4-мавзу: Витаминлар, ферментлар ва гармонлар ҳақида умумий маълумотлар



Download 59,67 Kb.
bet8/11
Sana01.07.2022
Hajmi59,67 Kb.
#724988
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
4-амалий

гормонлар


Режа:

  1. Гормонлар ҳақида тушунча.

  2. Гормонлар номенклатураси, ишлаб чиқарилишининг бошқарилиши ва таъсир механизми.

  3. Айрим ички секреция безларининг гормонларининг хусусият-лари.

Таянч иборалар: эндокрин, гипоталамус, нейрогармонлар, эндокринология, Аддисон, гармон, серетин, дилизинг, гипофиз, рециептор, аденилатциклоза, АМФ, ГМФ, ЦМФ, стероид, РНК, Инулин, сомататроп, тироксин, паренхиматоз, аденогипофиз, соаматотроп, адренокартикотроп, териотроп, лактотроп, картикотроп, ўрта бўлаги, орқа бўлаги



  1. Гормонлар ҳақида тушунча.

Эндокрин ва нерв системаси биргаликда тирик организм фаолиятини бошқарувчи системадир. Организмдаги ички секреция безлари эндокрин системасини ташкил қилиб, Улар келиб чикиши ва анатомик жихатдан алоҳида органлар бўлсада, улар мослашиб ишлайдиган, бир-бирининг фаолиятини бошқарувчи мукаммал системани ташкил қилади.


Бу системанинг умумий иш фаолиятини миянинг гипоталамус соҳасидан ажралиб чикадиган нейрогормонлар томонидан идора килинади. Шу Билан биргаликда айрим ҳолатларда гормонлар ҳам маълум даражада организм нерв фаолиятига ҳам таъсир этиб туриши мумкин.
Бу ҳолатни жинсий гормонлар кўп ишлаб чиқарадиган организмдаги психик ҳолатига таъсирини ёки қалқосимон без горомонлари оз ёки кўп ишлаб чиқарилганда организмда чўкур асаб ўзгариши содир бўлишида куриш мумкин.
Эндокринология яъни ички секреция безлари ҳақидаги фаннинг вужудга келишини физиолог А. Бертольднинг тажрибалари натижалари эълон килинган. 1849 йилдан ҳисоблаш мумкин. Фаннинг кейинги фивожланишида Томас Аддисон, Клод Бернарлар ишлари катта аҳамиятга эга. Дастлабки ички секреция безалари касаллиги 1855 йилда буйрак усти безлари фаолиятининг издан чикиши натижасида юзага келадиган Аддисон касаллиги бўлса, гормон атамаси 1905 йилда инглиз олимлари Бойли ва Старлинг томонидан ўзлари 1902 йилда кашф этган 12 бармокли ичакда ишланиб, кон оркали ошкозон ости бези ши-раси ва ут ажралишини кучайтирадиган серетин номли моддага қўлланилган. Хозирги эндокринология соҳасида кўплаб илмий изланишлар олиб борилиши натижасида гормонал табиатли янги моддалар аниқланилмокда. Бироқ моддани гормонлар қаторига киритиш учун қуйидаги 3 та талабга жавоб бериши керак.
1. Гормон ишлаб чиқарадиган аъзо кесиб олиб ташланганда гормонал таъсир йўқолишининг яққол белгилари руй бериши.
2. Гормон йўқлиги белгиларини ауто ёки гомотрансплантатлар ёки гормонлар ишлаб чиқарадиган орган экстракти воситасида бартараф этилиши.
3. Органнинг хом экстрактидан ажратилган тоза моддани шу модданинг синтез йўли билан олинган тоза препаратини одамларнинг ички секреция безларига хос, сифат жихатидан специфик гормонал таъсирига эга бўлиши.




  1. Download 59,67 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish