Бугун Ўзбекистон Республикаси-иқтисодиёти бозор иқтисодиётига асосланган, тўхтовсиз ривожланаётган давлат


Ортиш тушириш фронтини узунлигини ҳисоблаш



Download 3,14 Mb.
bet17/149
Sana24.02.2022
Hajmi3,14 Mb.
#242499
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   149
Bog'liq
Yuk va yo'lovchi TTQ

Ортиш тушириш фронтини узунлигини ҳисоблаш. Ортиш тушириш ишлари фронти деб, фақат ортиш тушириш ишларига мўлжалланган омбор йўллари қисмига айтилади.
Фронт ўлчамлари, омбор йўллари фойдали узунлигида ўрнатган вагонлар сонидан аниқланади. Бу бир турдаги юкларни бир вақтда ортиш (тушириш) учун фойдаланилади.
Юк операциялари бошлангунча вагонлар гурухини қўйиш учун ишлатиладиган омбор йўллари қисми тушураладиган ортиш (тушириш) фронтини узатиш фронтидан ажратиш тавсия этилди.
Узатиш фронтида ортиш (тушириш) фронтида бир вақта қайта ишланадиган вагонларга нисбатан кўпроқ вагонлар бўлиши мумкин.
Вагонларни узатиш фронти узунлиги:

Ортиб тушириш фронти узунлиги:
,
бу ерда пв-юклаш фронтига келувчи вагонлар ўртача суткалик сони:

qв-вагоннинг ўртача ортиши, т
lв-берилган типдаги вагоннинг автотиркагич сцепленияси ўқлари бўйича узунлиги
2п-узатилган вагонлар сони
-юклаш фронтидаги сменалар сони
ам-локомотив ёки бошқа воситалар билан маневр қилиши учун керакли юк фронтини чўзиш 15-25 м
Автомобиллар келадиган томонидан ортиш–тушириш ишлари фронти узунлиги:

бу ерда iф-бир автомобилни қандай қўйилишига қараб (кундалан бўйлама 30°-40° ва ҳоказо) қуйиш учун талаб этиладиган фронт;
ta-бир автомобил билан ўтказиладиган жараёнлар давомийлиги;
qa-бир автомобилга ўртача юклаш неттоси;
Т-юк ҳовлиси иши давомийлиги.
Бир автомобил учун фронт узунлиги қуйидаги формулада аниқланади.
Автомобилни омбор олдига қўйилганда:
;
Машинани омборга перпендикуляр қўйишда:

бу ерда: l0-автомобилни прицепи билан ёки прицепсиз узунлиги (4,5÷7м) (4,2ғ4,4м);
С1-кетма кет турган автомобиллар орасидаги масофа (4,2÷4,4м);
в2-автомобил кенглиги (2,0-2,6м);
с1-ёнма ён турган машиналар ўртасидаги ўртача масофа 1,5м.
Омбор узунлиги ортиш–тушириш фронти узунлигига баробар ёки катта бўлиши керак ва у 12 м.га тенгдир,очиқ платформалар учун 3 м.




    1. Download 3,14 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish