллар давомида ўсимликлар қопламида ижобий ўзгаришлар бўлган. Буларнинг ҳаммаси одамлар онгги, савияси ортиб бораётганлигидан далолат деб билиш мумкин. Албатта, (ўртачадан юқори) бу кўрсаткичга эришиши ўз-ўзидан бўлгани йўқ, табиат қўриқчиларини тинимсиз меҳнати натижаси деб айтиш мумкин. Табиат бойликларидан самарали фойдаланиш тўғри ташкил қилинса, сўзсиз бу халқ бойлиги ортиб бориши шубҳасиз.
IV. Псаммофил ўсимликлар типи.
Бу тип марказий Фарғона, шу жумладан Ёзёвон чўлларида бир мунча кенг тарқалган. Шунингдек, у флора таркибининг хилма-хиллиги билан ҳам фарқланади ва катта-катта майдонларни ишғол қилади.
Эрта баҳорда мустахкамланган қумтепаликларда эфимир ва эфимироидлар яхши кўриниш ҳосил қилади. Жумладан, илоқ, (carix pxusodes, Bromus oxuodon, B. testorum, Hordeum lasiacarpum) ва бошқалар қалин бўлиб ўсиб яшил кўринишдаги баҳорги ландшафтларни ҳосил қилади. Ёзги иссиқ кунлар бошланиши билан эфимир билан эфимоидлар қуриб, самон кўринишни ҳосил қила бошлайди.буларни ўрнини эса кўп йиллик ўсимликлар эгаллайди. Бу типга мансуб ўсимликлар турига бой бўлиши билан бирга яруслли ҳамдир. Бу типни қурувчиси Haloxulon apdyllum, sarsola richter, calligonum litvinovi, sarsola arhuskola бир йиллик ўсимликлардан sarsola paulsenii, Charispernum lexmonnianum, Agrto pxyllum minus, Bromus ва Hordeum турларидир. Ерни ўсимлик билан кўпайиши 50-60 фоизни ташкил қилади. Ҳозирги пайтда бу типни фақат бир формацияси сақланиб келган ҳолос.(Halohulen apxylee – қора саксавул формацияси). Қора саксавул формацияси асосий марказий фарғона чўлларида, шу жумландан Ёзёвон ва Қорақалпоғнинг қумлли массивларида катта майдонларни ишғол қилади. Қумтепаликларда таббий ўсимликлар билан (қорасаксавул) бирга экиб ўстирилган дарахт ва буталарни ҳам учратишимиз мумкин. Булар катареген – оқ саксавул, қандим, черкиз ва бошқаларни киритиш мумкин. Баланд бўйли саксавул ва черкезларни остида ўрта бўйли, бута ва чала буталарни (литвиной, қандими, sarsola arhuskola, S. Orientalis ва бошқалар) учратиш мумкин.
Ўт ўсимликлар орасида формация учун энг характерларни қаторига Aristida penata, Horaninota ulicina, sarsola paulsenii, Charispermum lexnamunnium, Agriophullum minus, Kochea odontoptera кабиларни киритиш мумкин. Қора саксавул формацияси соф қора саксавул, черкиз – қора саксавул ассоциацияларга бўлина.
Худди паст-паст дўнглиқлардан иборат. Қумтепаликлар мустахкамланган, тупроғи шўрланган. Ёдгорликнинг шарқий қисмида жойлашган. Саксовулларни ёши хар хил 15-20; 30-40 йил. Ўсимлик билан юзасини қопланиши 60-70 %. Қумтепаликлар баландлиги 5-9 м. тупроғи қум, шўрлашган. Майдонча №13. (24.06.2014) Қумтепаликлар баландлиги 5-7 қумлар ўртача мустахкамланган. Грунт суви 6-10м чуқурликда жойлашган. Ер устки қисми 50-60 фоиз ўсимлик билан қопланган.
Майдонга №14 (2.06.2014 й.) Майдонга ёдгорлик марказидан шарқий қисмида жойлашган, тупроғи шўрлашган қум тепаликлар, уларни баландлиги 2-5 м ўсимлик билан тупроқни қопланиши 45-55 %.
Майдонча №15 (5.07.2014) майдонча қумтепаликлар оралиғида жойлашган, ер устки қисми текис, бироз тўлқинсимон тупроғи шўрлашган. Ўсимлик билан ерни қоплаш даражаси анча юқори 70-75%.
Юқорида айтиб ўтилганидек ўсимликларни хилма-хил бўлиши, хаёт шакли ва турлар таркиби, ландшафт ҳосил қилиш, аспекти, яруслиги кўп жихатдан тупроқ таркибига боғлиқ эканлиги кузатишлар натижасида маълум бўлди. Қумликлар орасидаги кам шўрлашган ерларни ҳисобга олмасак, қолган ҳудудларни барчаси турли даражада шўрлашгани туфайли ўсимликларни турлари ҳам ҳаммаси яшаш мухит шароитининг ўсимликлар учун ноқулай эканлигини ва бу ерларда фақат шароитга мослашган ўсимликларгина ўсиш мумкин холос.
Шуни ҳам айтиб ўтиш керакки, ўсимликларни ўсиши учун қулай шароитга эга бўлган ерларнинг ҳаммаси ўзлаштирилиб, экин майдонларига айлантирилган. Шунингдек ёдгорлик ҳудудида ландшафт ҳосил қилувчи ўсимлик турлари ва улар эгаллаган майдонлар камайиб кетган. Кейинги йилларда ёдгорлик ҳудудини меёрида қўриқлаш эътиборини яқинда кучайтиришни, йўқолган ва йўқолиш остонасига келиб қолган ўсимликларни қайта тиклаш, кўпайтириш, янада кенгайтириш имкониятини берди.
Ўйлаймизки, ўсимликларни муҳофаза қилиш, сақлаш, кўпайтириш йил сайин яхшиланиб боради ва чўл қиёфаси тўлиқ қайта тикланади.

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish