Инсонда сомом
э^тиёжларнинг шаклланишига, уз шахси билан ихтилофга
бордирмасдан, унинг асл инсоний мавжудлигини таъминлашга
хизмат киладиган аклий ва миссий му\ит, фалсафий, ахло-
ций, илмий, диний, бадиий ва бошка маданий кадриятлар,
меъёрлар, идеаллар \амда ижодий фаолиятнииг узаро муш-
тараклиги — бу маънавиятдир.
Эх^иёжлар юксалиши ва маънавият ривожланиши узаро
чамбарчас боглик;. Э.\тиёжлар кжсалса, маънавият ривожла-
нади, ривожланган маънавият эса юксак э?сгиёжларни та-
крзо этади. Ривожланган маънавият - бу крндирилган э\ти -
ёждир ва айни пайтда аввалги э\гиёж га нисбатан юксакрок
янги э\гиёж нинг тугилишидир. Л екин э^гиёжларнинг Узи
бевосита маънавиятнинг таркибига кирмайди, балки унинг
шарт-шароитини, \аракатлантирувчи кучини ташкил кдла
ди. Ш ундай кдлиб, э\гиёж ларнинг юксалиши инсоннинг
табиатига, асл мавжудлигига мос. Ушбу маънода инсонни
«экгиёжлари юксалэдиган мавжудот» дейиш :\ам уринлидир.
И н сон н и н г «асл мавжудлиги» ёк и Уз инсоний табиа
тига мос яш аш ини экзистенциализм , ю корида кайд этил-
ганидек, аутентлик деб атади. Э кзистенциализм нинг и н
с о н хакидаги ко н ц еп ц и ялар и ж иддий кам чиликлардан
холи булмаса-да, аутентлик туш унчаси Рарбнинг бугунги
кунда кУ пчилик и ж ти м ои й ф ан л ар и то м о н и д ан кабул
килинган. Х аки ки й маънавият иисоннинг аутентлигини
таъм инлаш билан боглик- Ш у борада ян а Э. Ф ромм ва
Р. Хираунинг бир хулосаси диккатга сазовор: «М аънави-
ятга ки м соди к, булса, у аутентлидир, ноаутент ки ш и
м аънавиятсиздир»1.
И нсон Уз аутентлигига турфа кадриятлардан бахраманд
булиш оркали \ам д а эн г аввало иж тимоий алокаларда,
мулокотда катнаш иш оркали эриш ади. Д емак, инсоннинг
1 Эрих Фромм, Рамон Хирау.
Уша асар, 161-6.
М иьиавият иж т им оий ходиса сиф ат ида
41
пел мавжудлигини юзага ч щ а р и ш учун тегиш ли иж тимо
ий мухит зарур. И нсоннинг акдли ва иж тимоий мавжу-
дотлигини хисобга олсак, унинг онги ва караш лари, эхти-
ежлари ва интилиш лари ф акат ж ам иятда ш аклланиш и
мумкинлигини англаймиз. Ш ахснинг узи хам, унинг онги
\ам , маданияти ва маънавияти хам иж тимоий хаёт ва му-
\и т ма\сулларидир. Мухит эса
\о ч
качон индивидуал шахе
мухити була олмайди, у хамиша ижтимоийдир.
И нсон уз табиатига зид эм ас, балки мос яш аш и л о
зим. Ш ундай экан , инсон табиати туш унчаси хам, маъна
вият тушунчаси хам «инсоннинг яш аш дан мак;сади нима»
деган масала ечими билан бевосита боклик*
Х алкимизнинт асрий турмуш таж рибаси асосида ш акл
ланган кундалик онгида мазкур саволга куйидагича жа-
воб берилади: и н сонн ин г яш аш дан максади — эзгу иш лар
килиб, муносиб фарзандлар тарбиялаб, яхши ном крлди-
ришдир. М азкур содда ва нихоятда доно ф икрдан келиб
чикиб, маънавият — бу и нсонн инг эзгуликка йуналтирил-
ган максадларига эриш иш учун хизмат киладиган орзу-
Хаваслари, акл -заковати , билим лари, ам алий ф аолияти
асосида ётган иродаси дейиш мумкин ва жоиз.
Ф алсаф ий ва ди н и й таълимотларда бу саволга мурак-
каблашган ва чалкаш жавоблар берилади. Ж ахоннинг барча
йирик динлари бу дунёни ф он и й , уткинчи хисоблайди.
И нсоннинг яш аш дан максади ф он и й дунёда хайрли (са-
вобли) иш лар килиб боки й дунёга тайёргарлик кУриш,
жаннатга сазовор булиш деган тояни ёклайди. А йрим ди
ний оким лар ва мазхаблар бу масалани янада кески нрок
КУядилар. Масалан, христианларда урта аерларда «рухингни
кугкариш учун пуш тингни сундир», деган даъват кенг тар-
калган эди. Тасаввуф хам риёзат чексанг, наф сониятдан,
хусусий манфаатлардан кутулсанг, хак васлига восил була-
сан, дейди. Агар маънавият — инсон табиатини руёбга чи-
Каришга, мустахкамлаш га ва ривож лантириш га, и н со н
нинг яш аш и д ан кузлаган м аксадига эри ш и ш га хизм ат
к,иладиган аклий ва хиссий талабларни хам камраб оли-
ш ини назарда тутсак, юкоридаги караш лар бугунги ту-
шунчадаги маънавият мазмунини тулик камраб олмасли-
гини курамиз.
Дунёвий фалсаф а вакиллари антик зам онларданок ин-
42
Абдура^им Эркаев
Do'stlaringiz bilan baham: |