Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
373
булмади. (Социалистик реализм туфайли бадиий тафаккур-
нинг ички рагбати тУфисида \а м шундай дейиш лозим.)
Совет ж ам иятининг ж а^он халкдаридан «темир пар-
да» билан аж ратилганлиги таф аккурим изни мавдудлаш-
тирди. Унда мафкуравий хурофот унсурлари к^пайиш ига
сабаб б^лди. П ировардида халк^имизнинг аксарияти таф ак-
курида провинциаллик, анъанавий ли к, авом и й ли к бел-
галари устунлик кдлди.
Истикдол туфайли биз бу кусурлардан аста-секин холи
булмокдамиз. Ж а\онга ю з тутдик. Таълим-тарбия тизими
кдйта куриб чикдлмокда. Умуман, жамиятимиз тубдан кбайта
яратилмокда, янгиланмокда. Ж амият билан биргаликда халк;
онги ва тафаккури Усмокда, дунёк;араши ^згармокда. Аммо
бу жараён, табиийки, тез ва силлик; содир буладиган ж ара-
ён эмас. Ч унки инсон онги учун узининг хато андозалари-
дан, куникмаларидан озод б^лиш огар ва секи н кечади.
Одатда тафаккур инерцияси бошк;а иж тимоий щ дисалар
инерциясига нисбатан кучлирок;. Ш у сабабдан ком ил и н
сон тарбиясининг яхлит назарий концепцияси жамият аъзо-
ларининг, биринчи галда ёш авлоднинг тафаккури эркин,
хдр кандай мутаассиблик, догматизм ва колок^икдан холи,
идрок ва та^лил этилаётган ходисаларга танкидий ёнда-
ш иш , вокеликка иж одий, яратувчилик талабларидан ке-
либ чи ки б муносабатда булиш м асалаларини, таф аккур
эркинлигини тарбиялаш нинг методологик масалаларини
ва асосий илмий-услубий, педагогик-психологик негизла-
рини узида акс эттириш и лозим.
И слом К арим ов адолатли таъкидлаганидек: «Албатга,
хдммамизга аёнки, ж амият таф аккурини бутунлай янги-
лаш б и р-и кки йиллик иш эмас, узок; ва узлуксиз давом
этадиган жараён. Крлаверса, бу йулда тиним сиз изланиш
ва м е \н а т килиш , х;али-бери учраб турадиган эскича ф икр-
лаш асоратларини енгиб Утиш осон эм аслигини \а м яхши
туш унамиз»1.
Тафаккур провинциализм и ним а, унинг кандай бел-
гилари ва хусусиятлари мавжуд?
Биринчидан, унга кескин контрастлик хос. У куп хрл-
1
Ислом Каримов.
Ю ксак м а ь н а в и я т — ен ги л м ас куч. Т., «М аъна-
вият», 2008, 100—101-6.
374
Абдура^им Эркаев
ларда м а\алли й ва бачкана муаммоларга уралаш иб к;ола-
ди, уларнинг а^ам иятини ортикча ба^олайди. Ё ки, аксин-
ча, ^авойи оламш умулликка интилади. У муло^аза юрита-
ётган муаммолар буйича дунёдаги янгиликларни, муко-
бил ф и к рларн и , ечим ларни яхш и би лм ай ди , шу боис,
унинг муло\азалари масалага бир том онлам а, тор ёнда-
ш иш асосида саёзлиги билан ажралиб туради. Хулосалари
узил-кесил, катьи й булиб, мукобил ф икрларга куп лол
ларда Урин колдирмайди. Ёки, аксинча, муросагуйликка,
келиш увчиликка м ойиллик курсатиб, обрели ш ахе ф ик-
ри н и нотанкддий кабул килади. Бу белгилар унинг муста-
кил эм аслигини, тобелигини курсатади.
И кки нчи дан, у ма^аллий муаммоларни м интакавий ва
глобал муаммолар билан чукур боБлай олмайди. Хусусий
вддисаларда мавжуд булган умумий тенденцияларни яхши
пайкамайди. Аммо хусусий ^одисаларга умумий додиса-
ларни нг белгиларини кучиради ва, аксинча, йирик, *атто
глобал ж араёнлар тугрисида м а\алли й (локал) вддисаларга
караб мулох;аза юритади. Улардан бош ка конуниятлар юзага
чикиш ини, йирик, мураккаб тизим нинг таркибий кисм-
лари орасидаги муносабатлар кичик, содда тизи м унсур-
лари орасидаги муносабатлардан бош качарок кечиш ини
яхши фа^мламайди. (И лм-ф анда бу дилетантизмнинг кури-
ни ш лари дан би ридир.) Ш у н и н г учун \а м бу таф аккур
мах;аллийчиликни ёклаш и, бош каларга сал беписанд кара-
ш и, \а ё тн и н г эн г долзарб, янгиланиш га алокадор катта
оким идан ажралиб, четда кузатувчи ёки консерватив оп -
позицияда булиб колганлиги билан ажралиб туради. Айни
пайтда унга номукаммаллик ком плекси (бир томонлама
идрок ки ли ш ва ш унга яраш а чеклан ган хатти-^аракат
Килиш, Узига иш онм аслик, Уз-Узини камситиш , уз *ола-
тидан уялиш , лекин уни тубдан Узгартишидан чучиш) хос,
ана шу ком плекс уни куп лолларда тортинчок, журъат-
сиз, баъзан хаёлпараст, баъзан ш аккок ва нигилист булиш-
га ундайди.
П ровинциал, авомча таф аккур барча даврларда х;ам уч-
райди. Л екин у купрок анъанавий таф аккурнинг хусусий
куриниш и сифатида к ен г таркалган. Ч унки унинг негизи-
ни )(удудлар, мамлакатлар, иж тим оий-иктисодий, мада
ний ва бош ка алокалар ва ахборот ти зи м и яхш и ривож -
Do'stlaringiz bilan baham: |