Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet220/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
369
жиддий ва ижобий узгаришлар юз берди. Театр санъатида 
бир к;анча йирик сиймолар утган, яхши мактаб яратилган. 
Айрим театрларимиз ва театр-студияларимиз халкрро ку- 
риклар ва фестивалларда муваффак^иятлар крзонмокда. Jle- 
кин республика даражасида Уртамиёналик купрок;. Мусина 
санъатида, айникса мумтоз мусикэ ижрочилигида кейинги 
йилларда арзигулик ютукларга эришилди.
Умуман, халкимизнинг бадиий диди, профессионал 
санъати ж а^оннинг кУпчилик ю ксак маданий халк;- 
лариники билан таккосланиши мумкин.
Узбекистонда умумий мажбурий урта таълим тулик; жо- 
рий этилган. Олий таълим ва урта махсус таълим тармоги 
кенг таркалган. Халк; таълими исло* кдлиниб, янада тако- 
миллаиггирилмокда. Республика здолиси саводхонлик ва 
дипломли мутахассислари сони, бил ими, диди, маданий 
савияси жи\атидан жахрннинг энг ривожланган хатщлари 
билан таккосланиши мумкин. Т^гри, Урта махсус ва олий 
таълимнинг ихтисослик номенклатурам совет даврида уй- 
FyH эмас эди. Баъзи бир энг замонавий касблар ва бозор 
юдгисодиёти буйича мутахассислар \озирча етишмаяпти. 
Аммо бу борадаги камчиликлар интенсив равишда барта- 
раф этиляпти.
Иктисодий тафаккуримиз эса казарма социализми ша- 
роитида мулкдан бегоналаштирилганимиз туфайли кучли 
деформацияга учради. Жа^оннинг илгор мамлакатлари 
иктисодий тафаккуридан ^озирча анча оркада. Ушбу *олат 
узбек моделининг имкониятлари тулароц юзага чикиши- 
га жуда хал ал бермокда. Умуман исло^отлар йулидаги энг 
катта ва энг 
o f h p
кийинчилик бу ицтисодий онгимизнинг, 
тафаккуримизнинг крлоклигидир.
Крнунлардаги, \укукий меъёрлардаги камчиликларни 
нисбатан тез бартараф кдлиш мумкин. Зарур лолларда 
к;онун лойи^алари ва харакатдаги крнунларни *атто халк;- 
аро экспертлар ёрдамида тазушл килиш, уларнинг тавсия- 
ларини эуисобга олиб, такомиллаштириш мумкин. Тех­
ник ижодкорликдаги, технологиядаги камчиликларни чет 
мамлакатлардан лицензиялар ёки тайёр технологиялар 
сотиб олиш йули билан крплаш мумкин. Бошкарув ва таш- 
килотчилик ишларидаги камчиликларни 
\ ш
кадрлар тай- 
ёрлаш, жой-жойига куйишни яхшилаш оркдли эртами-
24 - А. Эркаев


370
Абдурацим Эркаев
кечми бартараф этиш мумкин. Аммо янгича ик,тисодий 
тафаккурни, мехнатга тамомила бошкача муносабатни 
жамият микёсида шакллан гириш нисбатан узок муддатни 
тал а б кил ад и. Унинг Урнини \еч нима билан коплаб 
булмайди. Янгича иктисодий тафаккур шаклланишини бир 
оз тезлаштириш мумкин, холос. Бунинг учун, биринчи- 
дан, бозор иктисодиётини тсзрок ва мумкин кадар ижти­
моий йуналтирилган куринишда карор топтириш, икти­
содий муносабатларни янада эркинлаштириш, какрткий 
ракобат мухитини юзага келтириш, иккинчидан, таълим- 
тарбия жараёнида иктисодиёг илмига етарлича эътибор 
каратилиши лозим.
Техник ижодкорлик тафаккуримиз ва индустриал ме\- 
натга муносабатимиз хам хозирча юксак ривожланган мам- 
лакатлар а\олисиникидан ортда. Бу, албатга, халкимизнинг 
кобилияти билан бошикходиса эмас. Унинг тарихий объек­
тив сабаблари бор. Биринчидан, совет иктисодиётида иш- 
лаб чикариш корхонаси фаолиятидан то давлатнинг бюд­
жет ва молия сиёсатигача иррационал унсурлар куп эди. 
Корхона фаолияти тУлик калькуляция (хисоб-китоб) ки- 
линмас, кузда тугилмаган ноишлабчикариш харажатлари, 
талон-торожликлар, суиистеъмолчиликлар бор эди. Бу икти­
содий тафаккуримизни деформацияга учратди. Юкорида 
булар тугрисида айтиб утган эдик.
Иккинчидан, совет даврида юртимиз купрок хом ашё 
базасига айлантирилгани учун ахолининг аксарият кисми 
Кишлокда коли б кетди. Саноат ишлаб чикаришига махал- 
лий ахоли етарлича жалб килинмади. Янги завод ва фаб- 
рикаларга куплаб русийзабон ишчи ва инженер-техник- 
лар кучириб келинди. Махаллий халк вакиллари индус­
триал мехнатга унчалик лаёкат курсатмайди, уз кишлогага 
каттик богланиб колган. ижтимоий инерт ва х-к. деган 
бахоналар рукач кдлинар эди. Аммо мустакиллик шарои- 
тида барпо этилган энг замонавий мураккаб технология- 
лар асосида ишлайдиган «Шуртангазкимё» мажмуаси, 
Асакадаги, Самаркандцаги автозаводларда ва бошка энг 
замонавий янги барпо этилган корхоналарда ишлайди- 
ганларнинг деярли 95—98 фоизи туб халк вакиллари экан- 
лиги уларнинг индустриал мехнатга, замонавий техноло- 
гияларга лаёкати юксаклигини исботлаб турибди.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish