Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Vttn'K халци маънавияти ривожининг тарихий босцинлари
131
Араб ва ислом мамлакатлари маданияти, адабиёти ва 
санъатига, бадиий диди ва эстетик меъёрларига, оламни 
эстетик идрок этиш ига, санъат услубларига М арказий 
Осиё адабиёти ва санъати, санъатшуносликка (хусусан, 
лдабиётшунослик ва мусикашуносликка) оид назарий тад- 
к,ик;отлари нихоятда катта таъсир курсатди. Марказий Осиё- 
га хос услуб намуналарини, масалан, меъморчиликда Х ин- 
дистондан то Ш имоли-гарбий Африкагача учратиш мум­
кин. Мугул истилосигача халким из м аънавияти учун 
мутаассиблик, маздуддик ёт эди. М аънавиятимиз барча 
ил гор гояларга, янгиликларга таш на, ижодкорликка, бун- 
ёдкорликка интилувчан эди. Эътикод масалалари табиат­
шунослик, дунёвий илм-фан масалалари Узаро карама- 
карши куйилмас, ижод ва фикр эркинлиги, очикчасига 
ислом акидаларига зид келмаса, чегараланмас эди. Бу, 
айникса, IX—XI асрларга хос.
Хулоса кдлиб айтганда, М арказий Осиё халкларининг, 
уларнинг буюк фарзандларининг ислом тамаддуни деб 
аталмиш киши лик жамиятининг, умумбашар моддий ва 
маънавий маданиятининг, турмуш тарзининг улкан бир 
кисми шаклланиши ва ривожланишига барча йуналиш- 
ларда, сохаларда таъсири салмокуш, баъзиларида эса хал 
килувчи булди.
АМИР ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР ДАВРИДА 
МАЪНАВИЙ-МАДАНИЙ УЙРОНИШ
XIII 
асрнинг 20-йилларида М арказий Осиё мугул ис- 
тилосига тушиб к;олди. Мисли курилмаган вайронагарчи- 
ликларни, катлиомларни бошдан кечирди. Куплаб истеъ- 
доддардан ажралди. Уларнинг баъзилари жангу жадаллар- 
да халок булсалар, баъзилари кулликка туш иб колди, 
айримлари омон колса-да, ижод килиш дан махрум булди 
ёки ижодий хафсаласи сунди. Ю ртимиздан мухожирликка 
кетиб колган ижодкорлар хам талайгина. М асалан, буюк 
ф айласуф А зизиддин Н ас аф и й , атокди ш оир Камол 
Хужандий Эронга, шоирлар Мухаммад Авфий, Бадрид- 
дин Чочий, буюк шоир Хусрав Дехгсавийнинг ота-бобо- 
лари Хиндистонга кетиб кщ дилар. Улар ва уларнинг фар- 
зандлари уша ерларда ижодларини давом эттирдилар. Ж а-


132
Абдурщим Эркаев
лолиддин Румийнинг отаси Балхдан Румга (Туркияга) 
кучиб ^ д и .
Жалолидлин Мангуберди билан кетиб колган хамюрт- 
ларимиз Еарбий Эрон, Ирок;, Сурия ва бошка мамлакат- 
ларда хатго Уз 
к и ш л о к
ва шахарларини куриб олдилар. Тар- 
кибида Хурмуз (хавраз ва 
к.) деб аталувчи ёки шунга 
ухшаш атамани 

таркибига олган к^плаб киш лок ва ша- 
харлар Я кин Ш арк мамлакатларида хозир хам учрайди. 
Уларнинг номи «Хоразм» сузининг талаффуз Узгариши 
билан бовдик- Уларга м^гул истилоси даврида мухожир- 
ликка кетган хамюртларимиз асос солган.
Ижодий хаёт мУтуллардан кейин ярим аср музлаб, 
котиб колди, маданият, маърифат ва маънавият чукур ин- 
кирозни бощдан кечирди. Лекин Утган ярим аср биз учун 
кулфат, кабокат даври б^лса-да, боскинчилар учун «ма- 
данийлашиш», аксарияти учун маърифатга — зиёга жал б 
этилиш, исломийлашиш даврига айланди. XIII асрнинг 
70-йилларидан маданий-маънавий хаёт яна аста-секин 
жонлана бошлади. Мугул истилоси юртимизда тахминан 
бир ярим аср давом этди. Юкорида номлари кайд этилган 
ижодкорлардан ташкари бу даврда Пахлавон Махмуд, Раб- 
рузий, Мухаммад Розий, Умар Жузжоний, данцаса (гео­
метрия) илмининг атокли намояндаси Саййил Шамсид- 
дин Мухаммад ибн Ашраф ал-Хусайний ас-Самаркандий, 
маидур фалакиётчи олим ва табиб хоразмлик Махмуд ибн 
Мухаммад ибн Умар ал-Чагминий ижод килдилар.
Мурул истилоси иктисодиётимиз ва маданиятимизни 
вайрон этиб, маънавиятимизни инкирозга учратса-да, 
унинг дунёкараш ва эътикрд асосларини узгартира олма- 
ди. Мутуллар бунга интилганлари хам йук- Улар узлари 
билан, арабларга ухшаб, янги дин ва эътикод, янги фал­
сафа ва ижодга рарбат олиб келганлари йук-
Мурул истилоси даврида маънавиятимизда, ижтимо­
ий онгда тушкунлик кайфияти, иррационализм ва диний 
мистикага мойиллик кучайди. Бу кейинчалик нафакат маъ­
навий маданиятимиз, умуман жамиятимиз ривожланишига 
хам анча салбий таъсир курсатди. Аста-секин маънавий 
хаётимизда хурофот унсурлари (XVI асрдан) устунлик кила 
бошлади. Ж амият тараккиёти йуналиши юкорига караб 
эмас, тубанга, пастга караб 
орди
.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish