Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
155
К ариндош лари уз ж и я н л а р и н и н г х о к и м и я т теп аси га к е ­
ли ш и учун турли ф и тн а в а н и зо л ар н и , тар аф к а ш л и к ва 
ypyF-ай м о к ч и л и к н и рагбатлан тирган лар, куп и н ч а Узлари 
таш ки лотчи си ф ати д а ф аол и ш ти р о к этганлар. Ра^барлик 
ва б ош к арув и ш лари даги м а^ал л и й ч и л и к , к а р и н д о ш ч и - 
л и к , гуру\б озч и ли к, ypyF-а й м о к ч и л и к каби и ллатлари м и з- 
н и н г и лди зи Ушаларга бориб такалади.
Ерга хусусий мулкчиликнинг тулик, ж орий этилмаган- 
лиги умуман м улкчиликнинг бош ка сохдларда ^ам чукур 
илдиз отиб кетмаслигига сабаб булди. Натижада, бирин- 
чидан, энг кадим замондан бош лаб кулдорчилик Т уркис­
тонда (бугун сугорилма де^кон чилик мамлакатларидаги 
каби) кенг ривож ланиб кетмади, кадимги Ю нонистон ва 
Римдагидек, ижтимоий ишлаб чикариш нинг барча соха- 
ларини, айникса, э^унармандчилик каби со^аларни кам - 
раб олмади. Ш у боис косибчилик, хунармандчилик эрки н 
ои лави й асосда ривож ланди. Урушлар туф ай ли маглуб 
мамлакатлардан урта асрларда кучириб келинган ^унар- 
мандяар \е ч качон кулга ёки крепостнойларга айланти- 
рилмаган. Улар Уз касб-^унари билан эр к и н шугулланган- 
лар. Хунармандчилик, саноат со^аларида 
\ ш
иш лаб чи ­
кариш ва капитал концентрацияси ю з бермади.
О кибатда Овруподагидек дастлаб цехлар, мануфакту­
ра, кей ин завод ва ф абрикалар — маш ина кучидан ф ойда- 
ланиладиган саноат вужудга келиш и учун етарли дараж а­
да н а таш килий, н а мулкий ш арт-ш ароит шаклланди.
И ккинчидан, кадим даврдаёк кулдорчилик тезда бар­
дам топди. У нинг айрим элементлари \атто XIX асргача 
сакданиб колган булса-да, иж тимоий иш лаб чикариш да у 
сезиларли роль уйнамади. Аммо Овруподан ф аркли кре- 
постнойлик тузуми юзага келмади. Ч унки буни сугорила- 
диган де^кончиликда иш лаб чикари ш ни нг ж ам оавий ха­
рактери такозо этар эди.
Иш лаб чикариш муносабатлари Овруподагидан тубдан 
ф арк килди. М интакамиз кадимги тарихи буйича олиб бо- 
рилган тадкикотлар кулчилик ривожланган классик шакл- 
да булмаганидан далолат бермокда. И скандар Зулкарнайн 
истилоси кулдорликни анча ривожлантирган булса-да, уни 
сиф ат жихатдан янги погонага кутара олмади. Ю нон-Бакг-


136
Абдура^им Эркаев
рия давлати кудпар мехнатидан нисбатан кенгрок фойда- 
ланган (кадимги Миср давлатидек), аммо бу ижтимоий 
ишлаб чикаришнинг барча сохдларига тааллукди эмас.
Сугориладиган дехкончилик минтакаларида шакллан- 
ган ишлаб чикариш усули эркин савдо-сотик. мол айир- 
бошлаш, яъни бозор муносабатларининг илк шаклига 
асосланган, иккинчи томондан эса — яримпатриархал, 
ярим натурал хужалик юритишга мослашган кишлок жа- 
моаси негизида шаклланган. Шу сабабдан, Шарк мамла- 
катлари уз тараккиётида дастлаб ни\оятда илгарилаб кет- 
ди. Савдо, товар-пул муносабатлари уша давр бозори им- 
кон берган даражада тез ривожланди.
Лекин маадудликка мойил жамоавийлик (кишлок жа- 
моаси, оилавий хунармандлик) кейинчалик уларнинг 
оёгига кишан булди, тараккиётни чегаралаб куйди. Иш­
лаб чикариш ва капиталнинг концентрация булмаслиги 
товар-пул муносабатларини янги боскичга кутарилишига 
йул кУймади, яримпатриархал хужалик юритиш усулини 
сикиб чикара олмади. Натижада у янги тарихий давргача 
сакланиб колди, аникрога, консервация булди.
Хусусий мулкчиликнинг чекланганлиги ва интенсив 
риножланмаганлиги Шаркда, бир томондан, анъанавий- 
ликни вужудга келтирди, иккинчи томондан эса — шахе 
ташаббуси, интилишлари ва манфаатини куп холларда 
хисобга олмади, уларни рагбатлантирмади. Бу хам уз нав- 
батида аста-секин жамият тараккиётига 
f o b
булди. TyFpH, 
маънавият борасида бу Узаро ёрдам, ха шар, бир-бирига 
тенг куз билан караш, иззат-хурмат каби умуминсоний 
кадриятларни шакллантирди.
Лекин шахеий ташаббуснинг иккинчи даражали деб 
хисобланиши, умумий уртача талабларнинг устунлиги 
нафакат икгисодиётда, шунингдек, маънавият сохасида 
Хам окибат-натижада туррунликка олиб келди. Чунки ин­
дивидуал ижодий изланишлар, фан ва бадиий ижод соха­
сида туб янгиликларни кашф этишга интилишлар анча 
сусайди. Ижодца анъанавийлик устунлик кила бошлади. 
Шахе камолоти унинг ички дунёсига, купрок диний маз- 
мунда тушуниладиган ахлокий камолотга йуналтирилди. 
Хатто ки соглом шахеий интилишларга беписанд караш



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish