Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

К,аранг:
Абдулкарим ас-Самъоний. Насабнома. «Бухоро» нашри- 
ёти, 2003, 250-6.
5 Уша маиба, 244-6.
3Уша манба, 254-6.


Узбек халци маьнавияти ривожининг тарихий босцичлари
125
фан. маърифат, маданият, ободончилик ва фаровонлик, 
гузаллик тимсолларига айланганки, шоирлар ижодида рам- 
зий образлар сифатида кулланилган.
Дунёвий илм-фан ва маънавият ривожига аждодлари­
мизнинг кушган хиссаси янада салмокда булди. Очигини 
айтганда. минтак;амизда ш аръий илмлардан аввал дунё­
вий илм-фан кж сак чукдиларни забт этди. Бу табиий эди. 
Чунки бу борадаги салохиятимиз исломгача адм шу к;адар 
баланд эдики, уни Кутайба к^атагонлари йук; кдяа олмади. 
Шу боис дунёвий илм-фанда аждодларимиз Уз мавк;ела- 
рини нисбатан тез тиклаб олдилар. Ш аръий илмлардан да- 
холар тарбиялаш учун ислом эътик;оди халк, онгига икки- 
уч авлод давомида чукуррок; сингаш и керак эди.
Минтак;амизда ислом эътивддига утганимиздан кейин 
биринчи ч ш д а н буюк к;омусий дахо Мухаммад ибн Мусо 
ал-Хоразмий (780—850 й.) шаръий илмларнинг биринчи 
дахоси Имом ал-Бухорийдан 30 ёш каттадир. Бошкд бир 
дахо Ахмад ал-Ф аргоний тахминан Ал-Бухорийдан 10—12 
ёш катга (Китобхонда «нега унда И мом Бухорий таваллу- 
дининг 1225 йиллиги, Ахмад ФарБонийнинг 1200 йилли- 
ги 1998 йилда нишонланди», деган савол тугалиш и мум- 
кин. Гап шундаки, Имом Бухорий ёш и камарий йил хисо­
бида, Фаргоний ёш и эса шамсий йил хисобида чик;арилган. 
Ш амсий йилнинг бир асри к;амарий хисобида 103 йилга 
тенг булади. Бу Ун икки асрда 36 йилни ташкил этади. Фар- 
гонийнинг ёши самарий хисобда юбилей йилида 1236 ёшга 
тенг булган. Аксинча, Бухорий шамсий хисобда юбилей 
йилида 1188 (таваллуди м илодий 810 йил) ёш га тенг 
булган).
Хоразмий, тулик; айтиш мумкинки, инсониятни хозирги 
формал математик тафаккур тарзига (демак, умуман та- 
факкурнинг хозир кулланилаётган шаклига) ургатган ки- 
шидир. Масалан, алгоритм назариясининг илдизи бевоси­
та Ал-Хоразмийнинг илмий услубига, объекгивлаиггириш 
ва формаллаштириш тамойилига бориб так;алади. У ариф- 
метикани тубдан ислох кдлди. Алгебра фанига асос солди, 
бутун дунёда кулланилаётган «араб ракдмлари»ни — 1, 
%
3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0 — фанга киритди, Унлик тартибини 
(системасини) жорий кдпди. Хоразмий исмидан нафакдт 
«алгоритм» атамаси ясалган, шунингдек, унинг асари но-


126
Абдура^им Эркаев
мидан «алгебра» тушунчаси \осил булган. Хоразмийгача 
айрим алгебраик масалалар ва уларнииг ечими мавжуд 
булса-да, алгебра яхлит тизимга келтирилган фан сифати­
да шаклланмаган эди. Хоразмийгача кинд математикасида 
ракамларнинг баъзи бирлари ва Унлик тартибининг айрим 
унсурлари булган. Хора змий уларни тубдан кайта ишлаб, 
янги система яратди.
Я кин Шаркда ва Оврупода кадимги Бобилдан келаёт- 
ган олтмишлик \и соб системаси кабул килинган эди: 60 
секунд = 1 минут; 60 минут = 1 соат; дойра 60x6 = 360 
градус ва 
к. Сонлар позицияга эга эмас эди: масалан, 
Римда 8 сони — VI11 куринишда ёзилса, 9 — IX, 10 — X, 
50 — L, 100 — С, 1000 - М куринишида ёзилар эди. Хо- 
размий унлик системаси билан сонларнинг позициясини 
амалиётга киритди. 1 — 10 — 100 — 1000 ва \ . к.; унгдан би­
ринчи ракам бирликларни, иккинчиси унликларни, учин- 
чиси юзликларни ва 
к. белгилайди. Агар бирор позиция- 
да сон булмаса «0» (катта нукта) кУйилган. Бир юз бир 
сони 101 шаклида ёзилади. Бунда унликда сон йуклигини 
«0» белгиси ифодалайди. «0» арабчада «ас-сифр» — бушлик 
деб аталган. Бугун европа тилларидаги цифр (а) — «ра­
кам» сузи «ас-сифр»нинг лотинча талаффузидир.
Математик билим олиш умуман кулайлашди. Тасаввур 
Килинг: кадимги римлик элликдан йигирма бирни айир- 
мокчи. Ёзувда буни амалга ошира олмайди. чунки сон ­
ларнинг позицияси йУк: L — XXI. Жавобини ёзиш учун у 
аввал амалда айириши керак. Лекин ёддан айириш 
\ т
юкоридаги сабабга кура мумкин эмас. У 50 дона тошча 
(чупча ва 
к.) дан 21 тасини айириб кейин жавоб топган. 
Ш у боис Якин Ш аркда ва Оврупода чутга ухшаш асбоб, 
линейка, циркуль ва бошка анжомлардан оддий арифме­
тик \исоб-китобда фойдалаиилган. (Биз \о зи р фойдала- 
наётган чутлар унлик тизими асосида ясалган, оврупо- 
ликлар чути факат маълум микаордаги соккалар йинан- 
дисидан и борат булган.)
Хоразмий системаси буйича элликдан йигирма бирни 
олиш нинг \е ч кийин жойи йУк. Буни бошлангич синф 
укувчиси муваффакиятли амалга ошира олади: 50 — 21 = 29. 
Мазкур сонларни айириш учун \е ч кандай чут ёки цир­
куль, линейканинг кераги йук. Сонларнинг катьий пози-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish