Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

S'ifivK хащ и маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
165
и\олининг иш ончи аста-секин иш онм асликка ёхуд раци- 
онал иш ончдан иррационал иш ончга айланди. И ж тимоий 
фполлик урнини иж тимоий пассивлик, «муъжиза» кутиш 
эгаллайди. Х алкнинг иж одкорлик гайрати, каш ф иётга и н - 
тилиш и сусаяди. И жтимоий инерция кучаяди. Ж амият олка 
ривожланиш Урнига Уз-Узини такрорлай бош лайди —анъ- 
анавий жамиятга айланади.
Шарк; динлари маънавий ривож ланиш ни унинг мод- 
дий асосларидан, моддий иш лаб чик;аришдан ажратдилар. 
XVI асрдан бошлаб Ш аркнинг Рарбдан ортда колиш ининг 
маънавий сабабларидан бири Шарк, иж тимоий-маданий 
м^лжалларини инсоннинг ички камолотига, камсукумлик- 
ка, сабр-к;аноатга каратилганидир. Янги ютукдарни кулга 
киритишга, янги эхгиёжларни ш акллантириш га киш ини 
буддизм, конфуцийчилик, даосизм, ислом ва бошк;а шарк, 
глълимотлари — н а динийлари, на дунёвийлари - рагбат- 
лантирмаганлар. (Христиан дини доирасида хам нисбатан 
кжирок;, ортодоксал ок;имларнинг тараккиётга таъсири 
\а ^ и д а ш ундай дей и ш м ум кин. М асалан , православие 
оким ига мансуб халк;ар (ю нонлар, руминлар, болгарлар, 
серблар, руслар, украинлар, белоруслар ва ш. к.) католик- 
ларга нисбатан анча ортда крлдилар. Уз навбатида католи- 
цизмда анъанавийликка мойиллик кучайиб кетган бир пайт- 
да, протестантизм ок,ими пайдо булди. Fap6 миллатлари- 
н инг деярли аксарияти икки окдм га — католикларга ва 
нротестантларга булинади. Бир миллат ичида хам уларнинг 
нротестантларга оид к^см и иж тимоий ва маданий жихат­
дан кучлирок; ривожланган. Булар хак,ида китобнинг «Маъ­
навият ва иктисодиёт» бобида суз юритилади.)
М аъ н ави яти м и з о н гн и н г, дунёк;араш нинг борли кка 
нисбатан амалий муносабати сиф атида XV асрнинг охи- 
ридан то XX аср бош игача ж ам иятни янгилаш ни, умуман 
янгиланиш ни мулжал к;илиб олмаган, унга интилмаган. 
Патижада XVI асрнинг иккинчи ярмида Туркистонда узил- 
кесил анъанавий ж амият ш аклланди. Ш айбонийхонлар- 
дан булмиш анча тараккийпарвар Абдуллахон II хам, куп 
ободончилик иш ларини амалга ош ирган булса-да, ж ами- 
ятни тарак;кдеёт том он буриб ю бора олмади. Ж ам иятим из 
колокдикка махкум булди ва XIX асрни нг и к ки н ч и ярм и-


166
Абдурщим Эркаев
да мустамлакачилик исканжасига, мутеликка туш иб к °л - 
ди ки , бу 130 йил давом этди. IX асрдан XVI асргача дунё- 
нинг эн г тараккий этган халклари каторига кирган, ин- 
сониятнинг уша даврда эн г куп д а\о л ар и н и етиш тириб 
берган халким изнинг XX аср бошларидаги эн г пеш кадам- 
лари, илгорлари — жадидлар — кримлик И смоил Гаспи- 
ралининг мусулмон мадрасаларида 20 ф оиз (бор-йуги 20 
фоиз!) дунёвий ф анлар Укитилсин, деган гоясини маъна- 
виятдаги буюк инкдлоб деб кабул килди ва амалга ош ира 
олмай куп кийналди. Улугбекдан кейинги беш асрда кай 
д араж ада м аъ н ави й каш ш о к л ан ган и м и з, и н к и р о зи м и з 
тубанлиги ш у мисолда \а м куриниб турибди.
Афсуски, ^озиргача ж ам ият аъзоларининг бир кисми- 
да а нъанави й л и к ка мой ил л и к кисман сакланиб колган ва 
у м устакиллигим изнинг м уста\кам лаш га. ш уб^асиз, ха- 
лакит беради.
<и>
«У зга юртда хон булган дан. уз ю ртингда гадо бул* де­
ган маколни икки хил тушуниш мумкин. Бир томондан, 
унда о н а тупрокка, ватанга му^аббат акс этган булса, и к ­
кинчи том он д ан , туррунликка ва м а^аллийчиликка мо- 
й ил л и к ифодаланган. шахеий ташаббус бугалиш и ахло- 
кий меъёр даражасига кугарилган. Ахир узга юрт деганда 
купинча у зо к мамлакат эм ас, 5—6 чакирим нарида ж ой- 
лаш ган куш ни киш локдан кейинги ки ш лок тушунилган. 
«Дарахт бир ж ойда вояга етади», «Узокдаги куйруадан 
якиндаги Упка яхши» маколлари \а м худди шундай. «Кам- 
тарга камол, м анманга завол» — ф акат яхши хулкни, одоб- 
ни таргиб этмайди, ш унингдек, ижтимоий пассивликни, 
бечораю мум инликни \а м ш акллантиради, киш ида ижо­
бий маънодаги танкидий р у \н и сундиради.
Х алк м аколларини чукур та \л и л этсак, улар оркали 
ота-боболаримизнинг эн г кучли ва э н г заиф томонлари- 
н и билиб оламиз. Чунки маколлар маънавиятнинг воке- 
лаш ган ш акллари, ахлокий меъёрлари, иж тимоий мулжал- 
ларидир.
Тарихий ж араённинг мазмуни, куздан яш и рин саба- 
б и я ти н и м аъ н ави ят би лан борлам асдан тула туш униш
ки йи н.
М устакиллик ш ароитида эн д и б и з м а\ал л и й ч и л и к ,



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish