Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцинлари
121
Мотуридий муътазилийларнинг кескин рационализ- 
мини анча юмшатди, унга шароитга мослашувчанлик ва 
кайишкоклик багишлади. Чигал масалаларни ечишда акл 
ва накл (илгариги олимлар хулосалари, фикрларини хисоб- 
га олиш)га суяниш, уларнинг хар иккисини зарур дара­
жада куллаш тамойилини олга сурди.
Мотуридий шогирдлари орасида Абул Хасан ар-Рус- 
тугфани% И схок ибн Мухаммад ас-Самаркандий, Абул 
Карим ал-Паздавий, Абу Ахмад ал-Ийдий каби атокли 
алломалар бор. Уларнинг хар бири ислом илмида сезилар- 
ли из колдирган.
Лекин вакт синови хар бир нарсанинг, шу жумладан, 
\а р кандай таълимотнинг асл бахосини курсатади. Буюк- 
лик узокдан теранрок англанади. Мотуридий таълимоти 
билан хам айнан шундай булди. XI асрда унинг издошла- 
ри, билвосита шогирдлари янада купайди, мотуридия яна­
да бойиди ва ривожланди.
Мотуридий таълимотининг атокли давомчиси, тарга- 
ботчиси мутакаллим Абул Муъин ан-Насафийдир (1027— 
1114). Абул Муъин Насафий нафакат мотуридия таълимо- 
тини бутун ислом оламига ёйди. У калом илмининг уч асо­
сий йуналиш и — муътазилия, мотуридия ва аш ъария 
гаълимотларини киёслади ва фаркларини курсатиб берди. 
Абул Муъин Насафий калом илмининг энг обрели, ну- 
фузли олимларидан бири. У, шунингдек, исломнинг бош- 
ка сохаларини ва бошка илмларни хам чукур эгаллаган ал- 
лома. Унинг «Табсират ал-адилла» асари Сурияда 1990 ва 
1993 йилларда икки жилдда (хар бири 500 сахифадан ортик) 
нашр этилган. Мотуридийнинг яна бир буюк издоши На- 
жмиддин ан-Насафийдир (1068—1142). У фикх> ХЭДис, таф- 
сир, калом, адабиёт, тил, тарих илмлари буйича юзга якин 
асарлар битган. «Акидатун-Насафия» номини олган асари­
да мотуридия таълимоти ривожланишига муносиб хисса 
кушган. Узининг утмишдошлари асарларини, манбаларни 
мукаммал билган. Бурхониддин Маргиноний далолат бе­
ри шича, Нажмиддин Насафий хадисларни келтиришда 500 
муаллиф тупламига таянишини таъкидлаган. Умуман ис­
лом илмининг барча йуналишлари буйича комусий билим- 
ларга эга булган. Шогирдлари орасида Бурхониддин Мар­
гиноний, Умар ал-Укайлий ва бошка атокли шахсларнинг 
борлиги Нажмиддин Насафийнинг ислом илмида, маъна-


122
Абдурах,им Эркаев
виятида кандай Урин эгаллаганини курсатади. Унинг асар- 
лари шу боис катор ислом мамлакатларида бизнинг даври- 
мизда хам чоп этилмокда. «Ацидатун-Насафия» эса она 
тилимизга таржима 
щ л и н д и .
Ислом доирасида нафакат рационалистик таълимот — 
калом, шунингдек, иррационалистик (окилоналикка, ман- 
тикийликка зид), мистик таълимотлар хам ривожланди. 
Зохидлик, таркидунёчилик гояси ва мафкурасини асос- 
лашдан, диний масалаларни шу нукгаи назардан тал кин 
килишга уринишдан бошланган бу оким кейинчалик аста- 
секин жуда кудратли ва жозибадор, серкирра тасаввуф 
таълимотига айланди. Тасаввуф мистика масаласида яна 
олга кетди. Оламни билиш — Аллохни билишдир, чунки 
олам Аллохнинг турли вужуд касб этган шуъласи. Алл ох­
ни эса мутлакр аклан билиб булмайди. У инсон учун анг- 
лаб булмас сир, олий ишк, мухаббат ва бирдан-бир ёр — 
максад. Ф акат факру фано орк;али, узликни тулик унутиб 
ёр васлига етишиш мумкин.
Хар сохадаги каби, тасаввуфда хам аждодларимизнинг 
дахо заковати намоён булди. Тасаввуфнинг минтакамизда 
таркалишида бевосита машхур мутасаввуф Юсуф Хама- 
донийнинг хизматлари каттадир. Унинг шогирдларидан ик- 
китаси — Ахмад Яссавий ва Абдухолик Риждувоний икки 
тарикатга — яссавия ва хожагоний тарикатларига асос сол- 
дилар. Тасаввуфнинг бош ка бир назариётчиси ва сухра- 
вардия тарикати асосчиси Сухравардий таълимоти неги- 
зида Хоразмда Нажмиддин Кубро (1145—1221) номи би­
лан боклик тарикат — кубровия вужудга келди. Хожагоний 
тарикати, юкорида таъкидланганидек, Бахоуддин Накш ­
банд (1318—1389) томонидан анча тулдирилди, такомил- 
лаштирилди ва тугал таълимот шаклига келтирилди. Шу 
сабабдан у накдибандия деб атала бошлади. Яссавия исло- 
мий турк мамлакатлари ахолисининг куп катламларида 
Румдан то Хитойгача анча таркалган булса, кубровия ва 
накдибандия нафакат туркий халклар уртасида, балки бу- 
тун ислом дунёсида анча-мунча Уз тарафдорларини топ- 
ди, улар маънавиятига, дунёкарашига, иймон-эътикоди- 
га, турмуш тарзига таъсир курсатди, энг фаол ва машхур 
тарикатларга айланди. Темурийлар даври узбек мадания­
ти, маънавий хаёти, жумладан, Алишер Навоий ижоди



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish