Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса) чол ва денгиз кисса Иброхим гофуров таржимаси Тошкент «Ёш гвардия»


Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса)



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/45
Sana08.04.2022
Hajmi1,27 Mb.
#537859
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   45
Bog'liq
ernest xeminguey chol va dengiz qissa

Эрнест Хемингуэй. Чол ва денгиз (кисса)
— Ана холос,— деди у.— Айтмовдимми!— ва кайикни безовта килмасликка харакат килиб, 
эшкакларни сувдан тортиб олди.
Чол чилвирга томон энкайиб, уни унг кулининг бош ва курсаткич бармоклари билан авайлаб 
тутди. У баликнинг зур бериб кучанмаётганинн сезиб турар, шун-дан булса керак чилвирни 
сикимламай, енгилгина ушлаб олган эди. Бирок чилвир мана яна калтираб кетди. Бу сафарги 
силтов олдингисига Караганда эхтиёткорона ва заифрок эдики, чол бунинг нима маъно 
англатишини аник билар эди. Яъни, юз денгиз саржинича тубанда марлин кармок илгагининг 
учи билан букламасига тизилган сардинларни ямламай туширар, кулбола килиб ясалган кармок 
илгагининг узи эса майдарок тунец калласидан тешиб утказилган эди.
Чол калавани енгилгина тутиб туриб, чап кули билан уни кармок дастасидан ечиб олди. 
Энди калава бармоклари орасидан баликни сескантирмай сиргалиб чика олар эди.
«Киргокдан шунчалик олисда, яна йилнинг мана бу фаслида, балик жуда хдм катта булса 
керак. Еявер. Егин энди, ол, егин. Сардинлар бирам мазали, сен бул-санг жуда совкотгансан, 
олти юз фут чукурликда сув жуда хдм совук ва коп-коронги булади. Коронгида яна бир марта 
айланиб кел, оркангга кайт ва ол, е, еявер!» У енгил, сергак силтов сезди, сал утмай бу кучлирок 
булиб такрорланди — битта-яримта сардинни кармокдан юлиб олиш мушкулрок булаётгани 
куриниб турарди. Кейин жимжит булиб колди.
— Була колсанг-чи,— деди чол овоз чикариб,—яна бир бурилиб кел. Хддини кара, хидини. 
Кандай ажойиб-а, тугри эмасми? Туйиб-туйиб еб ол! Кейин караб-санки, тунецни тотиб куриш 
гали келади! Ахир у шундай хам сулкиллаган, муздаккина, бир ширинки, куяверасан. Кисиниб- 
кимтиниб утирма, балик. Егин, ол, есанг-чи, утинаман сендан.
У, бош ва курсаткич бармоклари билан калавани тутиб, баликнинг жойдан-жойга сузиб 
утиш эх,тимоли борлигидан бир пайтнинг узида бошка чилвирлар дан хам куз узмай кутарди. 
Бирдан у яна кармок ипининг енгил, билинар-билинмас торткиланганини пайкади.
— Чукийди — деди чол овоз чикариб.— Чукийди, худоё дард курмагур!
Аммо у чукигани йук. Кетиб колди. Чилвир хам кимир этмасди.
— Унинг бутунлай кетиши мумкин эмас,— деди чол.— Худо шохид, унинг кетиши мумкин 
эмас. У бор-йуги кайрилиб келяпти. Эхтимол, у бирон марта кар-мокка тушиб чиккан ва бу хдли 
хаёлидан кутарилмагандир.
Шунда у яна кармок ипининг ох,иста торткиланганини сезди ва дили таскин топди.
— Айтмовдимми, у факат кайрилиб келяпти деб... — деди чол.— Мана энди чукийди!
У баликнинг хуркиб-хуркиб чилвир торткилашидан узини куярга жой топмасди. Тусиндан, 
чол кандайдир, фавкулода бир зилу замбил огирлик сезди. Сезди-ю, чилвирни бушатиб, 
эх,тиётдаги калавалардан бирини чуватганча, унинг борган сари куйи, куйи, куйига тушиб 
бориши учун имкон берди. Чилвир бармоклардан осонгина сиргалиб чикиб пастга кетиб борар, 
уни ушлар-ушламас тутиб турганига карамасдан, чол урамни ямлаб кетаётган гоят зур 
огирликни хис килиб турарди.
— Асти кандай бало балик булди узи!—деди у овоз чикариб.— Кармокни ямлаб олиб, энди 
узокрокка жуфтакни урмокчи.
«У барибир оркасига кайрилади, кармокни хдм ютиб юборади»,— деб уйлади чол. Бирок 
бир кори х,ол булиб утирмасин, деб чучиди шекилли, овоз чикармади. Чол бу баликнинг 
канчалик тотли эканини билар, хаёлан унинг лунжида кундаланг тикилган тунец билан 
коронгида борган сари узокрокка кетаётганини куз унгига келтирарди. Кандайдир бир муддат 
ичида хдракат тухтади, аммо чол хали хам балик вазнини х,ис килиб турарди. Кейин тортиш 
авжга чикди, чол яна урамни бушатди. У бир нафас чилвирни тухтатиб курди, торгам бирдан 
кучайиб кетди ва урам тиккасига пастга юлкинди.
— Чукиди,— деди чол.— Энди бир бурнидан чиккунча туйиб еб олсин-чи.
У чилвирни уз хдлига куйиб берди-да, чап кули билан икки эх,тиёт калаванинг буш учини,



Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish