Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet179/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва т аращ иёт модели
283
М е\натнинг рагбатлантирилиши (ме^натга \ а к тулаш- 
нинг) меъёрлари кай даражада адолатли? Ме^натнинг, 
ишлаб чикаришнинг Узи рационал ташкил этилганми, 
доимий, муттасил такомиллашиб боришга, янги техно- 
логияларни к;абул килишга унда ички рагбат, интилиш 
борми? Шу каби ва бошка саволларга жавоб жамиятда 
муайян тарзда шаклланган кадриятлар мезонидан, 
м с\-
нагга муносабатдан, умуман дунёкарашдан келиб чикади.
Иккинчидан, маънавиятнинг иктисодиётга таъсири 
халк хужалигининг кандай фаолият курсатишида намоён 
булади. Масалан, товар-пул муносабатларининг, кредит 
на солик тизимларининг, бозор инфратузилмаларининг 
ривожланиши куп жщатдан мазкур со^алардаги э\тиёж- 
ларнинг англаб олинишига ва уларни кондириш учун 
шарт-шароит яратишга, яъни жамиятда шаклланган икти­
содий тафаккурга, ахлокий ва э^укукий меъёрларга боглик. 
Хужалик юритувчи субъектлар уртасидаги муносабатлар- 
минг узаро ишонч, хайрихоэушк, катьий ^укукий ва ах­
локий меъёрларга асосланиши 
\ ш
маънавиятга боглик* 
Мехнат ва ишлаб чикариш муносабатлари, совет даври- 
дагидек, иррационал ташкил этилса, ишлаб чикариш ва 
умуман иктисодиёт илмий-техника ютукларига, янгила- 
иишга очик булмайди, туртунликка юз тутади. Унга хрр 
Кандай янгилик мажбурий, зуравонлик асосида жорий 
лилади, аммо, бари бир, кутилган самарани бермайди.
Бошкача айтганда, маънавият иктисодиётнинг ривож­
ланишига, унинг кайишкоклик ёки инертлик даражаси- 
га, янгиликларга ва янгиланишга очиклик даражасига 
таъсир курсатади. Маънавиятнинг меъёрий—ба^олаш ху- 
сусияти иктисодиёт кун тартибига кУйган талабларни ба- 
жаришга ёки уларга нисбатан жамиятни бепарво булишга 
уидайди. Биринчи холатда иктисодиёт ва маданият яхши 
суръатларда ривожланади. Иккинчи ^олатда эса жамият 
тургунликка юз тутади, бу маънавиятнинг меъёрлаш — 
ба\олаш тизими узгармагунча асрлар буйлаб давом этиши 
мумкин. Шаркда бир неча асрлар давомида мафкура ик­
тисодий заруратни инкор килган, айникса, бу Хитой ва 
\индистонда узок давом этган. Ислом мамлакатларида 
\ ш
IX—XII асрларда товар-пул муносабатлари, савдо-сотик


284
Абдура^им Эркаев
ривожланиши, жамиятда ижтимоий сафарбарлик ва ян- 
гиликларга интилиш юкори даражада булгани, жамиятда 
ута кескин ижтимоий-синфий зуравонлик ва карамлик- 
нинг (крепостной карамлик каби) йукдиги, ёлланма мех­
натнинг анча ривожланганлиги илк капиталистик муно­
сабатлар вужудга келиши ва ривожланиши учун объектив 
икгисодий шарт-шароит ва зарурат яратган эди. Лекин тур­
ли сабабларга кура (улар орасида иктисодий, сиёсий, ди­
ний-мафкуравий сабаблар бор), оилавий ташкиллашиш 
доирасини ёриб чиккан, мустакил, «объективлашган», 
рационал асос га курилган ишлаб чикариш корхонаси ва 
капиталнинг илк жамгарилиши, илк капиталистик бозор 
инфратузилмаси (молия-кредит, банк тизими ва ш. к.) 
вужудга келмади. Жамиятнинг мафкураси, маънавияти 
объектив иктисодий заруратни инкор этди, уни юзага 
чикармаслик учун очикчасига курашди (рибоъ, тавдилия 
каби тамойилларни эсланг).
Совет даврида хам мехнатга муносабат анча салбий 
мазмун касб этди, халол ва сифатли мехнатнинг кадри 
тушиб кетди. Чунки у етарлича рагбатлантирилмади, одам- 
лар мехнатига яраша хак ололмади. Иктисодий ва сиёсий 
зуравонликка асосланган «совет модели» катагонлар бар- 
хам топиб, нисбатан зуравонлик камайган сайин самара- 
сини пасайтира бошлади, окибатда инкирозга юз тутди. 
Иктисодиётни интенсивлаштириш руй бермади.
Мустакиллик шароитида биз мехнатга бутунлай янги­
ча муносабатни шакллантиришимиз лозим. Инсон асосий 
ишлаб чикарувчи куч, хар кандай ижтимоий фаолиятнинг 
субъекти сифатида тараккиёт моделининг асосий ижод- 
кори, харакатлантирувчи кучидир. Биз дунёкарашимизда 
бахолар, кадриятлар мезонида ижодга, мехнатга янги му­
носабатни шакллантирсак, яъни бокимандаликни ва 
текисчиликни инкор кил сак, шахснинг ижодий интилиш- 
лари ва тадбиркорлигини рагбатлантиришни, шахе би­
лан хисоблашишни ургансак, жамиятнинг \ар бир аъзоси 
факат мехнат оркалигина узлигини, уз имкониятларини 
воке кила олишига амин булса, узбек моделининг сало- 
хияти янада ортади. Шахснинг моддий манфаати жамоа 
ва жамият манфаати билан уйгунлаштирилмас экан, узбек



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish