Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт


бу босцич маънавиятимиз ривож-



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

бу босцич маънавиятимиз ривож-
ланишининг якуний ва олий 
босцичига, 
келажак учун би­
ринчи, ибтидо боскичига айланади. 
Бу боскич хал и узининг 
бизга номаълум янги хусусиятларини, ривожланиш к;ону- 
ниятларини юзага чикаради. Хозирги Утиш даврида бу 
боскдачга нималар хос?
Биринчидан, маънавиятимиз наф акат узининг мил- 
лий-тарихий негизларига кайтди, шунингдек, у янги мил­
лий истикдол гоясига ва мафкурасига таяна бошлади.
И кки н чи дан , у дунёвийлик ва ф икрлар, караш лар 
ранг-баранглиги тамойилларига суянмокда. Коммунистик 
мафкуранинг партиявийлик, синфийлик, дахрийлик та- 
мойилларидан хал ос булди.
Учинчидан, у миллий ва умуминсоний кадриятларни 
уйгунлаштиришга, ижтимоий тараккиётни таъминлашга 
каратилган энг юксак омолларни (идеалларни) узига мул- 
жал кдлиб олди.
Туртинчидан, у шахе ва жамият манфаатларини бир- 
лаш тириш, индивидуализм ва жамоавийликни уйрунлаш- 
тириш асосида фукароларни ватанпарварлик, соглом мил­
лий 
F v p y p
ва айни пайтда ижтимоий ва мафкуравий 
6aF-
рикенглик асосида тарбиялашга интилмокда.
Беш инчидан, маънавиятнинг яратувчиси ва ташувчи- 
си булмиш халкимизнинг онги, дунёкараши, хаётга му- 
носабати узгарди, ижтимоий ва ижодий фаоллиги, сало- 
хияти йилдан йил кучайиб бормокда.


Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий бощичлари
115
М аънавиятимиз ривожланишида мазкур тамойиллар 
ва ижтимоий мулжаллар, халкимиз фаоллиги сакланиб 
колинса, унинг юксак сурьатларга эриш иш и ва жамияти- 
миз тараккиётига катта \и с с а кушиши тайин.
ИСЛОМ ТАМАДДУНИНИНГ ВУЖУДГА КЕЛИШИ ВА 
УНИНГ РАВНА&ИДА АЖДОДЛАРИМИЗ ?£ИССАСИ
Милодий VII аср биринчи чорагида Хижозда янги дин — 
ислом вужудга келди. Тезда у бошка халклар орасида )$м тар- 
кадди ва VIII аср давомида жа^он динларидан бирига айлан- 
ди. Ислом аввало дунёнинг катта кисмида яшайдиган турли 
халкларнинг дунёкарашида, эътикоди ва ибодатида, маъна­
вий \аётида, ижтимоий ва инсоний муносабатларида инки- 
лоб ясади. У халкдаршшг сиёсий ва ик^исодий х^ётида, жа­
мият тараккиётида бутунлай янги тарихий боскични, янги 
тамадцунни (цивилизация*ш) бошлаб берди. Янги дунёка- 
рашга, кддриятларга мослашган ахлок,, >^укУК> адабиёт ва санъ­
ат, урф-одатлар, маиший маданият шаклланди, диний ва 
дунёвий илмлар ривожланди. Исломни кабул килган киши­
лар, халклар уртасидаги муносабатлар янги меъёрлар ва тар- 
тиблар асосига кучди.
Мовароунна^фда ислом узил-кесил VIII аср бошида 
карор топди. Рарбда Ш ом ва М исрнинг, Ш аркда Эрон ва 
Марказий Осиё мамлакатларининг ислом таъсирига утиши 
янги тамаддун ш аклланишини тезлаштирди, Зеро, бу мам- 
лакатларда маънавий маданият, айникса илм -ф ан, ада­
биёт ва санъат \ам да иктисодиёт, савдо-сотик, хунарманд- 
чилик ва сиёсий институтлар Хижозга нисбатан анча ри ­
вожланган ва кадим анъаналарга эга эди. Араб халифалиги 
бу борада уз таркибига кирган мамлакатларда илгари эри- 
шилган ютукларнинг купчилигига ворис б^лди. Уларни 
ислом мафкурасига мослаштириб янги тамаддунининг асо­
сига куйди.
Ислом тамаддунининг шаклланиши ва равнактопиш и- 
га бизнинг аждодларимиз ^ам муносиб \и сса кушдилар. 
Бу моддий маданиятнинг деэдк;ончилик, чорвачилик тар- 
мокларининг баъзи со^аларига, геодезия, ер узлаштириш, 
ирригация ва мелиорация, сугориш иншоотлари куриш, 
ш а^арсозлик билан боклик айрим ютукларга тегишли.


116
Абдура^им Эркаев
Ипакчилик, пахтачилик, ту^имачилик, полизчилик, 
6
o f

дорчилик, кзшшок; хужалиги ва чорвачилик ма*сулотла- 
рини кайта ишлаш буйича аждодларимиз туплаган таж- 
риба, шунингдек, парвариш кдлинадиган Усимликларнинг 
баъзи турлари араб мамлакатларига таркалди. Уз навбати- 
да мазкур со^алар буйича уларда тугоганган тажриба, баъ­
зи Усимликлар бизга келтирилди (масалан, маккажухори- 
ни минтацамизга Маккага, *ажга борган ота-боболари- 
миз олиб келишган).
Давлат боищаруви ва х^рбий санъатни ривожлантириш- 
га ^ам аждодларимиз кушган дасса бенщоя катга. X аср охи- 
ридан бошлаб XVII асргача ислом мамлакатларининг акса- 
риятини (а\олиси туркий булмаганлари \ам), айримларини 
эса XIX-XX асргача туркий сулолалар боищаргани, Мах­
муд Разнавий, Жалолиддин Мангуберди, Амир Темур каби 
буюк саркардалар бобокалонларимиз орасидан чиккдни бу- 
нинг далилидир. Сомонийлар, Разнавийлар, Кррахонийлар, 
Салжукдйлар, Хоразмшохларнинг давлат тугими, Низомул- 
мулкнинг «Сиёсатнома»си, Темурнинг «Тузуклар»и, Темур 
ва темурийлар даврида ер, мулк муносабатлари, сувдан фой- 
даланиш тартиби, божхона ва солик; тизими, савдо йулла- 
рининг, бозорларнинг давлат химоясида булиши, ахрлини 
ижтимоий му^рфаза килиш тизими давлат вазифалари кен- 
гайишига ва такомиллашувига хизмат килди.
Ислом тамаддунининг моддий-иктисодий, сиёсий- 
ташкилий томонларига аждодларимиз кУшган \исса х,ак,ида 
батафсил тухталмаймиз. Зеро, буларнинг хар иккиси хам 
мустакдл, аммо нщоятда мураккаб ва кам Урганилган мав- 
зулардир. Фак,ат ислом тамаддунининг маънавиятига, маъ­
навий маданиятига кУшган \иссаси \акдда баъзи бир фикр- 
ларни к;айд этиб кетамиз, холос.
Мазкур масала ижтимоий-гуманитар фанлар томони- 
дан бир неча йуналишларда Урганилиши мумкин. Бирин­
чидан, аждодларимизнинг ислом илмига: мухаддислик- 
ка, ф идоа, илм ат-тафсирга, каломга, тасаввуфга — яъни 
шаръий илмлар ривожланишига кУшган хиссаси. Иккин- 
чидан, аждодларимизнинг дунёвий фалсафа, дунёвий илм- 
фан — табиатшунослик ва ижтимоий-гуманитар фанлар 
ривожланишига, равнакига каштан хиссаси. Учинчидан, 
уларнинг Бавдоддаги «Байтул хикма»да, Хижоз, Миср,



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish