Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса) чол ва денгиз кисса Иброхим гофуров таржимаси Тошкент «Ёш гвардия»



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/45
Sana08.04.2022
Hajmi1,27 Mb.
#537859
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   45
Bog'liq
ernest xeminguey chol va dengiz qissa

2 С а ж е н ь - саржин - 2,13 
м
га тенг узунлик улчови (тарж).
3 Б у й - бакен (тарж).


кисмини окимга куйиб берган ва кун ёришганда, у худди шу махдлда етишни мулжаллаган 
ер дан хдм анча олисга кетиб колганини курди.
«Жуда чукур жойларда бутун бир хафта ов килиб, х,еч нарса тутганим йук, — деб уйлади 
чол, — бугун мен бонито ва альбакоре тудалари каерда булса, yum ерда бахтимни синаб 
кураман. Худодан булиб, йирик балик учраб колса-я?»
Хдли тонг окармасдан, хурак кистирилган кармокларини сувга ташлади ва кайикни окимда 
охиста бошкариб борди. Хураклардан бири кирк денгиз саржинича чукурликда эди, бошкаси 
етмиш беш саржин пастга тушди, учинчи ва туртинчилари эса юз ва юз йигирма беш саржин 
чукурликка чумди. Хуракларнинг бош кисми пастга осилиб турар, кдрмокнинг уки хурак-балик 
ичидан утказилиб, мустах,кам килиб куйилган, кармокнинг узи — букламаси ва суйриси янги 
сардинлар билан копланган эди. Сардинлар кармокка иккала кузидан утказилган ва улар пулат 
букламада маржондек тизилиб турарди. Иирик балик кармокка якинлашганда, унинг хдр бир 
лукмаси нечоглик тотли ва иштахд кузгайдиган даражада мазали эканлигини сезарди-куярди.
Чол, бола бериб юборган иккита янги тутилган йирткич балик — тунецни энг узун 
чилвирларга хурак килди, колган икки чилвирга эса, каттакон зангори макрель билан сарик 
умбрицани илди. Булардан аввалги овда фойдаларган булса-да, улар хали хам янгидек турар, 
ажойиб сардинлар эса, уларни хуштаъм килар, баликларнинг нафсини китикларди. Иугонлиги 
катта каламдай булган хар бир чилвир пишик, эгилувчан чивикка тортилган эдики, баликнинг 
емга сал булса хам тегиб утишидан чивик сувга эгиларди. Бундан ташкари, чилвирлар хдр бири 
кирк саржин узунликда булган навбатдаги калава учларига уланган, бу калавалар яна бошка 
эх,тийт шарт калаваларга уланиши мумкин эди. Керак булганда, илинган баликни уч юз саржин 
узокликка куйиб юборилса хам булаверади.
Энди чол кук чивиклар бортга эгилмасмикин, деб кузатиб утирар ва чилвирнинг сувга тик 
хамда лозим булган чукурликка тушишига эътибор бериб, охиста сузарди. Хдммаёк ёришиб 
кетди, куёш мана-мана чикаман дерди.
Куёш денгиздан билинар-билинмас кутарилди ва бошка кайиклар хдм чолнинг кузига 
ташланди, улар киргокка анча якин булиб, бутунлай оким багрида сувга паст чуккан х,олда 
турар эдилар. Кейин офтоб шуъласи уткирлашди, сувда унинг ёлкини акс этди, куёш уфкдан 
батамом кутарилганда, денгизнинг сип-силлик сирти ёлкин нурларини тугри кузга келтириб 
урди-ю, каттик азоб бера бошлади: чол сувга карамасдан, эшкак тортишга харакат килди. У уз 
чилвирлари чузилиб кетган сим-сиёх денгиз тубига тикилиб утирарди. Унинг чилвирлари сувга 
бошка баликчиларникига Караганда тикрок тушар ва емишлар хар хил чукурликларнинг тайин 
бир урнида уз улжасини кутарди. Бошка баликчилар уз кармокларини окимга бепарво куйиб 
беришар, натижада юз саржинга ташладим деб уйлаган кармоклари айрим пайтларда олтмиш 
саржин чукурликка зурга етган буларди.
«Мен кармокларимни доимо бехато ташлайман,— деб уйлади чол.— Узи ишим унгидан 
келмаяпти. Яна ким билади? Эхтимол, бахт бугун менга хдм кулиб бокар. Хар куннинг уз 
таомили бор. Албатта, кишининг иши юрашиб турганига нима етсин. Аммо мен уз ишимнинг 
пухта булишини маъкул кураман, Бахт келган чогда, уни кутиб олмокка тайёр тураман».
Куёш кутарилгандан бери икки соат атрофида вакт утди, энди шарк томонга бемалолрок 
караш мумкин эди. Узовда хозир факат учтагина кайик кузга ташла-нарди. Бу ердан Караганда, 
улар сувдан зурга кутарилиб тургандай туюлар, киргокдан хеч бир узоклашмаганга ухшарди.
«Кузларимни бир умр тонг ёгдуси камаштириб келади,— деб уйлади чол.— Аммо улар хали 
хам уткир. Кунботарда куёшга бемалол карай оламан, бирок шун-да хам кузим жимирлашиб 
кетмайди. Кечкурун булса, куёш кучлирок нур сочади. Аммо эрталаблари у менга азоб беради».
Шу пайт у каршисида узун кора канотларини ёзиб, кукда чарх урган думдор куш — 
фрегатни курди. Куш канотларини йигиб, узини укдек сувга урди, кейин яна гир айланиб уча 
бошлади.

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish