Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet219/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
367
ятларини белгилайди. Тафаккур кай даражада метафизик 
бирёкламаликдан, саёзликдан, догматизм ва мутаассиб- 
лик (фанатизм)дан, мистикадан холи ёки уларга мойил 
эканлиги, унинг к.айишк.ок.лиги (объектив талаб вг» э\ти- 
ёжларга, Узгарувчан шароитга, ривожланиш зарур^ятига 
мослашувчанлиги) ва теранлиги дунёк,арашга бовд^щ.
Дунёкарашнинг диний ёки дунёвий мазмуни $?з-узи- 
дан тафаккур имкониятларини бевосита белгилаб к^ймай- 
ди. Масалан, диний дунёкараш доирасида тафаккур нис- 
батан узок; давр мобайнида эркин ривожланиши мамкин. 
К,адимги юнон политеистик диний дунёкараши Уз замо- 
насида тафаккур эркинлигини таъминлай олди. Исломий 
дунёкараш хам VII—XI асрларда тафаккур эркиндигини 
анча кенг таъминлади. «Илм олиш учун Чинга бу^са-да, 
боринг*, «Аллох назарида кирк йиллик тоат-ибодатдан 
бир кунлик адолат яхшидир» каби хадислар тафаюсур эр­
кинлигини таъминловчи меъёрлар эди.
Боз устига, янгидан вужудга келаётган дин ёки дунё­
вий таълимот тафаккур эркинлиги туфайлигина, янги 
авлодда аввалги таълимотни танкид кила олиш, цайта 
куриб чикиш имконияти жамиятда мавжудлиги туфайли- 
гина шаклланиши, $з тарафдорларини топиши мумкин. 
Шу боис ёш динлар ва таълимотлар узлари тафаккур эр­
кинлиги мевасидирлар ва мавкеларини жамиятда Мустах- 
камлаб олгунларича тафаккур эркинлигини ёкпайдилар.
Энди тафаккур эркинлиги масаласига кайтамиз. Мил­
лий тафаккуримиз кай даражада жахоннинг илгор мамла- 
катлари каторига кира олиш, ватаннинг буюк келажаги- 
ни таъминлаш талабларига мос? Миллий тафаккуримиз- 
нинг энг кучли ва энг заиф жихатлари нималардан и борат?
Энг кучли жихатлари хдкдда гапирадиган булсак, фун- 
даментал назарий фанларнинг к^пчилик сохалари буйьча 
республикада анча салмокди салохият барпо этилган. Ай­
никса, математика, биология, микробиология, кимё, фи­
зика ва медицинанинг баъзи тармокларида олиб борилаёт- 
ган тадкикотлар жахон талабларига мос. Фундаментал ва 
табиатшуносликка оид тадкикотларга нисбатан тараккиёт 
зарурати юзага келтирган ва келтириши мумкин булган 
талабларни тулик кондириш учун республикамиэда илмий 
салохият етарлича. У хатго нафакат ички эхтиёжларимизни


368
Абдурацим Эркаев
кондиришга, шунингдек, юксак ривожланган бошк;а мам- 
лакатлар билан илмий интеграцияни кучайтиришга *ам 
крдир. Демак, умуман олганда, миллатнинг табиий-илмий 
тафаккури анча ривожланган. Лекин ижтимоий-гуманитар 
фанларнинг купчилиги коммунистик догмалар — синфий- 
лик ва партиявийлик крлиплари таъсирида бир томонлама 
^ивожланди, Ута мафкуралашиб, сиёсийлашиб кетган. 
Утмишда диний мафкура лукмронлик кдлган даврда шаръий 
илмларда факат тафсирга, mapjyiamra имкон берилган. 
Айник;са асосий маз\аблар шаклланиб булгандан кейин, 
ижтихрд эшиклари ёпиб куйилган. Бу, албатта, дунёвий 
илмлар услубига, методологиясига \ам таъсир курсатган. 
Совет даврида марксизм-ленинизм догматлаштирилган ша- 
роитда, яна Уша шар^бозликдан нарига Утилмаган. Шун- 
дай кдлиб, ижтимоий-гуманитар фанларда ижодий изла- 
нишлар, эркин фикр юритиш чекланган эди. Бу ижтимо­
ий-гуманитар фанлар билан шугулланадиган олимларимиз 
савиясига \ам, миллий тафаккуримизга \ам сезиларли да­
ражада салбий таъсир курсатмай крлмади. Хуллас, жамият- 
нинг ижтимоий-гуманитар со^ада илмий тафаккури савияси 
бир оз паст ва чекланган. Бу биздан жахоннинг илгор халк,- 
лари олимлари эришган ютукларини Узлаштиришни, улар­
нинг асарларини узбек тилига таржима кдлишни, янги 
назариялар ва концепцияларни булажак мутахассислари- 
мизга олий укув юртларида ургатишни талаб кдлади. Мус- 
такдллик йилларида ижтимоий-гуманитар фанлар истик,- 
лол, тараккиёт модели такрзо этган тадкикртларни етар- 
лича амалга ошира олмади. Купрок; таргабот ва илмий 
публицистика даражасидаги ишлар чоп этилди.
Бадиий тафаккурнинг *ам баъзи шакллари *акдца, ай- 
рим истиснолар билан, шундай дейиш мумкин (бадииятда 
умуминсонийлик билан бир каторда миллийлик кучли ри­
вожланган). Миллий бадиий-инъикос хусусиятлари, образ- 
лар тизими бадиий тафаккурга кртгик; таъсир курсатади. Шу 
боис у илмий тафаккурдан фаркди миллийлик 
х&м
касб 
этади. Бадиий адабиётнинг проза, драматургия жанрлари- 
да, тарихий мавзудаги якка-ярим асарларни х^исобга олма- 
ганда, жа\онга кУз-куз кдладиган дурдоналар деярли йук. 
Миллий драматургиянинг савияси Узига яраша. Тасвирий 
санъат ва ижрочилик санъатида кейинги йилларда анча



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish