Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдурацим Эркаев
И ш онч Уз мазмунига кУра, Эрих Ф ромм эътироф эт- 
ганидек, рационал ёки иррационал характер касб этади.
Рационал ишонч шахснинг фаол щ и к ати га, яратувчи- 
лигига асосланади. Унинг объектини таш кил кдлган гоя, 
таълимот, идеал турри ёки хато, реал ёки утопик булиши 
мумкин. Л екин шахе унга сидкидилдан ихлос билан интила- 
ди, унга эриш иш йулларини излайди, ижод кдлади. Нати- 
жада у Уша мак;садга етолмаса хам (агар у сароб булиб чик­
са) маълум самарага эришади, фаолияти изеиз кетмайди.
И ррационал иш онч ш ахснинг ижодий пассивлигига, 
фармонбардорлигига, мутаассиблигига асосланади.
«Агар иррационал иш онч ниманидир ё купчилик ёхуд 
к;андайдир обрУли шахе хак,икат хисоблагани учунгина 
,\ак,икат деб кабул килса, рационал иш онч самара берув- 
чи Уз кузатиш ларига ва мушохддаларига асосланган эъти- 
код мустакдллигини билдиради»1, — деб ёзади Эрих Фромм. 
Назаримизда, Ф ром м нинг ушбу хулосаси умумий кУри- 
ниш да маълум даражада бир ёк^ама, масалага бир оз тор- 
р о к ёндаш иш нинг ок,ибатига ухшайди. Л екин э н г аввало 
Ф ром м нинг асосий хулосаси ни^оятда теран ва турри: ра­
ционал иш онч — бу самара берувчи эътицод мусгакдлли- 
гидир. Бош цача килиб айтганда, и ш он чн ин г рационал 
булиш и эътик;од м устакиллигини таъм ин лаш га хизмат 
килади.
М устакил эътицод эса шахе ва ж амият э\тиёж ларини 
нисбатан турри англайди ва бу эхтиёжлардан келиб чик;иб 
янгиликларга, ранг-барангликка, мавжуд холатни узгар- 
тириш га интилади. И ррационал иш онч хурликка хам, иж ­
тимоий янгиликка хам интилмайди, балки уларни гайри- 
табиий кучлардан, дохийлардан, авлиёлардан кутади. «Ир­
рационал иш онч нимагадир ёки кимгадир мутаассибона 
(ф анатик) ихлос кдлиш дирки, унинг мохияти шахсга те- 
гишли ёки шахедан таш царида турувчи иррационал об- 
рУга буйсунишдан иборат»2, — деганида, Э. Ф ромм асосан 
*ак; эди.
Ф ромм мулохазаларидаги бизга бир ёкдамалик булиб 
туюлган ж и\атларга келсак, куйидагиларни таъкидлашни
'Эрих Фромм. Психоанализ и этика М., 1993, 159-6.
2 Уша жойда, 156-6.


Маънавият ижтимоий ходиса сифатида
25
истар эдик. Иш онч, унинг рационал ёки иррационал харак- 
тери ш ахснинг узок давом этган муло\азалари, хулосала- 
ри ва \аёти й тажрибаси мадсули булиши 
булмаслиги 
\а м мумкин. Кейинги \о л д а у жамиятдаги ёхуд шахе суб- 
му^ити — оиласи, жамоаси ёки улфатларининг норасмий 
даврасидаги \укм рон эътикод асосида ш аклланади ва шахе 
томонидан тайёр аксиом а сифатида кабул килинади. Аммо 
иш ончнинг рационаллиги ёки иррационаллиги булар б и ­
лан белгиланмайди.
У зок илмий та\ли ллар, м антикий хулосалар асосида 
шаклланган иш онч иррационал булиши х;еч ra n эмас (агар 
тадкикот усули нотугри танланса, дастлабки шартларда 
ва таянилган хулосаларда хатога йул кУйилса ва \.к .). Ахир 
философиядаги, диний таълимотлардаги, иж тимоий н а- 
зариялардаги иррационал окимлар \а м атокли мутафак- 
кирларнинг узок йиллар давомидаги аклий м е\нати, из- 
л а н и ш л а р и , б о ш к а та ъ л и м о т л а р н и т а н к и д и й тахли л 
ки л и б , маълум хулосаларга кели ш н ати ж аси да п ай д о 
булган. Аксинча, тайёр *олда, «беуйлов» кабул кдлинган 
иш онч чукур рационал булиши мумкин.
Рационаллик ва иррационаллик ш ахеий ёки ж амоа- 
вий тажрибага, дунёвийликка ёки динийликка, материа­
листок ёки идеалистик тамойилларга суяниш га бевосита 
бовдик эмас. И ш ончнинг рационаллик ва иррационаллик 
мезонини тараккиёт заруриятидан излаш керак. Ш ахе (жа- 
моа) катгик иш онган тушунчалар, меъёрлар, гоялар, иде- 
аллар тарихий тараккиёт заруриятига канчалик мос кел- 
са, иш онч ш унча рационаллик касб этади. Тарихий зару- 
риятга, ж амият ривожланиш талабларига мос келмайдиган 
илмга нисбатан ш аклланган иш онч иррационалдир. У 
объектив самара бермайди.
Д емак, маънавият тараккий этиш и учун эътикод са- 
марали рационал иш ончга асосланиш и лозим. Бу ишонч 
четдан муъжиза кутиб утирм айди, ш ахе уз эътикодига 
содик колган ^олда, максадига эриш а олмаса \а м , саба- 
бини уз фаолиятидан ахтаради. Бинобарин, унга тан ки ­
дий ба*о беради, кушимча воситалар излайди ва \.к .
Янги таълимотлар, янги динлар Узларидан аввал ву- 
жудга келган бош ка мухолиф таълимотлар, динлар билан 
гоявий, сиёсий курашда 
уз 
урнини топиш га, Уз ^акикатини


2 6

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish