Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривож ининг тарихий босцичлари
123
купрок накшбандия таълимотининг таъсирида ривожланди. 
Алишер Н авоийнинг буюк устози Абдура^мон Ж омий 
накшбандия барча тасаввуфий таълимотларнинг, Бахоуд- 
дин Накшбанд эса барча авлиёларнинг мукаммал хулоса- 
сидир, деганида, бу таълимотнинг уш а давр маънавий 
,\аётидаги а\ам иятини таърифлаган эди.
Тасаввуф — ислом маънавияти, эътик;одининг чукки- 
си. Тасаввуф инсоннинг комилликка эриш иш и, Хакка, 
Аллох; васлига етишиши йулида нафсониятдан воз кечиб, 
ру^оният голиблигини таъминлаши учун Утадиган йули 
боскичларини (шариат, тарикат, маърифат, \аки кат) ва 
уларга мос келадиган инсоннинг комиллик макрмларини 
ишлаб чикди. Лекин тасаввуф камолотни купрок инсон­
нинг ички дунёсига каратди. Инсон камолотини жамият 
таракдиёти билан, маънавиятни иктисодиёт билан етар- 
лича богламади. Боз устига, иктисодиёт ривожланишига, 
турмуш фаровонлиги юксалиб, \аётда завк-ш авк Усиши- 
га катта рагбат курсатмади. Факат диний завк-ш авкни тан 
олди. (Улуг бобомиз Форобийнинг инсоннинг яшашдан 
максади бахт-саодатга эриш иш , саодат эса завк-ш авк, 
лаззатланиш туйрусининг авлоддан-авлодга Усиб бориши- 
дир деган ^икматини эсланг.) Чунки у турмуш фаровон­
лиги юксалиши, завк-шавкнинг усиши нафсониятни ку- 
чайтириб ру^ониятни пасайтиради, инсонни Аллокдан 
узоклаштиради, деб \исоблади.
М умтоз ислом даврида Бухоро, С амарканд, М арв, 
Насаф, Урганч, Балх диний ва дунёвий илмларнинг мар- 
казига айланди. Нажмиддин Насафий «Китоб ал-канд фи 
зикри уламои Самарканд» асарида бу ша^арда «Урта аср- 
ларда яшаган купдан-куп (мингдан ортик) фикх олимла- 
ри, хддис ровийлари ва бошка куп со^аларда калам теб- 
ратган илм ахдлари хакида мукаммал маълумот беради»1. 
Биргина Самаркандда мингдан ортик ижодкорлар фаоли- 
ят курсатган.
Бухорода 
бу даврда Самарканддан кам ижодкор 
яшамаган. Бу маданий-маънавий тараккиётимиз кай дара­
жада серма^сул ва юксак булганини курсатиб турибди. Бу­
хоро ^акконий равишда хднафия маз^аби ва накшбандия 
таълимотининг бутун ислом дунёсидаги етакчи назарий
1 У ватов Убайдулла. 
Донолардан сабокдар. 
Т ., 
1994 йил, 65-бет.


124
Абдурацим Эркаев
ва услубий марказига айланди. Ш ош, Термиз, Насаф, Ур­
генч, Хива ва ю ртимизнинг бошк.а шахарларининг хам 
ислом таълимотига, маданияти ва маънавиятига кушган 
хиссаси, етиштириб берган алломалари бек,иёсдир.
Шу Уринда Абдулкарим ас-Самъонийнинг ислом ола- 
мида 8 та шахарга «мадина» нисбати берилганини, булар: 
Мадинаи Мунаввара, Багдод, Исфахон, Нишопур, Марв- 
нинг ички халъаси, Бухоро, Самарканд, Насаф эканлиги 
т5трисидаги маълумотини келтириш ж оиз'. Насафда илм 
ахли учун махсус курилган уй булган ва у ал-Кдллос деб 
аталган2. Бош ка манбаларда X аср Насафда, бугунги таъ- 
бир билан айтганда, халцаро илмий конференция - маж- 
лиси тадрис — Утказилгани хакдца маълумот учрайди. Унта 
к;атор мамлакатлар ва шахарлардан олимлар келиб к;ат- 
нашган.
Абул Аббос ан-Н асаф ий ал-М устарфарий (милодий 
962—1041 йиллар) Насафдан чикдан олимлар тУтрисида 8 
ток;адан куп рок, китоб жамлаган3 (афсуски, бизгача етиб 
келмаган). Айрим хисоб-китобларга кура, мугул истило- 
сигача бутун Марказий Осиёда яшаб Утган 3000 (уч минг) 
мухаддисдан 400 (турт юз) таси Насафда яшаган. Туртта 
Хадис мактабларининг бири Насафда булган. Куръони ка­
рим ва муборак хадисларни урганиш асосида шариат, фикд 
ва бопща шаръий илмлар шаклланган. Насафдан ислом 
илохиётининг буюк назариётчилари Абул Муъин Наса­
фий, Нажмиддин Насафий, Азизиддин Насафий ва бош- 
кдлар етишиб чик^ан. Уларнинг асарлари бугунги кунда 
хам хорижда Fap6 ва шарк; тилларида чоп этилиб, мутахас- 
сислар томонидан Урганилмокда. Бизда хам улар асарлари 
Узбек тилига агдарила бошлади.
Жугрофий жихатдан Урта асрларда бизнинг минтаца- 
миз ислом дунёсининг чеккарок; худуди булса-да, илмий, 
маданий ва маънавий жихатдан унинг энг кудратли мар- 
казларидан бири эди. Бежиз бу даврда «Самарканд ер юзи- 
нинг сайк;алидир, Бухоро ислом динининг кувватидир» 
деган накд пайдо булмаган. Бу шахарлар бутун дунёда илм-


Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish