Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
141
(объективликни) химоя кдлди. Яъни илм-фанда, тафак- 
курда, дунёк;арашда Улугбек тамойилларини давом этгирди 
на химоя кдлди.
Али Кушчи математика фанига «мусбат» ва «манфий» 
тушунчаларини киритди, унли касрлар назариясини бо­
йитди. Аё София мадрасасида бош мударрис булганида 90 
градусдан кичик бурчакларнинг утмас булиши мумкин- 
лиги тугрисида бахслар юритди. Кейинги холатни ноев- 
клид геометриясига тааллукли илк олиб борилган тадки- 
Котлардан бири, деб бахолаш мумкин.
Астрономия сохасида эса у Улугбекнинг Унт кУли эди. 
«Зижи жадиди Курагоний» Али Кушчи иштирокисиз, бал­
ки, тугалланмай колган булур эди. Унинг шархларини араб 
тилига таржима кдлиб, бутун жадвалга тартиб берган хам, 
Улугбек катлидан кейин сакдаб к,олиб, бутун дунёга тар- 
1
ибот этган хам Али Кушчидир.
Улугбек уз атрофига нафакат олимларни, шунингдек, 
истеъдодли шоир ва бастакорларни, адибларни, меъмор- 
ларни, рассом ва накдгкорларни, хатготларни ва санъат- 
и инг бошка сохаларига оид ижодкорларни туплади. Мум- 
тоз Узбек адабиёти шаклланишига Навоийгача замин ярат- 
ганлардан бири — аток;ли шоир Саккокий Улугбек 
агрофидаги ижодкорлардан эди. Хожа Исматулло Бухо- 
рий, Камол Бадахшоний каби шоирлар, «илми хикматда 
замонасининг яктоси» Алоуддин Шоший, машойих Хасан 
Аттор каби атокли ижодкорлар Улугбек даврида Самар- 
канднинг маънавий хаётини юксалтирдилар.
Буюк факдх Абул Лайс ас-Самаркандийнинг авлодла- 
ридан хожа Фазлуллох Абуллайсий — Алишер Навоийга 
икки йил даре берган улуг устоз — хам уз ижодий фаоли- 
ятини Улугбек даврида бошлаган. Улугбек Самаркандца, 
Бухорода, Риждувонда олий мадрасалар (уша даврдаги 
университет), бопща шахарларда хам кУплаб мактаблар 
ва мадрасалар курдирди. «Илм олмокдик хар бир муслим 
ва муслима учун фарз» деган хадисни курдирган мадраса- 
сининг тепасига ёздириб кУйци.
Улугбекнинг бу ишларини маърифат ёрдамида жахо- 
латга, авж олиб бораётган мутаассибликка к,арши кураш- 
нинг Уша даврдаги намунаси дейиш мумкин. У олимлар


142
Абдурахрм Эркаев
ва талабалар билан турли мунозаралар, бахслар утказиб 
турган. Бу бахсларга узи шахсан ра\барлик килган. Риёсид- 
дин Ж амшид Кошийнинг уз отасига ёзган хатида гувох- 
лик беришича, баъзан у атайлаб мураккаб, чалкаш, хато 
фикрни уртага ташлаган. Кимдир бу хато фикрни ёкласа, 
уни фош килган ва тузатган.
Улугбек катлидан кейин дунёвий илм-фан аста-секин 
оркага кета бошлади. Мистика, диний мутаассиблик анча 
кучайди. Расадхонадаги тадкикотлар хам тухтаб колди. 
К,аровсиз колган, таъмирланиб турмаган расадхона вакт 
утиши билан бузилиб, кУмилиб кетди. Жамиятда маъна­
вий мухит узгарди. Ижодий, танкидий ф икр юритиш, 
илмий холисликка эхгиёж пасайди. Аксинча, мадхиябоз- 
лик, лаганбардорлик кучайди. Иррационалистик караш- 
лар, мистика ва диний мутаассиблик табиатшуносликка 
нисбатан беписанд карашларнинг, салбий муносабатлар- 
нинг авж олишини озиклантириб турди.
Мамлакат тахтига Утирган Абу Саид М ирзонинг Али 
Кушчига шахсий муносабати хурматли эди. Лекин, шунга 
карамасдан, илмий тадкикот, ижод учун мухит нокулай 
бУлганлиги сабабли Али К^шчи окибатда на Самарканд­
да, на Хиротда колди, Истанбулга йул олди. Чунки Абу 
Саиднинг феъл-атвори мураккаб, жохилликка ён босув- 
чи эди. У жамият онгида, маънавиягида юз берган салбий 
бурилишни узгартиришга ожиз эди. Буни Али Кушчи буюк 
акл-заковати билан теран идрок этган.
Самаркандда маънавий тургунлик бошланди. Бу эса хал- 
кимизни олдинда кутиб турган чукур маънавий-маданий, 
иктисодий, сиёсий, харбий, умуман, ижтимоий инки- 
рознинг дебочаси эди. Лекин Улугбек даврида яратилган 
улкан илмий ва маданий салохият бирданига йуколиб кет­
ган эмас. Пойтахт Самарканддан Бухорога кучирилган вакт- 
гача, шахар М овароуннахрда етакчи маънавий марказ 
булиб колаверди. Алишер Навоийнинг хам Самаркандга 
келиб таълим олгани бежиз эмас. Алишер Навоий «Мажо- 
лисун нафоис» тазкирасида (тазкира 1491-1492 йилларда 
ёзилгаи) уша даврда Самарканд шахрида яшаб ижод к,ила- 
ётган узига замондош 31 шоирни санаб угади. Улардан беш- 
таси, келиб чикишига кУра, шерозлик, иккитаси хоразм-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish