Баъзи геологик ва геоморфологик терминларга изоҳ. А абиссаль



Download 83,29 Kb.
bet15/25
Sana16.03.2022
Hajmi83,29 Kb.
#499244
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   25
Bog'liq
Glossariy UZB

ЛИТОСФЕРА ПЛИТАЛАРИ – Ернинг литосфера қобиғи йирик литосфера плиталари деб аталадиган бир неча бўлакларга бўлинади. Уларнинг чегаралари ажралиш (кенгайиш), бирикиш (сиқилиш), силжиш (ишқаланиш) турларига бўлинади. Чегараларнинг номи литосфера плиталарининг ҳозирги тектоник ҳаракатларига нисбатан аниқланган бўлиб, уларнинг ривожланиш тарихини ойдинлаштириб беради. Чегаралар турлича бўлса ҳам бир-бирлари билан узвий боғлиқ ва сейсмик фаол минтақалар бўйлаб ўтади, яъни Ер куррасининг тектоник ва сейсмик фаол минтақалари (вулқон, ер силкинишлари) литосфера плиталари чегаралари ҳисобланади.
ЛОПАЛИТ – косасимон шаклли (қиррасига нисбатан маркази пастга тушган) чуқурликдаги ѐки ярим чуқурликдаги магматик тоғ жинсларидан ташкил топган геологик жисм.
М
МАГМА – эриган оловли суюқ модда (кўпинча силикатли, лекин сульфидли ва б. бўлиши мумкин). Ер пўстида ѐки юқори мантияда ҳосил бўлади. Совиб, кристалланганда магматик тоғ жинслари ҳосил қилади.
МАССИВ – 1. Тектоникада – атрофдаги ѐки туташ бурмачан иншоотларга нисбатан қадимийроқ, узоқ вақт кўтарилган, нисбатан қаттиқ, барқарорлашган структура. 2. Петрографияда – минераллари тартибсиз жойлашган интрузив жинс текстураси. 3. Геоморфологияда – эни ва узунлиги бир хил ривожланган, кучсиз табақаланган ва кескин чегараланган баландлик (дўнглик).
МАТЕРИК – Ер пўстининг мураккаб тузилишли, глобал структура элементи. Материклар гетероген жисмлар бўлиб, узоқ ривожланиш давомида Ернинг ташқи қобиқларидаги моддаларнинг физик-кимѐвий ва гравитацион дифференциацияси натижасида вужудга келган. Материкларнинг материк ѐнбағир этаги чегара бўлиб, материкнинг сув остидан океан томон давом этишини кўрсатиб туради. Геоморфологияда – материк геотекстураларга мансуб Ер релъефининг энг йирик мусбат шакли. Материкларга қуйидаги геоструктура зоналари (Шульц бўйича) – материк платформалари ва тоғ ҳосил бўлиш областлари, айрим тадқиқотчилар фикрича, платформалар ва геосинклиналь зоналар хос. Материкларда уларга мос текислик ва тоғлик релъефлари ажратилади. Ҳозир 6 та материк мавжуд: Евросиѐ (майдони 53448 млн.км2), Африка (29840 млн.км2), Шимолий Америка (24259 млн.км2), Жанубий Америка (18280 млн.км2), Антарктида (14 млн.км2), Австралия (7,7 млн.км2).
МЕАНДРЛАР – дарѐ бурмалари. Меандрларнинг чуқур (доимий) ва адашма хиллари ажратилади. Биринчиси дарѐ ўзанининг бурилиши ва муюлишидан ҳосил бўлади, ҳар бир бурилиш туб жинслардан иборат ѐнбағирга тўғри келади. Иккинчиси водий текислигида аллювиал ѐтқизиқларда дарѐ сувларининг таъсиридан ҳосил бўлади. Бундай меандрлар ўзининг шакли ва ҳолатини доимо, айниқса сув тошқини пайтида ўзгартириб туради. Эрозия базиси турғун бўлган жойларда чуқур меандрлар паст томонга сурилиб, ѐнбағирликларни кесиб, юзаки меандрларга айланади. Тектоник ҳаракатлар таъсиридан эрозия базисининг кўтарилиши ѐки чўкишидан юзаки меандрлар ѐнбағридаги жинслар ичига ўйиб кирабошлайди ва чуқур меандрларга айланади.
МЕЗОЗОЙ ЭРАСИ – Ернинг геологик ривожланиши тарихида токембрийдан кейинги иккинчи эра. Мезозой эраси 183 млн. йил давом этган. У учта – триас, юра ва бўр даврларига бўлинади.

Download 83,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish