Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

Сиёсий партнялари
И кки партиявийликтизим и Англия ҳаётиучун тари хий ҳодисадир. 
XVIII асрда Торилар ва Виглар партияси, XIX асрда консерваторлар 
ва либераллар (1880-1894 йиллар), Бош Вазир У. Гладстон даврида 
Л ибераллар партияси ғоят кучайди. Ниҳоят, XX асрда Коисерватор- 
лар ва Л ейбористлар партияси сиёсий хаётда асосий куч булиб май- 
донга чикди. 1917-1937 йиллар Англия тари хи га уч партиявийлик 
даври булиб кирди.
П арламент сайловлари бир босқичли мажоритар тизим да булиб 
ўтади. Партиялар голиб бўлиш и учун мутлоқ кўпчилик овоз олиш- 
лари ш арт эмас. Э нг кўп овоз олган партия энг кўп ўриини қўлга 
киритади, бирок бунинг учун у бутун мамлакат бўйлаб барча сай- 
лов округларида бирдек кўпчилик овозга зга бўлиш и керак. М аса- 
лан. 1951 йилги сайловларда консерваторлар 13 713 ООО овоз олиб 
(48% ), 312 ўринни (51,35% ) ишгол этган бўлсалар, ундан кўпроқ -
13 948 ООО (48,80% ) овоз олган Л ейбористлар партияси эса Парла- 
ментда 295 ўринни (47,20% ) эгаллай олган, холос. Баъзан партиялар 
П арламентда мутлақ кўпчиликни таш кил этмасликлари хам мумкин. 
М асалан, 1974 йилги сайловларда консерваторлар 635 ўриндан 296 
та (46,60% ), лейбористлар эса 301 та (47,40% ) ўринни қўлга кири- 
тиш билан чекланган. Яъни хар икки партия Парламентдаги 50 фо- 
издан кам ўринга эга бўлганлар. Умуман, аксинча холат 1945 йилдан 
бери кузатилмайди.
Бугунги кунда ф аолият кўрсатаётган асосий сиёсий партиялар 
қуйидагилар:
К онсерваторлар партияси. А нъанавий қараш лар ва эътиқодлар 
тарафдорлари бўлган 500 мингдан зиёд аъзоларни ўзида бирлаш ти- 
ради. П артияга аъзолик барча учун очиқ. Партия лидери 1974 йилда
51


ўзгартирилган Низом га мувофик П арлам ент гурухи томонидан уч 
босқичда сайланади.
Л ейбористлар партияси. 300 м инг атрофида аъзоларга эга. Пар­
тияга касаба ую ш малари оркали ж ам оа булиб ва якка тартибда аъзо 
булиб кириш лари мумкин.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish