Qidiruv: Туркий

Мавзу: Замонавий миллий ҳаракатли ўйинларнинг туркумлари. курс иши мавзуси
- Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Тошкент вилояти Чирчиқ давлат педагогика институти Бошлангич таълим ва спорт ишлари факультети
turkestan туркестан
- Pedagogika universiteti
XIX асрнинг охири ва ХХ аср бошларида Туркия
- O’zbekiston Respublikasi Oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi Al-Xorazmiy nomli Urganch Davlat universiteti
  Зарифов  X-  “Девону  луготит  турк”  лексикасининг  узбек  фольклорида
- Folklorshunoslikka
 Туркий халқлар адабиёти тарихи
- O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi z. M. Bobur nomidagi andijon davlat universiteti
Кто написал произведение “Дивану лугатит Турк”?
- Geografiya 6-sinf I variant
Сулаймон I даврида Туркия урушлари
- 205 Mamadiyev Ravshanbek, [
Туркестанская Библиотека -  www.turklib.ru – Turkistan Library
- Microsoft Word Туркестанская Библиотека doc
Б. Я. Владимирцев қадимги туркий тилга хос вазн тузилишига ҳамда сингармонизм қонунига асосланиб, энг қадимги туркий тилда бош урғу биринчи бўғинга тушган, кейинчалик туркий сўзларнинг сўнгги бўғинига кўчган деб хулоса қиладиБ. Я. Владимирцев қадимги туркий тилга хос вазн тузилишига ҳамда сингармонизм қонунига асосланиб, энг қадимги туркий тилда бош урғу биринчи бўғинга тушган, кейинчалик туркий сўзларнинг сўнгги бўғинига кўчган деб хулоса қилади
16,66 Kb. 3
o'qib
Туркий қавмларнинг келиб чиқиши ва ёйилиши режа: Кириш Туркий қавмлар келиб чиқишиТуркий қавмларнинг келиб чиқиши ва ёйилиши режа: Кириш Туркий қавмлар келиб чиқиши
V асрдагина танишган ва ва уларни ўзи учун шимолдан ҳавф солиб турувчи куч сифатида қараган
27,71 Kb. 6
o'qib
Ўзбек халқи этногенезиЎзбек халқи этногенези
Ii – милодий I асрлар давомида мутлақо янги, туркий тилли халқ – қанғар элати вужудга келади. Бу элат эрон тилли халқлар билан туркий тилли қабилаларнинг аралашиб, қоришиб бориши натижасида ташкил топди, – деган хулосага келади
46,79 Kb. 1
o'qib
Шу билан бирга туркий тилларда гурли тил сатҳлари на ҳодисаларидаги муштараклик, яқинлик ҳамда улардаги фарқлар, буШу билан бирга туркий тилларда гурли тил сатҳлари на ҳодисаларидаги муштараклик, яқинлик ҳамда улардаги фарқлар, бу
Ан. Хдр бир мавзудан сўнг савпл ва топшириклар, ўрганилнши зарур хисобланган илмий алабиётлар рўйхаги берилгаи. Сааол ва топшириқлардан урганил/ан мавзуни мусгахкамлашда, талабаларни туркий тилларга хос умумий хамда хусусий ж
19,48 Kb. 1
o'qib
6-дарс. Маъруза матни: Навоий асарларига бағишланган луғатларнинг матн табдилини нашрга тайёрлашдаги ўрни6-дарс. Маъруза матни: Навоий асарларига бағишланган луғатларнинг матн табдилини нашрга тайёрлашдаги ўрни
«Санглох», «Луғати атрокия», «Луғати туркий», «Луғати чиғатойи ва туркий-усмоний», «Ҳалли луғати «Хамса»йи Навоий», «Ҳалли луғоти чиғатойи «Хамса»йи Навоий», «Нисоби Навоий», «Луғати Амир Навоий», «Дар баёни луғати Навоий»
49,34 Kb. 6
o'qib
Туркий қавмларнинг келиб чиқиши ва ёйилишиТуркий қавмларнинг келиб чиқиши ва ёйилиши
73,34 Kb. 1
o'qib
Қадимги туркий ёзувлар ва ёдномалар (битигтошлар)Қадимги туркий ёзувлар ва ёдномалар (битигтошлар)
20,02 Kb. 3
o'qib
Юсуф Хос Ҳожибнинг «Қутадғу билик» асари туркий халқлар Маънавиятининг умумий жиҳатларини акс эттирувчи ёдгорлик сифатидаЮсуф Хос Ҳожибнинг «Қутадғу билик» асари туркий халқлар Маънавиятининг умумий жиҳатларини акс эттирувчи ёдгорлик сифатида
«Қутадғу билик» асари туркий халқлар Маънавиятининг умумий жиҳатларини акс эттирувчи ёдгорлик сифатида
0,98 Mb. 5
o'qib
Әжинияз атындағы нөкіс мемлекеттік педагогикалық институты туркий тілдер факултетіӘжинияз атындағы нөкіс мемлекеттік педагогикалық институты туркий тілдер факултеті
Презентация 1,17 Mb. 1
o'qib
Ёзилган йили, жойи: Кўчирилган вақти, жойи: Котиб: Тили: Туркий. ҚоғозиЁзилган йили, жойи: Кўчирилган вақти, жойи: Котиб: Тили: Туркий. Қоғози
15,86 Kb. 1
o'qib
Ӛзбeкстaн рeспубликaсы жoқaры ҳӘм oртa aрнaўлы билимлeндириў министрлигиӚзбeкстaн рeспубликaсы жoқaры ҳӘм oртa aрнaўлы билимлeндириў министрлиги
«Туркий филoлoгиянинг дoлзaрб муаммолари» мaвзусидa xaлқaрo илмий-нaзaрий кoнфeрeнция
264,4 Kb. 5
o'qib
Буюк тилшунос аллома Маҳмуд Кошғарий ҳам араб тилшунослиги анъаналари асосида туркий тилларда ҳам учта сўзБуюк тилшунос аллома Маҳмуд Кошғарий ҳам араб тилшунослиги анъаналари асосида туркий тилларда ҳам учта сўз
11,79 Kb. 1
o'qib
Туркий халкларнинг келиб чикишиТуркий халкларнинг келиб чикиши
«конини» ёки генетикасини жиддий узгартира олмаганлар. Узок давр давомида туб жой ахолига коришиб, сингиб кетганлар
18,88 Kb. 2
o'qib
Туркий ҳалқларнинг келиб чиқиши ва маконига доир баъзи мулоҳазаларТуркий ҳалқларнинг келиб чиқиши ва маконига доир баъзи мулоҳазалар
V асрдагина танишган ва ва уларни ўзи учун шимолдан ҳавф солиб турувчи куч сифатида қараган
25,65 Kb. 1
o'qib
Buyuklarni yod etib (Navoiy va Z. M. Bobur tavallud kunlari oldidan)Buyuklarni yod etib (Navoiy va Z. M. Bobur tavallud kunlari oldidan)
«Агар муяссар бўлса эди, ўзимнинг ўн-ўн икки минг форсий ва туркий байтимни шу ғазалга алмаштирардим» деган. А. Н
69,37 Kb. 2
o'qib

  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish