Бухоро давлат университети



Download 5,42 Mb.
bet62/68
Sana14.06.2022
Hajmi5,42 Mb.
#671277
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   68
Bog'liq
ИХТИОЛОГИК ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ

Rutulus rutulus

Rut. typicus

Rut. fliviatilis

Rut. caspicus

Rut. vor. a

Rut. rutulus ypicus

-

11,8

3,8

1,5

Rut. rutulus fliviatilis

-

-

8,0

10,3

Rut. rutulus caspicus

-

-

-

1,6

Rut. rutulus vor Y

-

-

-

1,3

M ± m

44,56 ± 0,07

43,39 ± 0,07

44,19 ± 0,10

44,42 ± 0,09

Бу усул шундан далолат берадики, (М diff) дан сондаги фарқлар йиғиндисини ажратиш ва алоҳида проба ва зотлар билан солиштириш. Бу усул кўргазма сифатида Е. А. Безрукова (1939) томонидан тавсия этиладиган жадвалда келтирилган. Турли хил алоҳида пробалардаги меристик белгиларга қараб фарқлар орасидаги реал даражани аниқлаш (Безрукова 1939) бўйича.

Белгилар номи

Дон Волга

Дон Кама

Дон Днепр

Волга Пама

Волга Днепр

Днепр Кама

L l даги тангача

5,02

10,70

13,12

3,79

5,95

2,53

Д даги нурлар

1,00

0,89

2,44

1,40

1,05

2,46

А даги нурлар

0,10

4,40

2,93

2,28

2,50

4,53

Умуртқалар сони

11,76

0,38

20,94

0,20

9,18

5,33

Фарқлар йиғиндиси

17,96

20,37

99,43

7,67

18,68

14,85

Фарқлар ўртачаси М diff

4,50

5,09

9,86

1,92

4,67

3,71

Меристик белгиларни узоқлашишини Дон ва Кама вобласида кўрамиз (М = diff = 5,09). Меристик белгилар анча яқин эканлигини Волга ва кама вобласида мавжудлигини кўрамиз (М diff = 1,92). Шундай қилиб, биз элементар маълумотларни ихтиологик систематикада оид ишларга қўлланиладиган вариацион статистикани қўллашни кўриб чиқдик. Бир белгининг иккинчи белгига нисбатан боғлиқлигини аниқлашда ҳам вариацион статистикадан кенг қўлланилиб коррилётив боғлиқлик ҳодисаларини аниқлашда қўлланилади. Балиқларнинг кўпчилик белгилари ўзаро тўғридан – тўғри алоқада эканлиги амалда аниқланган. Балиқнинг узунлигига ўсиши тана баландлиги ва антидорсал масофа катталашади. Ҳам абсолют, ҳам нисбий жиҳатдан ўзгаради. Лекин кўз катталиги, бош узунлиги ва тананинг баъзи бир қисмлари тана узунасига нисбатан ўсишида абсолют жиҳатдан ҳам катталашади, нисбий камаяди. Шунинг учун ҳам вояга етган балиқнинг боши нисбатан калта, кўзи кичик. Тасаввур қилинг бир турга тегишли бўлган икки группа балиқ бор. Биринчи группа нисбатан ёш, иккинчи группа нисбатан вояга етган, шунга қараб айтишимиз мумкинки, булар иккита зот, ёки иккита ирқ. Йўқ бу ишни қилолмаймиз. Чунки балиқнинг кўзи уни танасининг катталигига боғлиқ. Шунинг учун ҳам биринчидан олинган балиқлар группасига – ҳақиқатан ҳам боғлиқлик борми, иккинчидан қайси йўналишда бу боғлиқлик қайси даражада намоён бўлади ва ўзгаради. Бундай саволларга корреляция коэффициенти ва регрессив коэффициенти жавоб беради, у ёки бу катталик назарий аҳамиятга эга. Лекин юқорида айтилган коэффициентларни аниқлаш ва тушунчага эга бўлиш аҳамиятига эга.
Кореляция коэффициенти.

r – коррелятив коэффициенти
х – биринчи белгининг индивидуал кўрсатгичи
y – иккинчи индивидуал белгининг кўрсатгичи
n – кузатишлар умумий сони
ижобий корреляция фарқ қилинади. Қайси вақтдаги бир белги устунлик хусусиятига эга бўлиб, бир хусусият катталашиб кетади ва иккинчи салбий белги ёки хусусиятга эга бўлади. Мисол: Rutulus rutulus caspikus кўзи билан Rut. rut. vora ва уларнинг тана узунлиги орасида корреляция борми. Бунинг учун албатта решетка қўйилади. Таблица материали сифатида иккита вариацион қатор хизмат қилади. Тана вариацияси узунлиги (мм) танадаги кўз размери вариацияси (тана узунлигига нисбатан % ҳисобида).
Тана узунлиги мм

81-100

101-120

121-140

141-160

161-180

181-200

201-220

221-240

241-260

261-280

281-300

16

11

5

12

10

5

2

3

1

2

3

Кўз диаметри (тана узунлигига нисбатан %)



3,5

4,5

5,5

6,5

7,5

8,5

n

9

24

17

17

3




70

Бу иккала қаторни ўзаро алоқадор дейиш қийин. Буларни сеткада тўғри бурчак сифатида жойлаштириш керак. Сетканинг бир томонига тана узунлиги иккинчи томонига эса кўз диаметри. Алоҳида ички катакчаларда кўз диаметри ва тана узунлиги тўғри келади. Жадвалга эътибор беринг. Бу жадвал орқали шу нарса кўрсатиладики, вобла танасининг узунлиги ошган сари кўз диаметри нисбатан кучайиб бориши кўрсатилган. Бу эса салбий корреляция учун мисол.


19 – жадвал

Кўз диаметри тана узунлигига нисбатан %

Тана узунлиги мм

81 - 100

101 - 120

121 - 140

141 - 160

161 - 180

181 – 200

201 - 220

221 - 240

241 - 260

261 - 280

281 - 300

Σ

4

-

-

-

-

-

-

1

2

1

2

3

9

5

-

-

-

8

9

5

1

1

-

-

-

24

6

1

6

5

4

1

-

-

-

-

-

-

17

7

12

5

-

-

-

-

-

-

-

-

-

12

8

3

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

Σ

16

11

5

12

10

5

2

3

1

2

3

70

Бошқа мисолни оламиз: тана баландлигини тана узунлигининг ўсишга боғлиқлиги. Бу қатор белгиларнинг корреляцион жадвали бошқача характерга эга.


20 – жадвал



Тана баландлиги (%)

Тана узунлиги мм

81 - 100

101 - 120

121 - 140

141 - 160

161 - 180

181 – 200

201 - 220

221 - 240

241 - 260

261 - 280

281 - 300

М

20

1

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

21

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

22

3

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

23

6

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

24

4

6

1

-

-

-

-

-

-

-

-

11

25

1

5

3

1

1

-

-

-

-

-

-

11

26

1

-

-

2

-

-

-

-

-

-

-

3

27

-

-

1

3

5

-

-

-

-

-

-

9

28

-

-

-

1

1

-

-

1

-

-

-

3

29

-

-

-

3

5

3

1

-

1

-

-

13

30

-

-

-

-

-

1

1

-

-

-

-

2

31

-

-

-

-

-

1

-

2

-

-

1

4

32

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

2


Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish