Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet216/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдурах,им Эркаев
л ар н и н г тез таркали ш и га олиб келди. М ам лакатлар ва 
трансм иллий ком п ан ияларнин г иш лаб чик;ариш ва тех­
нология сох;аларида Узаро ^амкорлик кдли ш и илгор тех- 
нологиялар ва стандартлаш увнинг кенг тарк;алишига са- 
баб булди, бу Уз навбатида истеъмол ва турмуш тарзи- 
н и н г \а м стандартлаш увига таъсир курсатди.
Дунё мик;ёсида урбанизациянинг Усиши \а м турмуш 
тарзи стандартлашуви ёйилиш ига ёрдам берди. Ривож лан- 
ган ва ривож ланаётган мамлакатларда турмуш сиф ати, 
дараж аси ва истеъмол п рей скуранта анча к е с к и н фарк, 
к;илса-да, ам мо ш акллари ухш аш лик касб эта бошлади. 
Ш а\арлардаги ащ ггининг ик^гисодий ф аол кд см и эрталаб 
иш га бориб, кечкурин андозавий жихрзлар тупланмаси — 
газ (электр) плитаси, музлаткич, телевизор, диван ва ш.к. 
булган квартираларига кайтади, буш вакгини бир хил Утка- 
зади. 
\з т г о
иш да ва кучада киядиган кийим лар хили ва 
бичим и бир хил. Б у Уз навбатида турли халкдарнинг пси- 
хологияси, таф аккур тарзи, хррдик; ва маиш атга, истеъ- 
молга, ж ам ият тарак^иётига муносабатларида муштарак 
царашлар пайдо булиш ига таъсир курсатди.
Глобаллаш увнинг асосий окибатларидан бири - стан- 
дартлаш ув м аънавий э^тиёж ларни к;ондиришда хам н а- 
моён була бошлади. Дастлаб оддий маиш ий гигиеник пред- 
метлар тупламидан бош ланган бу ж араён бугун рок ва поп 
музика, видео ва турли ж анрли ва саёз мазмунли фильм- 
лар, сериаллар ва ранг-баранг кунгилочар ш оу ва уйин- 
лар, тадбирларгача к^амраб олган. Юк;оридаги боблардан 
бирида к;айд кдлинганидек, оммавий маданият доираси- 
да аксилм аданият пайдо булди ва глобаллашув таъсирида 
тобора кенгайиб бормовда.
И слом К арим ов таш виш би лан ого^лантирганидек, 
«Табиийки, «оммавий маданият» деган н и крб остида ах- 
л о к д й бузук^ик ва зуравонлик, индивидуализм, эгоцен­
тризм гояларини тар^атиш , керак булса, ш унинг \и соб и - 
дан бой ли к орттириш , бошк;а халкдарнинг неча м инг йил- 
л и к анъана ва кдцриятлари, турмуш тарзининг маънавий 
негизларига беписандлик, уларни к^пориш га к;аратилган 
хатарли тавдидлар одам ни таш виш га солмай куймайди»1.
1 Ислом Каримов. 
Юксак маьнавият - енгилмас куч. 117-6.


Маьнавият ва тарацциёт модели
361
Д и нн и ю щ о б кдли б олган экстрем изм ва терроризм - 
н и н г ^ акд кд й д и н га алок^аси булм аганидек, «оммавий 
маданият»ни ни^об кдли б олган бузу^лик, зуравонликни 
ва ш .к. инсон ш ахсини ич-ичидан емирадиган ^одисалар- 
нинг \а м ^акдкдй оммавий маданиятга алоцаси йук;.
М аданиятни «элитар маданият» (хос маданият) ва «ом­
мавий маданият»га булиш урф булган. Утмишда оммавий 
маданият халк; бахшилари, сайилларда, туйларда оммага 
курсатиладиган томошалар — дорбозлар, аскиябозлик ва мас- 
харабозлик, халк; ашулалари ва 
\.к .
шаклида мавжуд булган. 
XX асрга келиб, техника ривожланииги оммавий маданият 
шаклларини бойитди, патефон ва грампластинкалар, маг- 
нитофонлар, ихтисослашган эстрада жанрлари ва ансамбл- 
лари ва \.к . пайдо булди. Л екин, афсуски, аста-секин омма­
вий маданият доирасида пул топиш илинжида баъзи корча- 
лонлар инсоннингтубан \ирсларини кузгайдиган мавзуларни 
ва жанрларни купайтириб, аксилмаданиятни вужудга кел­
тирди. Унинг нафакэт элитар маданиятга, шунингдек, \ак;и- 
к;ий оммавий маданиятга ^ам алоцаси йук,.
И лмий-техника таракдаётининг жадаллашуви, мамла- 
катлар Уртасидаги алокдларнинг интенсивлашуви, ракрбат- 
нинг кучайиш и бирор-бир а^амиятга эга булган *ар крн- 
дай моддий, илмий-техникавий, технологик, маиш ий ютук;- 
л арн и ва турф а хил ахборотнинг тезда излаб топи ш га, 
таркатиш га нисбатан объектив э\ти ё ж ва замин яратди.
Ушбу э^гиёж коммуникация воситалари доимий равищца 
такомиллашиб, оьдбатда сиф ат Узгаришига — янги рацамли 
ахборот технологиялари вужудга келишига сабаб булди. Янги 
технологияларни к^ллаш со^аси телекоммуникация билан 
чеклан иб колм асдан, ам алда Узининг универсаллигини 
курсатди. Ахборот технологиялари барча со\ага — ишлаб 
чикаришни автоматлаштириш ва назорат кдлишдан тортиб 
то савдо-харид ва банк операцияларигача, юридик ва жис- 
моний шахсларнинг расмий ва норасмий хат ёзишуви ва 
масофавий мулокщларигача кириб келди. Ахборот техноло­
гиялари бугун жа^он глобал тармога — Интернетни яратди, 
мулокрт ва алокдларнинг шаклларини бойитиб, тезлигини, 
интенсивлигини бекдёс даражада ош ириб юборди, турли 
ахборотлар олишни, таълим имкониятларини тубдан Узгар-


362

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish