Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт


«Маънавият узлуксиз доракатдаги жараёндир



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

«Маънавият узлуксиз доракатдаги жараёндир.
Фикр, тафаккур, \ис-туйгу тиним билмаганидек, уларнинг
мвдсули уларок, маънавият \а м доимо Узгариш ва янгила-
нншда булади*1.
Ф анда масала М . И момназаров куйган тартибда куйи- 
лиш и мумкин эмас. Ч ун ки ф ан н и н г вазиф аси Узи тадкдц 
этадиган \оди саларн и туш унтириш дан иборат. Балки фан 
туш унтириш да хатоларга йул кУяр, адаш ар, нотУгри тал- 
кин кдлар, аммо у доимо мантивда асосланади, та\лил- 
дан , талкдн дан, туш унтириш дан, хулоса кдлиш дан к;оч- 
майди.
Ч оп этилаётган баъзи китобларда м аън ави ят баъзан 
онгнинг, баъзан ахлок, ва эътикрднинг, купинча маънавий 
маданиятнинг синоним и, баъзан *атго уларнинг \ам м аси - 
н и ифодалайдиган йигма тушунча сифатида ишлатилади.
«М аънави ят ж ам и ят таракки ёти ж араён ида ш ак л лан ­
ган м ад ан и ятн и н г и н со н и ят, ш ахе онгида и ф од алан и - 
ш идир. М адан ият м азм ун ж и^атдан н щ о я т д а к ен г булиб, 
\а р
б и р тар и х и й даврдаги м аъ н ави ят у н и н г барча то - 
м о н л а р и н и к а м р а б о л о л м а й д и » 2, — д е б х и с о б л а й д и
Э . Ю супов.
КУриниб турибдики, маънавият бу ерда онгн ин г ма-
1 Ислом Каримов. Биз келажагимизни уз к^лимиз билан кура- 
миз. 7-китоб. Т., «Узбекистан*, 1999, 302-6.
2 Э. Ю. Юсупов. Хадисларда дунёвий ва диний гояларнинг 
6
o f

ликлиги. — Ж. «Узбекистонда ижтимоий фанлар», 1994, 5-сон.


М аънавият иж т им оий цодиса сиф ат ида
19
даниятни акс эттириш ига к^ра мазмун жихатдан нисба- 
тан аж ралиб турадиган бир булаги, деб талки н ки ли н - 
мокда.
Ш уро даврида битилган асарларда \а м м аънавият ту- 
шунча сиф атида тахлил к,илинмаган. Б о з устига доимо 
«маънавий х;аёт» ва «маънавий дунё» хасида с^з ю ритил- 
ган. Улар эса асосан куйидаги таркибий к,исмларга ажра- 
тиб курсатилади: иж тимоий он г ш акллари, м аънавий-м аф - 
ку р ав и й м у н о саб атл ар , м а ъ н а в и й и ш л а б ч и к д р и ш ва 
истеъмол, ж ам и ятн и н г маънавий таш килотлари ва инсти- 
тутлари \а м д а улар уртасидаги боЕЛИКДИК1. Ю крридагилар- 
дан хулоса ки ли ш м умкинки, «маънавий хаёт» тушунчаси 
«маънавият» тушунчасидан анча кенгдир. А ммо бу туш ун- 
ча доирасида «маънавият» алохида тахлил этилмаган.
М устакдл тараккиётнинг м аънавий ом илларини мус- 
тахкамлаш, улардан сам арали ф ойдаланиш зарурияти эса 
маънавият туш унчасини хар томонлама тахлил этиш н и та- 
к,озо этади.
М аънавият — фак;ат инсон учун хос. Л екин у илохий 
ёк и гайритабиий \о д и с а эм ас, балки иж тим оий \о д и с а
булиб, инсон ф аолияти билан боигик,. Табиатда маънавият 
йУк- Б из хайвонот дунёси турлари, хиллари, наели ва бош - 
к а белгиларига к;араб уларни одобли ва диёнатли, нозик 
дидли, художуй ёки виждонсиз, куфр боткош га ботган ва 
Х-к. дея олмаймиз. Агар янада аникрок, ва ж онли мисол ёрда- 
мида айтадиган булсак, «мана бу т^нгиз ва эш ак — нози к 
таъб, нафоеат ош уфталари, ана у иккаласи ута художуй
мана булари эса ноинсоф ва тамагир», деган иборага акд 
бовар килмайди. У симлик дунёси хакида ушбу муносабат 
билан гапириш нинг узи ортикча.
Табиат хар кандай мукаммал тизим каби, гузалликнинг 
бирламчи объектив мезони — уйгунлик ва ички симметрияга 
асосланган булса-да, у маънавиятнинг 
субъекты
эмас.
А ммо таъкидлаш ж оизки, табиат м аънавиятнинг субъ­
е к та булмаса-да, у м аънавиятнинг 
объектидир.
Табиатда- 
ги мавжуд гузаллик, уйгунлик санъат асаридан акс этиш и 
(рассом , бастакор, ш оир, ёзувчи асарлари , ф о то , теле,

Каранг:
Духовный мир развитого социалистического общества. 
М.: 1977; А. К. Уледов. Духовная жизнь общества. М., 1980.
\
\


20

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish