Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва таращ иёт модели
277
шнлар к^торига киритилганлиги белгиси, деб кдрайди. Шу 
боис протестант учун мехнат муваффакияти, натижаси бир- 
дан-бир максадга айланади (Мехнатни ибодатдан устун 
кУйишини протестантизм кУйидагича асослайди. Бирин- 
чидан, Парвардигор одам Ато ва Момо Хавони жаннатдан 
срга туширганда, уларга берган биринчи курсатмаси ибо- 
дат к,илиш эмас, балки пешона тери билан ризки рузини 
гопиш булган. Иккинчидан, инсон Худо томонидан бел-
I иланган кисматини узгартира олмайди. Агар унинг иш- 
лари юришса, демак, у Яратганга маъкул зотлар к;аторига 
киради).
(Мартин Лютердан 1,5 аср мукдддам шунга 
ухш аш
гоя­
ми буюк валий Накд|банд хазратлари олга сурган эди — «Дил 
ба ёр, даст ба кор». Минг афсуски, бу даъват ислом олами­
да янги ахлокни ва мехнатга янги муносабатни вужудга 
кслтира олмади. Чунки, биринчидан, унинг узи бир мис- 
гик тарикат доирасида олга сурилган эди. Иккинчидан, та- 
еаввуф бир оз заифлашган булса-да, \али уз имкониятла- 
риии тула сарфлаб улгурмаган эди. Учинчидан, балки энг 
асосийси, капитал концентрацияси юз бермаётган, шу боис 
мазкур даъватга ижтимоий-икгисодий зарурат, шарт-ша- 
роит пишиб етилмаган эди. Крлаверса, туртинчидан, Лю- 
гсрдан кейин протестантизмни кенг ёйиш ва амалиётга 
жорий кдлишга улкан \исса кушган Кальвин сингари хам 
мазариётчи, хам ташкилотчи черков ислохотчилари, То­
мас Мюнцер, Ян Жижка каби халк дохийлари тарих сах- 
масига чикди. Протестантизмни карор топтирган Реформа­
ция Европада юз йил давом этган уруш воситасида амалга 
оширилди. Нидерландия ва Англия инкилоблари протес- 
гамтизмни янада мустахкамлади.
Накшбанддан кейин биз унинг издошлари орасида 
купрок гоявий-мафкуравий давомчиларни курамиз, ама­
лий ислохотчиларни эмас. Накдибанд даъвати мехнатда, бун- 
сдкорликда моддийлашган амалий эътикодга айланмади).
Христианликнинг янги окими сифатида тарих сахна- 
сига чиккан протестантизмда суз умуман мехнат кадри эмас, 
балки муайян шахснинг мехнати кадри 
Ха к Д Д а , 
унинг ман- 
фаати (бу ерда: муваффакиятга эришиб, Худо ярлакаган- 
лар катс>Рига кирганлиги тугрисида ишора олиш) жамоа 
мамфаати соясида колиб кетмаслиги лозимлиги хакида \ам


278
Абдурщим Эркаев
юритилди. Протестантизм инсоннинг мавжуд ижтимоий 
хрлатини мехнат оркали узгартиришга монелик кдшмади, 
балки рагбатлантирди. Бошка динлар, диний окимлар мав­
жуд ижтимоий муносабатларни тубдан узгартирмасдан, 
факат такомиллаштиришга инсонни ундаган булса, протес­
тантизм уларни жиддий исло* килишга, янги иктисодий, 
ижтимоий, сиёсий, янги диний-ахлокий муносабатларни 
карор топтиришга ундаган эди. (Энг кадимги динлардан 
б^лмиш индуизм ^атто жамиятда кайси табака (каста) ме^- 
натнинг кайси турлари билан шугулланиши мумкинлиги- 
ни катьий коидалар билан муста^камлаб кУйган. Унга би­
ноан, юкори каста вакиллари куйи каста вакиллари бажа- 
радиган ишлар билан шугулланишлари мумкин эмас ва 
аксинча.)
Европада \ам юкори табака вакиллари куйи табака ва­
киллари шугулланадиган ишлардан *азар килар, куйи та­
бака вакилларига баъзи бир зодагонларга тегишли касб- 
лар эшиги ёпилган эди. Протестантизм касбларнинг но- 
тенглигини ва бу билан боглик касбий имтиёзларни 
мафкуравий жих;атдан бекор килди. Лютер 
б о я с и н и
Вебер 
куйидагича ифодалайди: «Дунёвий мажбуриятларни (яъни 
бу дунёнинг мажбуриятларини 
—А.
3 .) бажариш \а р кан­
дай шароитда *ам Худога маъкул булишнинг бирдан-бир 
воситасидир, мана шу—факат шугина 
ш о щ й
ироданинг 
кУрсатмасидир ва шу боис барча рухсат этилган касблар 
Худо олдида тенгдир»1. Ме^натга бундай муносабат билан 
протестантизм Европада феодализм баБрида усиб, кун- 
дан-кун ривожланиб бораётган капиталисток муносабат- 
ларга, янги тузумга йул очганди. Шу сабабли протестан- 
тизмни карор топтирган Реформация нафакат диний ис- 
ло\лар \аракати эди, у, шунингдек, янги иктисодий тузум, 
янгича ишлаб чикариш муносабатлари учун кураш \apa- 
кати \ам эди.
Адолат юзасидан айтиш лозимки, Вебернинг Узи Ре- 
формацияни диний исло^отлар учун кураш доирасидан 
чикадиган \одиса, айникса, капиталистик муносабатлар 
учун кураш, деб карамайди.
1 М . В ебер. И зб р а н н ы е п р о и звед ен и я. М ., «П рогресс», 1990 й., 
9 8-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish