Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

М. Тэтчер ва Бритаииида 
“ неоконсерватив и н килоб”
1975 йилда Тэтчер ўта огир инкирозни бош дан кечираётган кон- 
серваторлар партиясининг раҳбари бўлди. П арламентдаги фрак­
ция ва партиянинг бутун раҳбарияти гурухларнинг ўзаро кескин 
■ракобати натижасида сусайган эди. 50- йилларнинг бош ига нисбатан 
партия аъзолари сони икки баробар, “ёш консерваторлар” харакати 
аъзолари сони эса уч баробарга камайган эди.
1979 йилги П арлам ент сайловларида консерваторлар 13,7 мил­
лион, лейбористлар эса 11,5 миллион овоз олиш ди. Буюк Британия 
Хукумати тепасига биринчи бор аёл киш и - консерваторларнинг 
янги йўлбош чиси М аргарет Тэтчер келди. М. Тэтчер узини консер- 
ватив караш ларининг содик тарафдори, қатъий ва букилмас феъл- 
атворли киши сифатида кўрсатди, ш унга кура, инглизлар уни “темир
102


хоним” деб аташди. У ҳокимиятга аниқ ҳаракат дастури билан кел­
ди ва бу д зету рн и а мал га ош ириш га киришди. М. Тэтчер Англ и яда 
ва бутун ж ахонда жуда катта обрў-эътиборга сазовор бўлиб, унинг 
раҳбарлигида консерваторлар партияси 1983 ва 1987 йиллардаги 
сайловларда галаба қозониш ди, “тем ир хоним” эса хукумати и су- 
рун нас и га ўн бир ярим йил бош қарди. Айрим та ржи май ҳол ёзиш 
билан ш угулланувчилар у бош қарган даврни “Тэтчер эраси” деб хам 
ю ритиш ади.
Бош вазирнинг дастури ни британ ториларининг анъанавий кон- 
цепциясига солиш тирганда, айтарли унчалик янгиликлардан иборат 
эмаслиги маълум булади. У фа кат уз дастури ни зам онавий даврга 
мослаш тирди ва мантиқий сунгига етказди. М. Тэтчер томони- 
д ан о л га сурилган ва “тэтчеризм ” деб номланган асоси й коидалар 
қуйидагилардан иборат эди:
- гуллаб-яш наётган хар кандай иқтисодиётнинг ҳаракатланти- 
рувчи кучи хусусий та до и р ко р л и к д и р . Ш унга кура, хокимият сиё- 
сий йўлининг асоси “эркинлик, имконият - хам ма учун, тадбиркор- 
лик рухини қўллаб-қувватлаш , хусусий мулкчиларга дем ократия” 
бўлиш и керак;
- давлатнинг иқтисодий хаётга аралаш уви минимум дараж ага ту- 
шиши лозим, у асло хусусий таш аббусларни бўгмасин:
- б арча меҳнатга лаёқатли киш илар ўзини узи таъминлайди. 
Д авлат ва хайрия таш килотлари уз айбисиз иш лаш имкониятидан 
махрум бўлиб кол га н меҳнатга лаёқатсизларга ёрдам кўрсатади. 
Ш унга кўра, давлат ижтимоий дастурларидан воз кечиш ёки уни энг 
паст дараж ага гушириши лозим;
- давлат баланслаш тирилган танқисликсиз бюджетга эга бўлиш и 
керак. Унинг энг муҳим қисмини барча аҳоли даромадига биноан 
тўлайдиган солиқлар таш кил этади. И қтисодиёт таркиби га қатъий 
риоя қилиб, харажатларни камайтириш зарур;
- касаба ую ш малари меҳнаткаш лар манфаатини қонуний воси- 
талар билан ҳимоя килиш га ҳақли; бунда бош қа одамларнинг ман­
фаатлари га зарар етказмаслиги керак. Ш унинг учун хам жамиятга 
зарар етказадиган иш таш лаш лар ўтказиш хукуки чекланиш и лозим.
М. Тэтчер Буюк Британия кучли армия ва флотга эга бўлиш ини, 
ўзцнинг ядро қуролларини таком ил л ашти р и ш и н и ёқпарди. Ташки 
сиёсатда АҚШ билан иттифокдик муносабатларини кучайтириш ни, 
НАТО олдидаги мажбуриятларга содик кол и ш ни истади, аммо инте­
грация жараёнларини ж адаллаш тириш га қарш и эди.
103


Ҳокимият тепасига консерваторлар хукумати келганда, Буюк 
Британиянинг иқтисодий ахдоли мураккаб эди. Эски корхоиа- 
ларнинг ёпилиш и иш сизлар саф ининг тез ўсиш ига олиб келиб. 
уларнинг сони 3,3 миллион киши га етди, бу мустакил фаолиятли 
ахолининг 13 фоизини таш кил этарди. П арламент “ Ишчи ўринлар 
хакида” Қонун кабул килди. бу конун иш та шла ш хукукини чсклар 
эди. аммо у муаммони еча олмади. Пулнинг кадре изл а ниш и кучай- 
ди, саноат ривожи суръати секинлаш ди. Тежамкорлик йили ишеиз- 
ларга бериладиган нафақаларни қискартириш ва бош ка ижтимоий 
дастурларни камайтириш хисобига йўналтирилди. Натиж ада стачка 
ҳаракатлари яна қайтадан кучайиб кетди. А мм о Тэтчер чекинмади, 
у “Европадаги бемор киш и" - Англия аҳволини қаггиқ иқтисодий 
чо рал ар кўриш билангииа тузатиш мумкиилигини баён килди.
Х уку мат давлат секторидан купги на корхоналарнинг фойда 
кел ти рмаётга н л и ги га асосланиб, кенг кўламда денационализация 
ўтказди. Нефть ва авиакосмос саноати корхоналарининг кўпчилиги, 
ш унингдек. ха во транспортининг анча кием и хусусий мул к эгала- 
рига ўтди. Хусусийлаш тириш тез кенгайиб борди. “Т этчеризм ”нинг 
бир неча йили ичида давлат секторидан корхоналарнинг 3/2 кием и 
хусусий мул к эгаларига ёки корхонани хусусийлаш тирган жамоа- 
ларга ўтказилди. А йни пайтда, миллиондан ортиқ муниципал квар- 
тиралар сотилди. М амлакат аҳолисининг 60% дан ор гиги шахе и й 
уй-ж ойларга эга бўлди. Буларнинг барчаси хусусий мул к эгалари со- 
нининг ош иш ига ва консерваторлар партияси иж тимоий базасининг 
му стахка мл а ни ш и га олиб келди.
Британ саноатининг ракобатга чидамлилигини ош ириш мақсадида 
хукумат уни И ГИ ю зуқлари асосида кайга ж иҳозлаш учун йирик 
капитал аж рата бош лади, энг янги соха л арии ривож лантиргаи ва 
меҳнат унумдорлигини ош ирган тадбиркорлар ра гбатл а ити р и л д и . 
Биринчи йилларда боткокка ботган “тэтчеризм ” энди ўз меваларини 
берди. 1982 йилдан 1987 йилгача Буюк Британия иқтисодиётининг 
усиш и Гарбий Европада эн г юқори ўринга чикди. Иш сизлар сони ва 
инфляция кўлами кискарди.
Хукумат яигича ш ароитда касаба ую ш малари усти га юриш 
кил и ш ни эп кўрди. 1984 йилнинг марти да кончилар британ тред- 
ю нионлар конгресс и санкция бермаган ҳолда ш ахталариинг ёпи­
лиш и ва иш чиларнинг озод килиниш и ҳақидаги карорнинг бекор 
килиниш ини талаб килиб, иш таш ладилар. Х укумат иш таш лаш нинг 
дархол тўхтатилиш ини талаб килди, аммо у бутун бир йилга чузилиб
104


кетди. Бунга жавобан, касаба ую ш маси ва унинг раҳбарларига қарш и 
суд иши кузгатилди. Суд ую ш манинг мол-мулкини мусодара этиб, 
200 м инг фунт стерлинг микдорида жарима ундириш га хукм этди.
Урушдан кейинги йилларда Англия га чет элликларнинг катта ну- 
фузи иммигрант бўлиб келди, уларнинг куп чилиги собиқ Британ мус- 
тамлакалари: Покистон, Ҳ индистон, Бангладеш ва бош ка мамлакат- 
лардан эди. И ш сизлик кўпайиб бораётган ш ароитда иммигрантлар 
сонининг ош иш и Англияда бир вактлар булган иркчилик кайфияти- 
ни уйготди: инглизлар билан иммигрантлар ўртасида тукнаш ув ке­
либ чикди, ўнг йўналиш даги матбуот “рангли”ларга қарши душ ман- 
чилик рухида таш виқотни олиб борди. Тэтчер ҳукумати ирқчиларга 
карши иш ю ритмади, у П арламент орқали чет элликларнинг Англия- 
га келишини чекловчи квота хакидаги коиунларини кабул килди.
Англия ва А ргентина ўртасида Ж анубий Америка киргокларидан 
унча узок бўлмаган Ж анубий Атлантикадаги Ф оркленд (М альвин) 
оролларининг кимга караш ли эканлиги хусусида кўпдан буён му- 
нозара кетар эди. Тарихий хукук нуктаи назаридан. у А ргентинага 
караш ли бўлиб, инглизлар мустамлакага айлантириш ганига анча 
вактлар булган эди. Ороллардаги ун ча кўп бўлмаган а холи инглизча 
сўзлаш ар ва А ргентина хунтаси бош карувига ўтишни исташ масди. 
Хунта аргентиналиклар куз олдида уз эътиборини кутариб олиш ни 
ўйлаб, 1982 йилнинг майида оролларга десан т туш ирди ва у ерда 
А ргентина байрогини кутарди.
Буюк Британия савдо-иктисод ва ҳарбий-сиёсий манфаатларини 
катьий химоя килиш йўлида бораётган М. Тэтчер А ргентинанинг бу 
харакати га қарши ўта кескин йўл тутди. У сарф-харажатларни уйлаб 
ўтирмай, оролларга харбий кемаларни, денгиз пиёдалари ва авиация- 
ни жўнатди. А ргентина гарнизони таслим бўлди. Англия Ф оркленд 
оролларини батамом уз ихтиёрига утказиб. у ерда харбий база барпо 
этди. Бу хатти-ха ра катл а рн и н г барчаси консерваторлар партияси ва 
унинг лидери обру-эътиборини янада ош ириб юборди.
80- йил л ар ўртасида Англия СССР билан муносабатларини ях- 
ш илаш га харакат килди. натижада икгисодий ва маданий алокалар 
кенгайиб, хар иккала давлат рахбарларининг жавоб визитлари амал- 
га ош ди.
Англияда иктисодий ўсувнинг тезлаш ув даври ва нисбий фаро- 
вонлик узокка бормади. 90- йиллар бош ида иктисодий конъюктура 
ём онлаш а борди, эски дардлар қўзғалиб колди: бю джет танкислиги, 
пулнинг кадрсизланиш и пайдо бўлди, 1980 йилда иш сизлик 9%
105


га ошди. Аҳоли жон бош ига солинган янги солиқ хдммага бир- 
дай бўлиб, даромадига қаралмаеди; у ёши 18 дан ош ган мамлакат 
аҳолисининг хар бирига солинди, бу эса, ўз ўрнида, халк норози- 
лигини келтириб чиқарди. Ушбу солик ж орий этилиш и биланок 
норозилик митинглари бош ланиб кетди, улар кўпиича полиция би­
лан тўқнаш увга олиб келди. О льстерда вазият кескинлигича колди. 
Ирландия қўш ини ўзининг қўпорувчилик фаолиятини кучайтириб, 
Лондоннинг гавжум жойларида бомбалар портлатди. Ҳатто Бош 
Вазир қароргоҳининг яқинида хам бу хол такрорланди. П арламент 
томонидан кабул қилинган қўпорувчиликка қарши конун ёрдам бер­
мади. Иктисодий ривож ланиш суръатлари эса яна сустлаш иб колди.
Ҳ укмрон партиянинг оммавийлиги йўқола бош лади. Бунга яра- 
ша, энг аввало, Европа интеграцияси масаласида рахбарият ўртасида 
турли фикрлилик кучайди: М. Тэтчер бу ж араённи тўхтатиш га ури- 
нарди, кўпгина вазирлар эса Г. Колл ва Ф. М иттеран тутган йўлни 
қўллаш зарурлигини таъкидлаш ар эди. Буларнинг барчаси М. Тэт- 
черни истеъфога чиқиш га (1990 йил, ноябр) мажбур этди. Унинг 
тавсиясига биноан, илгари Молия вазири лавозимини эгаллаб тур- 
гаи Жон Мейжор (1943 йилда тугилган) Консерваторлар партияси 
рахбари ва Бош Вазир этиб тайинланди.
Ж. М ейжор XX асрда Буюк Британиянинг энг ёш Бош В ази­
ри бўлди. У хокимиятга келгач, энг аввал жон бош ига сочилган 
соликларни бекор қилди ва “британларнинг иж тимоий-иқтисодий 
талабларини кондириш ни катта коиикиш томон буриб ю бориш га” 
ваъда берди. Ш у билан бирга, Ж. Мейжор хукумати хусусий мулк 
эгалари хукукини мустахкамлаш ни, давлат компанияларини хусу- 
сийлаш тириш ни давом эттириш ни, тадбиркорлар учун соликлар 
микдорини янада камайтириш ни эълон қилди.
1992 йилда, социологлар баш орат килганидек. П арламент сай ­
ловларида жамоалар палатасидаги кўпчилик ўринларни консерва­
торлар эгаллаш ди. 170 йил мобайнида битта партия каторасига тўрт 
маротаба сайловларда галаба қозонди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish