Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек хшщи маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
149
ниладиган мезон. Темурийлар даврида хам саройлардан, 
пойтахт ва йирик марказлардан четда авом халк; уртасида 
хурофот кенг таркалган, маърифат анча паст, айрим дои- 
раларда мутаассиблик кучли эди. Икгисодий усиш, иш­
лаб чикариш воситаларининг такомиллашиши жуда-жуда 
сует эди. Бу сохада жамият анъанавийлик касб этган, си- 
фат жихатдан унинг янги боскичга кутарилиш имконият- 
лари жуда пасайиб кетган, капиталнинг тупланиши, кон- 
центрацияси, хунармандчиликнинг оилавий доирадан 
четга чикиши руй бермаган эди.
Маънавий хаётда эса диннинг таъсири, аникрога, ди­
ний мутаассибликнинг таъсири йилдан-йил ошиб бора- 
верди. Илм-фандаги назарий ютуклар, изланишлар икти- 
содий зарурат билан туташмади, техник ижодкорликка, 
ишлаб чикариш воситаларини такомиллаштиришга, ма­
шина ва механизмлар яратишга караб йуналтирилмади.
Шу сабабдан жамият тараккиёти ортга кайтмайдиган 
юксалиш чизигадан кетмади, объективлик касб этмади. У 
куп жихатдан давлат бошлюининг, амалдорларнинг ди- 
дига, интилишига, халоллиги, сахийлиги ва ташаббускор- 
лигига, яъни субъектив омилларга карам булиб колавер- 
ди. Натижада темурийлар даврида вужудга келган юксак 
маънавият икгисодий жихатдан етарлича мустахкамлан- 
мади ва маънавиятнинг кейинги муттасил равнак топи- 
шини таъминлай олмади.
АНЪАНАВИЙ ЖАМИЯТНИНГ УЗИЛ-КЕСИЛ &АРОР 
ТОПИШИ ВА МАЪНАВИЙ ТУРРУНЛИК
Узбек халкининг маънавияти унинг тарихан босиб 
Утган икгисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ривожла­
ниш йулига, иймон-эътикодига, дунёкарашига, ирода- 
сига, жамиятда карор топган мухитга мос равишда шакл- 
ланди ва узгариб келди. Маънавиятимизнинг гуркираб 
Усган ёки таназзулга юз тутган турли даврлари булди.
Маънавиятимизнинг бугунги кундаги айрим хусуси­
ятлари, Узига хос жихатларини тутри тушуниш учун унинг 
шаклланишига ва ривожланишига таъсир курсатган асо­
сий омиллар тугрисида гапириш керак.
Улар уч гурухга: моддий-иктисодий, сиёсий ва фалса-


150
Абдурщим Эркаев
ф ий-диний омилларга булинади. М аънавиятнинг \а р бир 
конкрет ^одисасини моддий \аётд ан келтириб чикариш
вульгар социологизмга ён бериш булар эди. Аммо моддий 
\а ёт, турмуш тарзи м аънавиятнинг умумий хусусиятла- 
рига таъсир курсатади. Худди ш ундай маънавиятдаги 
\а р
бир конкрет кодисани ф алсаф ий, ди н и й караш лардан х;ам, 
сиёсий муносабатлардан ва сиёсий доктриналардан *ам 
келтириб чикариш нотугри булади. Л еки н уларнинг \а м
маънавиятга таъсири кучли. М аънавиятга табиий ва иж ­
тим оий, моддий ва мафкуравий, сиёсий омиллар мужас- 
сам таъсир курсатади. М аънавият учун тарихийлик ва за- 
монавийлик, баркарорлик ва узгарувчанлик хос. У Уз т а ­
рихий илдизларига, асрлар давомида тупланган меросига 
каттик таянган колда ривож ланади, янгиликларни кабул 
Килади. Бу жараён жуда зиддиятли, карама-карш иликлар- 
га бой. Ш у сабабдан м аънавият ривож лан иш и, ундаги 
муайян кодисалар, унсурларнинг пайдо булиши ёки уну- 
тилиш и тугрисида ю заки м ул о \аза ю ритиш , узил-кесил 
катъий хулоса килиш мумкин эмас.
М аънавият ривож ланиш и, унинг тенденцияси тугри- 
сидаги м уло\азалар маълум даражада нисбий, шартли ху- 
лосалардан иборат эканлигини мудом ёдда тутиш лозим. 
А йни пайтда маънавиятга таъсир курсатувчи омилларни 
та\л и л этмасдан унинг ривожланиш конуниятларини яхши 
туш униш , бинобарин, бу ж араёнга ижобий таъсир курса- 
ти ш кийин.
Э н г аввало маънавиятнинг аркон ий тушунчалари та­
биий иклим ш ароитлари билан узвий боглик булган та- 
рихан вужудга келган иш лаб чикариш хусусиятлари таъ­
сирида ш аклланади. Сугориладиган дездончилик, аввалги 
бобда таъкидланганидек, тамаддуннинг (цивил и зациянинг) 
пойдеворини яратди. Йил фасллари ва экиш мавсумини 
тугри ^исоблаш учун астрономияга, эки н майдонини ма- 
данийлаш тириш , тугри таксимлаш , режалаш тириш учун 
геометрия га асос солинди. Ерга сув чикариш зарурияти сув 
и н ш оотл ари н и куриш га — кан аллар, а р и к ва зовурлар 
казиш га, тугонлар ва куприклар куришга, сувни кутариш 
учун чархпалакни ихтиро кдпишга олиб келди. Бу х;ам ме­
ханика ва геометрияни, геодезия асосларини ш акллантир-



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish