Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичдари
факкурининг, дунёкарашининг назарий Узаги дейиш урин- 
лидир. Дин масалаларида аклий билишга, мантикка каттик 
суяниши ва мистикадан йирокяиги билан у тасаввуфдан 
кескин ф арк килади. Куръонни мантикка ва акдга суяниб 
тафсир этади. Хадисларни 
худди шундай тушунтиради. 
Калом камдан-кам х;олатларда, масалан, Куръоннинг му­
айян оятини мажозий талкин килади.
Калом илмини ривожлантиришга аждодларимиз му- 
носиб хисса кУшдилар. Муадвдислик ва ф икх со^алари каби 
калом илми борасида атокли ва да*о олимларни — мута- 
каллимларни етиштирди. Уларнинг ^аммасини санаб утир- 
маймиз. Ф акат икки номни: Абу Мансур ал-Мотуридий 
ва Абул Муъин ан-Н асаф ий номларини эслаш кифоядир.
Калом илмининг муътазилия окими Уз имкониятла- 
рини сарфлаб булгач, замон талабларидан ортда колиб, 
янгидан пайдо булаётган диний-назарий ва амалий маса- 
лаларга коникарли жавоб топа олмай колди. Натижада ис- 
ломда гоявий ва назарий парокандалик кучайди. Куплаб 
турли майда окимлар, фиркалар пайдо булди. Чунки муъ­
тазилия кескин рационализмга асосланар, унга айрим чи­
тал ва зиддиятли диний масалаларни ечишда кайиш кок- 
лик етишмас эди. У \а р кандай диний масалани факат ра­
ционализм, мантикийлик асосида ечишга \аракат килар 
эди. Накутга таяниш ни хушламас эди*. Динда эса жуда куп 
масалалар борки, уларни аклан тушунтириш кийин, баъ­
зан умуман мумкин эмас. Факат ишониш ва эътикод килиш 
лозим. К,уръонни муътазилийлар яратилган китоб, деб 
^исоблайди. Бундан мантикан К^ръон абадийми, деган са- 
вол тугилади. Муътазилийлар Кдоъоннинг азалдан мав- 
жуд булиши тавкидга, яъни яккахудоликка зид деб \и соб- 
лайдилар. Агар Куръон яратилмаган, азалдан бор булса, 
унда Куръоннинг А лло\ билан мувозий (параллел) вокс- 
лигини тан олиш лозимлиги келиб чикади. Бу эса яккаху- 
долик тамойилига \акикатан зидцир ва мазкур масалани 
боши берк кучага киритиб куяди. Муътазилия IX асрда 
бир муддат халифаликнинг расмий таълимотига хам ай­
ланган эди (халифалар Маъмун ва Муътасим даврида). 
Ушанда улар К^ръон яратилмаган, у Аллокнинг каломи 
деб \исоблайдиган муллаларни хатто жазолаш ва кувгин 
килишга киришиб кетишди. Куръонга муносабат ва эъти-


120
Абдурщим Эркаев
Код масаласида зиддиятлар кучайиб, халифаликнинг маф- 
куравий бирлигига путур етди. Шу боне муътазилия, ислом 
фалсафасига, калом ил ми га асос солган булишига кара- 
масдан, охир-окибатда кувпшга учради ва аста-секин та- 
рих са\насидан тушиб колди.
Назарий масалалардаги парокандаликка бардам бериш 
учун калом илмини ижодий ривожлантириш, замонавий- 
лаштириш, тупланиб колган долзарб масалаларни наза­
рий жихатдан кал килиш лозим эди. Шунда калом илмида 
деярли бир вакгда бир-биридан мустакил икки таълимот 
пайдо булди: булар ашъария ва мотуридия таълимотлари- 
дир. Кейинги таълимотнинг вата ни бизнинг юртимиздир.
Абу Мансур ал-Мотуридий ас-Самаркандий (870-944) 
асарларининг бизгача етиб келганлари хозир хдм чет эллар- 
да нашр кдлинмокда, чунки улар ислом илохиётининг мум- 
тоз асарларига айланиб, уз ахамиятини йУкотгани йУк Мо- 
туридий таълимоти Курьон ва Сунна акддаларини, талаб ва 
меъёрларини кУр-курона эмас, балки акдан чукур ид рок этиб 
Узлаштиришни, уларни гайримантикий, ноокдлона кабул 
килмасликни ургатади. Уларни гаразли, ноилмий, узбошим- 
чалик билан тал кин килишни инкор этади.
Ушбу муносабат билан Мотуридийнинг инсонда эр- 
кин танлаш имкони борлиги, у нима иш килмасин, уз 
ихтиёри билан килажаги, бинобарин, у кар бир яхши ва 
ёмон иши, харакати, нияти учун масъуллиги туррисидаги 
фикри жуда кимматлидир. Бу фикр кар кандай бирёкда- 
маликка, бировлар иродасига, сузига кУр-кУрона итоат 
этиб, ножуя ишларга кул уришига, инсоннинг мутаас- 
сибга айланишига кескин карши чикади. «Такдири азал» 
тушунчасини Мотуридий тУлик инкор этмаса-да, уни 
инсонпарварлик нуктаи назаридан анча юмшатди, «их- 
тиёрий харакат» — «афъоли ихтиёрий» оркали юзага чи- 
кишини таъкидлади ва инсон масъулияти ва имконияти 
тарзида талкин килди. Мотуридийнинг мазкур масаладаги 
фикри хулосасини, бизнингча, шундай тушуниш лозим: 
инсонда такдир масъуллик ва имконият сифатида яши- 
рин, у уз такдирини Узгартира олмайди. Лекин инсон унинг 
муайян даражада ва кандай юзага чикишига (тулик ёки 
кисман) Уз хатти-харакати, хулк-атвори билан таъсир 
курсатади. Шу боис инсонда эркинлик ва масъуллик бир- 
дай Усиб, уйгунлашиб бориши лозим.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish