Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Миышвият ва т аращ иёт модели
271
МИЯТда кадрлар тайёрлаш, кайта тайёрлаш, умуман тарбия 
ни таълим тизими ривожланишига, маънавий-психологик 
му\ит узгаришига, ишлаб чикаришда ва турмушда рацио- 
пил изаторлик, ихтирочилик, техник ижодкорликка мойил-
II 
и к кучайишига таъсир курсатади. Бундан ташкари, турли 
ТОварларни, махсулотларни ва хизмат турларини харидор- 
лпрга етказиш эхгиёжи хар хил кургазмалар, шоу томоша- 
лир, конкурслар, лотереялар ва нщ оят реклама-ахборот ин- 
дустриясини вужудга келтирди.
Уз навбатида маънавиятнинг усиши, илмий-техника 
КВШфиётлари, ахоли билимларининг ва малакасининг 
ошиши, иктисодий тафаккурнинг узгариши, юксак омол- 
ЛАр ва ижтимоий марраларни кузлаш, янгиликларга ин- 
гилиш иктисодиётни ривожлантиради. Аммо иктисодиёт 
мн маънавият уртасида доимий равишда мавжуд булган 
шддиятлар хам бор. Улар тараккиёт моделида хисобга оли- 
ниши лозим, акс холда модель кутилган самарани бер­
ма йди.
Иктисодиёт ва маънавият реал инсон эхгиёжларидан, 
жамиятнинг аник вазифаларидан ажралиб колса, Уз мак- 
сшшарини белгилащда адашиб кетади. Бундай холларда икки 
ХИЛ вазият вужудга келиши мумкин. Масалан, маънавият 
масалаларига етарли эътибор берилмаса, икгисод иктисод 
учун, капитални айлантириб, факат фойда олиш учун булиб 
Црлади. Ушбу максадга, гуёки бутун жамият хам, алохида 
инсон хам буйсуниши, маънавият эса икгисодиётнинг маф­
куравий хизматкорига, чурисига айланиши лозим булиб 
Кол ад и. Бошкача айтганда, инсон камолотидан, жамият 
ривожланишининг аник вазифаларидан, максадларидан 
нжралган иктисодиёт маънавиятни инкор килади.
Ва, аксинча, конкрет инсонни Уйламайдиган маъна- 
ният хам хавойи, сароб, мавхум омолларга интилади, нафс 
ВО хирсни инкор этиш бахонасида аслида иктисодий ри- 
ВОЖланишни инкор этади, хатго Узининг энг кескин кури- 
мишларида зохидлик ва таркидунёчиликни оклайди. Ушбу 
муносабат билан Эрйх Фромм билдирган куйидаги фикр 
диккатга сазовордир: «...бизнинг хаётимизнинг—хох мод- 
МИЙ булсин, хох маънавий—факат битта томонинигина
V н пртиришга интилиш мукаррар тарзда муваффакиятсиз-


272
Абдурах,лм Эркаев
ликка учрайди. Дар\ак.икат, факат бир сохэдагина тарак­
киёт юз берса, бу бошка со\алардаги тараккиётни хароб 
этади. Одамларни маънавий жщатданпша асраб колишни 
уйлагани учун Инжил рим-католик черкови хукмронли- 
гининг урнатилишига сабаб булди. Факатгина сиёсий ис- 
лохотлар ташвишинигина чсккан француз инкилоби Ро­
беспьер билан Наполеонга олиб келди, социализм эса 
факат иктисодий ривожланиш тугрисидагина уйлагани 
учун сталинизмни майдонга келтирди»1.
Эрих Фроммнинг сунгги фикри социализмнинг асосий 
коидаси — моддийлик бирламчи, иктисодиёт (иктисодий 
базис) сиёсатни хам, мафкурани хам (усткурмани) белги­
лайди — деган тушунчадан хамда социалистик иктисодий 
асосларини яратиш — мулкни национализация килиш, 
индустрлаштириш ва коллективлаштириш жараёнида зУра- 
вонликнинг ашаддий шаклларини кУллаганидан келиб 
чиккан. Лекин доимо ута кескин карама-каршиликлар бир- 
бирларига кушилиб кетади, узининг тескарисига айлана- 
ди: социализм шароитида иктисодиётнинг мафкурага буйсу- 
ниб колганини кузатиш мумкин. Объектив иктисодий 
конуниятлар инкор килиниб, кушимча социалистик маж- 
буриятлар «олиниши», давлат байрамлари санасига корхо- 
налардан муддатидан олдин режани бажаришни талаб 
килиш, хатто майда хусусий мулкнинг ва шахе тадбиркор- 
лигининг тулик инкор этилиши, мехнатга хак тулашда 
маълум максимумдан ошиб кетишга йул кУймаслик, коо­
ператив ва коллектив мулкнинг амалда факат когозда мав- 
жудлиги ва хеч кандай эркинликка эга эмаслиги социа­
лизм туррисидаги мафкуравий андозаларга, карашларга 
иктисодиётнинг буйсунганлигига мисолдир.
Эрих Фромм замонавий турмуш вужудга келтирган ин­
соннинг узи яратган махсулотларидан, мехнатидан, бошка 
кишилардан, умуман жамиятдан бегоналашувини енгиб 
Утиш учун хаётнинг хамма сохаларида баравар Узгариш 
Килиш тамойипини олга суради. Унинг фикрича, нафакат 
иктисодиётни ташкил этишга ва сиёсий бошкарувга оид 
меъёрлар, тамойиллар, шунингдек, шахслараро, турли та­
1 Э рих Фромм. 
Инсоннинг козирги \олати.~ «Жахон адабиёти» 
журнал 
и, 2000 й., 
март, 
108—109-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish