Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ижтимоий х,одиса сифатида
9
Б изнинг тилда «духовность» атамаси «ру^ият» эмас, 
«маънавият» деб ш аклланган. Н ега шундай булган? В а\о- 
ланки, исломда 
\ ш
язддий ва христиан динларидагидек, 
мазмунга я к д н кулланиладиган ру* туш унчаси мавжуд. 
Куръоннинг ал-И сро сураси 85-оятида шундай дейилади:
«Сиздан ру^ ^акида сурайдилар. Айтинг: «Ру^ ёлгаз П ар- 
вардигор биладиган ишлардандир. Сизларга жуда оз илм 
берилгандир»1.
Яъни ру^нинг м щ ияти илохдй булганлиги учун, уни 
\ г п о
пайгамбар *ам тушунмайди. Одамий зотлар фак;ат 
р у \
мавжудлигини, бу р у \н и Алло* ато этганини биладилар, 
холос. Айни пайтда тор диний йуналишда муло^аза юри- 
тилганда, ислом, хусусан, тасаввуф атамалари орасида «ру- 
^оният» тушунчаси юкрридаги мазмунда кулланилган. Али­
шер Н авоийнинг «Лисон ут-тайр»ида Укиймиз:
Чун риёзат раф ъ этиб ру^оният,
Салб булБоч кимсадин нафсоният.
Крлмагай рухониятдин узга *еч,
С ен тахаллуфдин бу маъни ичра кеч2.
Н авоий бу ерда «ру^оният» туш унчасини инсонга хос 
асл фазилатларнинг намоён булиши, у Узин и \ай во н би- 
лан якзшлапггирувчи наф сониятидан воз кечганида, уни 
Худо билан бирлаштирувчи фаол, им кониятлари вок;еъ 
булган ру^и, инсоннинг *ак,ка восил булган ички ру\ий 
олами мазмунида ишлатмокда..
Демак, ислом оламида маънавият тушунчасининг ш акл- 
ланиш и яэодош-христианларда мазкур атама ш акллани- 
шига таъсир курсатган омиллардан бошк;ача омиллар таъ- 
сирида кечган ва анъанавий асосининг тор тафаккур дои- 
расидан четга чикдан.
Барбда «духовность» (м аънавият) ^анузгача купрок; 
ди н и й мазмунда ишлатилади. «Тафаккур» журналининг 
1996 йил 1-сонида АКДНнинг Узбекистондаги Фавкулод- 
да ва мухтор элчиси Стенли Эскудеро мухбир билан с д -
батда ш ундай дейди: «Аммо бизда м аънавий жи^атдан 
каш ш окланиб кщ и ш дан куркув \и с с и \а м йук; эмас. Маъ-
1 Куръони карим. Т., 1992 ййл, «ЧУлпон» нашриёти.
2 Алишер Навоий. Лисон ут-тайр. Асарлар, XVтомлик. XI том. Т., 
1966 й., 217-6.


10
Абдуращ м Эркаев
навий к,ашшокдик баъзан диннинг ж амият хаётидаги урни- 
ни тушуниб етмасликдан пайдо булади»1.
К уриниб турибдики, «маънавият» АКДПда (бутун Fap6- 
да) биздагидек кен г музмунда кУлланилмайди.
Русларда «духовенство» (рухонийлар, дин пешволари) 
ва «духовность» туш унчаларининг бир узакдан ясалгани 
хам беж из эмас. Fap6 тилларидан фаркли уларок совет 
даврида рус тилида (бош ка собик совет халкдари тилла- 
рида хам) «духовность» (унинг эквивалентлари) дастлаб- 
ки мазмунини нихоятда кенгайтирди ва асосан дунёвий 
тушунчага айланди. Д иний мазмун энди бу туш унчанинг 
куплаб мазмунларидан биридир, холос.
И ж тим оий таракки ёт ж араёнида атама мазмуни кен- 
гайиб ва чукурлаш иб боради: м оддийликка кирмайдиган 
барча иж тим оий кодисалар мажмуи «маънавий мадани- 
ят» деб аталди. Булар — илм -ф ан, ф алсаф а, ахлок, >(УКУК> 
д и н , таълим -тарбия, ом м авий ахборот ва таргибот, м аф - 
кура, урф -одатларнинг мафкура ва эътикод билан бок- 
л и к ж и^атлари ва шу кабилар. Бундай кенг талкиндаги 
«маънавий маданият», табиийки, «маънавият» тушунча- 
си н и бойитди.
Б изнинг тилимизда, умуман ислом оламида «маъна­
вият» атама сифатида (сУз сифатида эм ас) кандай ш акл- 
ланди, деган савол тугалади. Ушбу масала ю засидан уз 
ф аразларим изни айтиб утмокчимиз.
«М аънавият» туш унчаси келиб чикиш ига кура и кки
узакка бориб такалиш и мумкин. Биринчи ф араз — бу ту­
шунча арабча «маъна» (маъно, м аъни) негизидан хосил 
булган.
И лк ислом илохиётчиларвдан ва файласуфларидан бул- 
миш муътазилийлар — Х асан ал-Басрийнинг шогирдлари 
Вое ил ибн Ато ва Амр ибн Убайд — Куръонни шархлаш 
илмига, яъни «илм ат-тафсир»га асос солдилар. Уларнинг 
таълимоти — калом — бир неча кисмларга булинади: бор- 
ликдан аввал ^акддаги таълимот — кумун, атомлар \ак д д а — 
жав^ар ал-фард, сабабий б о и тн и ш хакида — таваллуд, мо­
зжит хэккда — маъно ва 
к. Шундай кдйиб, нарса ва ходиса- 
ларнинг, жараёнларнинг, табиат ва ж амият, \а т ю к и , Ху-
1 «Тафаккур журнали». 1996 йил, 1-сон, 39-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish