Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


- йиллар охирида К П СС иктисодий сиёсатининг инқирози



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

1950- йиллар охирида К П СС иктисодий сиёсатининг инқирози
50- йилларнииг охи ри-60- йилларпинг бош ларида совет ж амия­
ти ривож ланиш и карама-карш иликлар билан характерланади. Бу 
сиесат Н. С. Х руш чевнинг мамлакатда ислоҳотларни бир текисда 
ўтказмаётганлиги билан боглик эди.
1953 йилда мамлакатда кўрик ва буз ерларни ўзлаш тириш ишла­
ри ижобий натижалар бера бош лаган эди. 1953-1958 йиллар ораси­
д а киш лок хўжалиги махсулотларини ишлаб чикариш 34% га ошди, 
озиқ-овқат саноати махсулотлари эса 1,6 баробар купайди. М амла­
катда фан-техника юту г и сифатида 1957 йилда учирилган ернинг 
сунъий йўлдош ини кўрсатиб ўтиш мумкин.
Бу ю'гуклар партия рахбариятида совет ж амияти ва социалистик 
тизим иинг имкониятлари ниҳоятда катта деган ишоични тугдирди. 
К П ССнинг 1959 йилда бўлган XXI съездида ўн йил ичида ССС Рнинг 
энг ривож ланган мамлакат - А ҚШ дан хам ўзиб кетиши вазифа 
қилиб кўйилди. Бу вазифаларни кўйишда КПСС раҳбарияти халқ 
хўжалиги ривож ланиш ининг юкори суръатларини (яъни 1 йилда 
10% дан ортик) саклаб колишни кўзда тугган '«ди. Бирок бундай ри- 
вожланиш га эриш иш учун мамлакатда моддий ресурслар хам. ишчи 
кучи хам етиш масди.
Иқтисодий ўсиш суръатларини кўтариш да Хруш чев ва унинг 
атрофидагилар эски маъмурий буйрукбозлик услубларидан фойда- 
ланардилар. Ривожланиш модели мафкуравий асосда ш аклланти- 
рилди. XXI съездда социализм нинг узил-кесил галаба килганлиги 
таъкидланди ва коммунистик ж ам ият куриш вазифа килиб қўйилди. 
Иктисодий ривож ланиш нинг там ойиллари совет раҳбарларининг 
коммунизм куриш хақидаги тасаввурларига мувофиклаш ган эди.
И ктисодий таж рибалардан дехконлар катта зарар кўрдилар. 
Бирок баъзи бир йўналиш лар бўйича улар манф аат хам кўрдилар. 
М асалан, 1964 йилдан бош лаб уларга нафақа белгиланди. фуқаролик 
паспорти берила бош ланди. Лекин томорка хўжалиги юритиш эски- 
лик сарқити, коммунистик ж амият учун ёт нарса деб қаралди.
1959 йилда колхозлардан ва жисмоний шахслардан мажбурий 
равиш да молларни сотиб олиш сиёсати бош ланди. Чорвадор ту- 
манларда шахсий хўж аликларда 1 та сигир, 7 та майда шохли чорва
339


мол сақлаш белгилаб кўйилди. Бундай сиёсат окибатида мамлакат­
да чорва моллари сони кескин камайиб кетди. Бир вактнинг уз ида 
МТС (маш ина-трактор станциялари)ни йўк килиш тўгрисида қарор 
чикди. Колхозлар карздор бўлиб колдилар. Куплаб инж енер ва ме- 
ханиклар шахарларга кетиб колганликлари сабабли, комбайн ва 
тракторларга техник хизмат кўрсатувчи ходимлар етиш м ай қолди. 
Қ иш лоқ хўжалигини саноатлаш тириш , агрош ақарчалар куриш иде­
ал ҳисобланарди. Колхозлар совхозларга айлантирилиб, кооператив 
мулкчиликдан давлат мул кч ил и гига ўтиш бош ланиб кетди. Колхоз 
ва совхозларни бирлаш тириш сиёсати олиб борилди. Колхозчилар 
томорка килиш, мол сақлаш учун ш ароити бўлмаган ш аҳар типида- 
ги посёлкаларга кўчирилди. Хулоса килиб айтгаида, 1955-1963 йил­
ларда колхозчилар сони камайиб, 91 минг нафардан 39 мингга туш иб 
колди. Томорка хўжалигини йўқотиб ю бориш натижасида киш лок 
хўжалиги махсулотлари микдори анча камайиб кетди. Д ехконлар 
хам ўз мехнатлари эвазига даромад олиш имкониятидан махрум 
бўлдилар.
Н. С. Хуруш чевнинг маккажўхори экиш хисобига озик-овкат 
махсулотларини коплаш тўгрисидаги сиёсати киш лок хўжалигига 
катта зарар етказди. М аккажўхори ҳосили анча паст бўлиш ига 
қарамай, 1955 йилдан 1962 йилгача маккажўхори учун аж ратилади- 
ган ер майдонлари ҳаж ми ош иб борди. Бугдой етиш тириш да узи- 
лиш лар пайдо бўлди.
Қиш лок хўж алигидаги инқироз чўл зоналарини ўзлаш тириш
хисобига маълу.м дараж ада сезилмай гурарди. Л екин ерларни ти- 
нимсиз эксплуатация килиш маҳсулдорликии пасайтириб юборди. 
1962-1963 йилларда ўзлаш тирилган ерлардан келадиган даромад 
икки мартага туш иб кетди. Бу эса мамлакатда очарчилик хавфини 
тугдирди. Зудлик билан чора кўриш керак эди. М амлакатда бирин­
чи бор чет эл дан бугдой сотиб олиш бош ланди. Нон махсулотлари, 
гўш т нархи кўтарилди. Х алқда норозичилик кайфияти у й го иди. 
1962 йилда Новочеркаскда очиқчасига кўзгалонлар бўлиб ўтди. Бу 
ерга етиб келган КПСС М Қ П резидиуми аъзоси А. И. Микоян радио 
оркали ш ахарликларга мурож аат килиб, нарх-навонинг ош иш и са- 
бабларини туш унтириш га уринди. Л екин кўзғолон тинчимади. 46 
киши камокка олинди, 23 киши ҳалок бўлди. Бу вокеалар 1980 йил­
лар охирига келиб халкка ошкор этилди. КГБнинг маълумотларига 
Караганда, бундай харакатлар ўнлаб ш аҳарларда юз берган. Х руш ­
чев реформалари яхш и натижа бермади. Иқтисодни марказлаш -
340


ган бош кару в асосида ривож лантириш . самарадорликни ошириш 
ўрнига, аксинча, унга тў си қ яратди. Ўн минглаб корхоналарнинг 
бир-бири билан хамкорлик қилиш алоқлари узилиб қолди. Бу ш а- 
роитдан чиқиб кетиш учун янги бош карув тизимини яратиш зарур 
эди. 1957 йилда соха вазирликлари қисқартирилиб, уларнинг ўрнига 
Х алқ хўжалиги ҳудудий К ен галпари тузилди. Уларнинг сони Россия 
Ф едерациясида 70 та. умуман, мамлакат бўйича 100 дан ортикрок 
эди. Корхоналарнинг бир кисми Иттифокдош республикалар ихти- 
ёрига берилди. Улар ишлаб чикилган маҳсулотларни ўзлари сотиш 
имкониятига эга бўлдилар. Л екин бу орада ўтказилган реформалар- 
нинг салбий окибатлари юзага чиқди. Бош қарув тизим и мураккабла- 
шиб. амалдорлар сони ошиб кетди. С аноат ривож ланиш ига маҳаллий 
манфаатдорлик таъсир килди, ягона бош карув тизим и га путур етди. 
Бу хатоларни бартараф этиш максадида республика Х алк хўжалиги 
Кенгашлари тузилди. Ушбу тизим ни 1962 йилдан бош лаб янги 
бош карув органи - Х алк хўжалиги Олий Кенгаши бош қара бошла- 
ди. Унга Д. Ф. Устинов рахбарлик килди. У аввал мудофаа саноати 
вазири бўлиб иш лаган ва янги сохага рахбар этиб тайинланиш и та- 
содиф эди.
Н. С. Хруш чевнинг таш қи сиёсатида тинчлик йўлидаги саъй- 
харакатлари ижобий натижа бермади. “С овук уруш ”, АҚШ ва СССР 
ўртасидаги ҳарбий-техникавий ракиблик давом этди. Бунинг устига. 
яна огир ва мудофаа саноатини ривож лантириш усту вор йўналишга 
айланди. М амлакат харбийлаш тириб борилди. 1960 йилнинг бо­
шида мудофаа саноатининг ишлаб чиқариш даги хиссаси 1953 йил 
кўрсаткичларидан анча ошиб кетган эди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish