мол сақлаш белгилаб кўйилди. Бундай сиёсат окибатида мамлакат
да чорва моллари сони кескин камайиб кетди. Бир вактнинг уз ида
МТС (маш ина-трактор станциялари)ни йўк килиш тўгрисида қарор
чикди. Колхозлар карздор бўлиб колдилар. Куплаб инж енер ва ме-
ханиклар шахарларга кетиб колганликлари сабабли,
комбайн ва
тракторларга техник хизмат кўрсатувчи ходимлар етиш м ай қолди.
Қ иш лоқ хўжалигини саноатлаш тириш , агрош ақарчалар куриш иде
ал ҳисобланарди. Колхозлар совхозларга айлантирилиб, кооператив
мулкчиликдан давлат мул кч ил и гига ўтиш бош ланиб кетди. Колхоз
ва совхозларни бирлаш тириш сиёсати олиб борилди. Колхозчилар
томорка килиш, мол сақлаш учун ш ароити бўлмаган ш аҳар типида-
ги посёлкаларга кўчирилди. Хулоса
килиб айтгаида, 1955-1963 йил
ларда колхозчилар сони камайиб, 91 минг нафардан 39 мингга туш иб
колди. Томорка хўжалигини йўқотиб ю бориш натижасида киш лок
хўжалиги махсулотлари микдори анча камайиб кетди. Д ехконлар
хам ўз мехнатлари эвазига даромад олиш имкониятидан махрум
бўлдилар.
Н. С. Хуруш чевнинг маккажўхори экиш хисобига озик-овкат
махсулотларини коплаш тўгрисидаги сиёсати киш лок хўжалигига
катта зарар етказди. М аккажўхори ҳосили анча паст бўлиш ига
қарамай, 1955 йилдан 1962 йилгача маккажўхори учун аж ратилади-
ган ер майдонлари ҳаж ми ош иб борди.
Бугдой етиш тириш да узи-
лиш лар пайдо бўлди.
Қиш лок хўж алигидаги инқироз чўл зоналарини ўзлаш тириш
хисобига маълу.м дараж ада сезилмай гурарди. Л екин ерларни ти-
нимсиз эксплуатация килиш маҳсулдорликии пасайтириб юборди.
1962-1963 йилларда ўзлаш тирилган ерлардан келадиган даромад
икки мартага туш иб кетди. Бу эса мамлакатда очарчилик хавфини
тугдирди. Зудлик билан чора кўриш керак эди. М амлакатда бирин
чи бор чет эл дан бугдой сотиб олиш бош ланди. Нон махсулотлари,
гўш т нархи кўтарилди. Х алқда норозичилик кайфияти у й го иди.
1962 йилда Новочеркаскда очиқчасига кўзгалонлар бўлиб ўтди. Бу
ерга етиб келган КПСС М Қ П резидиуми аъзоси А. И. Микоян радио
оркали
ш ахарликларга мурож аат килиб, нарх-навонинг ош иш и са-
бабларини туш унтириш га уринди. Л екин кўзғолон тинчимади. 46
киши камокка олинди, 23 киши ҳалок бўлди. Бу вокеалар 1980 йил
лар охирига келиб халкка ошкор этилди. КГБнинг маълумотларига
Караганда, бундай харакатлар ўнлаб ш аҳарларда юз берган. Х руш
чев реформалари яхш и натижа бермади. Иқтисодни марказлаш -
340
ган бош кару в асосида ривож лантириш . самарадорликни ошириш
ўрнига, аксинча, унга тў си қ яратди. Ўн
минглаб корхоналарнинг
бир-бири билан хамкорлик қилиш алоқлари узилиб қолди. Бу ш а-
роитдан чиқиб кетиш учун янги бош карув тизимини яратиш зарур
эди. 1957 йилда соха вазирликлари қисқартирилиб, уларнинг ўрнига
Х алқ хўжалиги ҳудудий К ен галпари тузилди. Уларнинг сони Россия
Ф едерациясида 70 та. умуман, мамлакат бўйича 100 дан ортикрок
эди. Корхоналарнинг бир кисми Иттифокдош республикалар ихти-
ёрига берилди. Улар ишлаб чикилган маҳсулотларни ўзлари
сотиш
имкониятига эга бўлдилар. Л екин бу орада ўтказилган реформалар-
нинг салбий окибатлари юзага чиқди. Бош қарув тизим и мураккабла-
шиб. амалдорлар сони ошиб кетди. С аноат ривож ланиш ига маҳаллий
манфаатдорлик таъсир килди, ягона бош карув тизим и га путур етди.
Бу хатоларни бартараф этиш максадида республика Х алк хўжалиги
Кенгашлари тузилди. Ушбу тизим ни 1962 йилдан бош лаб янги
бош карув органи - Х алк хўжалиги Олий Кенгаши бош қара бошла-
ди. Унга Д. Ф. Устинов рахбарлик килди. У аввал мудофаа саноати
вазири бўлиб иш лаган ва янги сохага рахбар этиб тайинланиш и та-
содиф эди.
Н. С. Хруш чевнинг таш қи сиёсатида тинчлик йўлидаги
саъй-
харакатлари ижобий натижа бермади. “С овук уруш ”, АҚШ ва СССР
ўртасидаги ҳарбий-техникавий ракиблик давом этди. Бунинг устига.
яна огир ва мудофаа саноатини ривож лантириш усту вор йўналишга
айланди. М амлакат харбийлаш тириб борилди. 1960 йилнинг бо
шида мудофаа саноатининг ишлаб чиқариш даги хиссаси 1953 йил
кўрсаткичларидан анча ошиб кетган эди.
Do'stlaringiz bilan baham: