Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet212/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдурацш Эркаев
бошкаруви тизимида \а м муш тараклик маълум даражада 
мавжуд. Ж ам ият ва давлат курилиш ида миллий хусусият- 
л а р н и , зам он ави й ж ам иятга и н теграц и ялаш а оладиган 
миллий анъанавий институтларни мудом замонавийлаш - 
тириб, такомиллаш тириб бориш керак.
Узбекистонда сиёсий бош карувнинг анъанавий мил­
лий институтлари \и собланм иш хокимлар ва ^окимлик- 
лар кайта тикланди, фукаролик институти — м а\алла м о­
дерн и зац и я килинди. Х озирги боскичда улар Узларини 
тулик оклади ва янада такомиллаш иб бормокда.
М иллий хусусиятлар куп рок м аънавий м аданиятда, 
миллий психологияда, турмуш тарзи ни нг баъзи бир ж и- 
\атларида устуворлик килади. М иллий хусусиятларни \и - 
собга олиш бздонасида давлат бош каруви тузилмасини 
ортикча унсурлар, айникса, колок бю рократик, корруп- 
цияга ва нодемократик усулларни кУллашга мойил унсур­
лар билан мураккаблаш тириб кУйишдан ф ойда йук. Бун- 
д ан ф акат зарар кУрамиз. Ш у боис узбек модели давлат ва 
ж ам ият курилиш ида бундан кей ин \а м зам онавий илгор 
таж рибани узлаш тириш ни, миллий кадриятларни умум- 
баш арий ютуклар билан бойитиш ни кузламокда. Давлат 
хоким ияти идоралари тузилмаси ю ксак ривож ланган де­
м ократик давлатларникига им кон дараж асида якинлаш - 
тирилиш и лозим . О лий М аж лиснинг икки палатали ти - 
зимга айлантирилгани, иж роия \о к и м и я т, хусусан, \уку- 
мат тузилмасини такомиллаш тириш юзасидан килинаётган 
\аракатлар, шуб^асиз, катта а^амият касб этади.
И сло^отлар суд-\укУ К т и зи м и н и
\ ш
кам раб олди. 
«Утган йиллар мобайнида мамлакатимизда хукукий дав- 
л атни ш акллантириш нинг мудом таркибий кисми булган 
с у д -\у к у к ти зи м и курилиш ининг мутлако ян ги кон цеп- 
цияси амалда ж орий этилди»1.
Суд-^укУК исло^отлари окибатда жиноий ишларни курув- 
чи касамёд кдлган масла\атчилар судларини жорий этишга 
каратилм ош л ози м (бу наф акат «учинчи \оким ият»нинг 
демократиялашувига, шунингдек, ушбу сохада порахурлик 
ва бошка иллатлар камайишига \а м хизмат килади).

Ислом Каримов. 
Бизнинг бош мацсадимиз — жамиятни демо- 
кратлаштириш ва янгилаш, мамлакатни модернизация ва исло\ 
этишдир. Т., «Узбекистан», 2005 й., 43-6.


Маънавият ва т аращ иёт модели
353
Узбек моделида фукаролик ж амияти асосларини мус- 
тахкамлашга хизмат кдггиши мумкин булган миллий к;адри- 
ятларимиз ва анъанавий институтларимиздан, уларни за- 
мон талабларига мослаиггириб, фойдаланилмокда. Бу бора- 
да махалла институтининг мустакдллик йилларида ислох 
Килиниши ва ривожлантирилишини эслаш нинг Узи кифоя.
У зин и узи б о ш к ар и ш н и н г мухим бурини сиф ати да 
бугунги кунда махалла куйи хоким иятнинг баъзи ф унк­
цияларини тулик; ёки уларнинг бир к д см и н и (м аиш ий ва 
коммунал масалаларни, оилалараро муносабатларни, ма- 
росимларни тартибга солиш , кам таъм инланган оилалар- 
ни ва ижтимоий химояга мухтожларни химоя кдлиш , уз 
^удудида жамоат тартибини сакдаш ва ш. к. вазифалари- 
ни) м уваф ф акдят билан бажармокда. М ахалла института 
У збекистонда ш акллан аётган ф укароли к ж ам и яти н и н г 
мухим тарки би й унсурига айланди.
Бу институт давр талабларини хисобга олиб таш ки- 
лий-тузилмавий хамда м уайян 
ХУКУ КИ Й
ва м аънавий-ах- 
л окдй асосларга таяниш и жихатдан такомиллаш тирили- 
ш и зарур.
Утмишда махалла инсон хаётининг барча сохаларига, 
йуналишларига бевосита ёки билвосита таъсир курсатган. У 
муайян иктисодий, ижтимоий, мафкуравий-тарбиявий ва­
зифаларни бажарган. Махалла инсон турилиши, улБайиши, 
оила куриб, фарзанд устириши, уйланиши, янги авлодни 
оёкка куйиш идан то ин сонн ин г хаётдан кУз ю миш игача 
хамда унинг хотираси билан боглик удумлар, маърака ва 
маросимларни таш кил кдлган, бошкарган (бу вазифалар- 
нинг аксариятини хозиргача сакяаб колган). Махалла ижти­
моий иш лаб чикариш да салмокди роль уйнаган. Саноат 
(хунармандчилик, косибчилик) иш лаб чикариш и шахар- 
ларда ва йирик кдшлокларда оилавий даражада ташкил этил­
ган. Хунармандчиликнинг бир тури билан шурулланадиган 
оилалар эса купинча бир махаллада яшашган. Я ъни махал- 
лалар ишлаб чикариш турларига караб ихтисослашган.
Иш лаб чикариш , маиш ий турмуш эхтиёжларини таъ- 
минлаш , оилалараро алокаларни, муносабатларни мустах- 
камлаш зарурати махалла ахлидан бир-бирини кУллаб-кув- 
ватлашни, Уз корпоратив икгисодий, касбий манфаатла­
рини биргаликда химоя кдлиш ни, махалладан утадиган йул,
23 — А . Э р к а е в


354

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish