Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва таращиёт модели
285
модели истикболсиз булиб к;олаверади. У канчалик ички 
тузилиши жихатдан мутаносиб булмасин, канчалик фан- 
техника ютукларига, янгиликларга очик, илгор тамойил- 
ларга таянмасин, шахе манфаатлари амалда хисобга олин- 
маса, у реал эмас, балки формал хусусият касб этади ва 
вок;е^ булмайди.
Утиш даврининг кийинчиликлари шахе манфаатлари­
ни тУла таъминлашда хар хил туешугар хосил этмокда. Бу 
борада халк, хужалиги турли буганларидаги рахбар ва му- 
тахассисларда янгича икгисодий тафаккур етишмаслиги 
ва амалий тажриба камлиги панд бермокда. Натижада узбек 
модели Уз салохиятини тУла юзага чинара олмаяпти.
Шу боис шахснинг реал даромадларини йилдан-йил 
ошириб бориш лозим. Инвестициялар учун маблаг топиш, 
капитални жамгариш бахрнасида шахе манфаатлари етар­
лича таъминланмас экан, эртанги кунда мехнатга тУгри 
муносабат шаклланмайди. «Яширин иктисодиёт» улуши 
халк хужалигида Усиб бораверади. Халол ва очик ишлаш 
оркали уз ахволларини яхшилашлари мумкинлигига ишон- 
майдиган одамлар сони хам купаяди ва улар «яширин икти- 
содиётга» кушилиб кетадилар. Энди биз шахе манфаати- 
ни, интилишларини жамоа ва жамият манфаатига карши 
куймасдан, уни юксак бахолашни Урганишимиз, одам- 
ларнинг мехнатдан, унинг окибат натижаларидан манфа- 
атдорлигини муттасил ошириб боришимиз лозим.
Бозор икгисодиётининг таркибий кисми сифатида мех­
нат бозори вужудга келяпти. Мехнат бозори ишчи-мута- 
хассисларнинг уртасида ракобат пайдо булишини, ишчи 
ва мутахассисларга, уларнинг малакасига нисбатан эхти- 
ёж бозорнинг таклиф ва талаб конуниятига буйсунишини 
билдиради. Мехнаткашлар, жамият аъзолари шунга тайёр 
булишлари керак. Мехнат бозори икгисодиётдаги Узгариш­
лар туфайли нисбатан тезрок шаклланади, аммо ахоли- 
нинг психологияси, мехнат бозорига, ракобатга муноса- 
бати, касб малакаси анча секин Узгаради, объектив Узга- 
ришлардан бир оз ортда колади.
Демак, Узбек модели имкониятларини туларок руёбга 
чикариш, икгисодий Усишнинг баркарор суръатларини 
таъминлаш учун таълим-тарбия ва маънавий-маърифий


286
Абдурщ им Эркаев
ишларла мехнатга ижобий муносабатни шакллантириш, 
ёшлар орасида касб танлашга эътиборни кучайтириш би­
лан бир каторда мехнат бозори талабларига мосланувчан- 
ликни хам тарбиялаш лозим.
Халк таълими сохасида амалга оширилаётган ислохот- 
лар, ёшларнинг Урта-махсус ва касб-хунар таълими би­
лан 2009—2010 укув йилидан бошлаб тулик камраб оли- 
ниши, уларга касб урганиши учун давлат бош ислохотчи 
ва асосий инвестор сифатида кафолатланган имконият яра- 
тиши—бу, бир томондан, шаклланаётган мехнат бозори 
талабларини хисобга олиш булса, иккинчи томондан, ме\- 
нат бозорига узбек моделининг таъсир курсатишидир.
Кадрлар тайерлашнинг бундай кенг камровли миллий 
дастури жа\оннинг \еч бир мамлакатида йук. Бу хам узбек 
моделининг миллий хусусиятларидан ва таркибий унсур- 
ларидан биридир.
Аммо уз ик^идори, крбилияти ва кизикишини руёбга 
чикариш учун турри касб танлаш муаммосини, кайси кол- 
лежга бориб укишни ёш йигит ва кизнинг узи эркин хал 
килади. Айникса, киз болалар кишлогидаги ёки унга я кин 
жойдаги коллеж га кириб, узларига ёкмаган касбни эгал- 
лашлари, кейин локайд, ижтимоий пассивлик холатига ту- 
шиб, мехнат бозорида четга сурилиб колишлари \еч гап 
эмас. Шу боис ёшлар уртасида касбга йуналтириш шила- 
рини тубдан яхшилаш керак. Узбек модели малакали ва 
ташаббускор ишчи ва мутахассисларга хар бир касб буйича 
канча эхтиёж тушса, шунча кондириш имкониятига эга 
булиши, бунинг учун мехнат бозорида ракобаг, талаб ва 
таклиф етарлича ва холисона урганилиши лозим. Ижтимо­
ий мухофазапаш тамойилини нотурри тал кин килиб, мех­
нат бозори, ракобат нули га сунъий тусик 
К У Й и ш
мумкин 
эмас. Бу давлатга хам, жамиятга хам жуда кимматга тушади. 
Энг аввало катга моддий ресурслардан самарасиз фойда- 
ланишга, бокимандаликнинг узокрок сакланишига олиб 
келади, салбий характердаги кУшимча иктисодий ва ижти­
моий муаммоларни келтириб чикаради. Мехнат бозори бе­
восита ишлаб чикариш технологияси ва касб малакаси уси- 
шига таъсир кУрсатишини хам унутмаслик керак.
Ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш маданиятининг 
юксалиши, сифатининг о шиш и факат иктисодий рако-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish