Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

1945 йилги Британия ииқилоби
И ккинчи жахон уруш и Буюк Британия иқтисодиётига катта за- 
рар келтирди. Иш лаб чиқариш ҳаж ми 10% га камайиб кетди. Уруш 
вақтида инглиз корхоналаридаги асбоб-ускуналар батамом эскирди, 
техник тараққиёт сскинлаш ди. Хомашё захиралари тугади. айниқса, 
саноатнинг анъанавий соҳаларида ишлаб чиқариш нинг ўта пасайи- 
ши кузатилди (қоғоз саноатида 50% га, кўмир қазиб олиш 16% га, 
пойабзал иш лаб чиқариш 13% га). М ам лакатнинг давлат қарзлари 
7,2 млрд фунт стерлингдан (1939 й) 23,7 млрд фунт стерлинггача 
(1946 йилда) ошиб, шундан 3 млрд фунт стерлинги таш қи қарзни 
таш кил этди. АҚШ томонидан берилган ҳарбий техника аш ёларни 
тўлаш учун Буюк Британия ўзининг хорижга қўйган маблағлари 
ҳисобидан 1000 млн фунт стерлинг маблагини А ҚШ га беришга 
мажбур бўлди. Уруш йилларида Буюк Британиянинг савдо экспор- 
ти кескин камайди. 1938 йилда Буюк Британиянинг савдо экспор- 
ти хаж м и 417 млн фунт стерлинг м иқдорида баҳоланган бўлса, 
1944 йилга келиб бу кўрсаткич 266 млн фунт стерлингни таш кил 
этди. Савдо флотининг катта кисми бой берилган эди. Уруш йилла­
рида халок бўлган фуқароларнинг учдан бир қисмини балиқчилар 
ва савдо-сотиқ билан машғул бўлган денгизчилар таш кил этди. 
М устамлакалар билан муносабатларда М етрополия билан бирга- 
ликда уруш қийинчиликларини бахам кўргаи Британия доминион- 
лари ўзларининг иқтисодий ва сиёсий м устакилликларини талаб 
қилиш борасида тобора фаоллаш иб бормокда эдилар. М устамла- 
каларда миллий озодлик харакатлари кенг ёйилиб бораётган эди. 
Араб Ш арки ва Ж ануби-Ш арқий Осиё бозорларидан фойдаланиш
ниҳоятда қийинлаш гани туфайли, унинг жахон экспортидаги улуши 
1937 йилда 11,3% дан 1947 йилда 9,8% га туш иб қолди. М амлакат 
савдо балансидаги танқислик Буюк Британия иқтисодиётининг су- 
рункали муаммосига айланиб қолди.
Умуман, Иккинчи жахон уруш и йилларида Бую к Британия ўз 
миллий бойлигининг 25% ини йўқотди. А ммо Ғарбйй Европа мам- 
лакатлари ичида у энг ём он холатда эм ас эди. Уруш қурбонлари сони 
Биринчи жахон уруш и йилларидагидан деярли тўрт марта камрок 
эди: ў л г а н л а р -2 4 5 минг киши, ярадорлар —278 минг киши, бедарак
53


йўколганлар 53 минг кишиии таш кил этди. Олмон бомбардимонла- 
ридан кейинги талофатлар кигьа мамлакатларидаги ер билан яксои 
қилинган ж ойларга нисбатан анча кам эди. Буюк Британия 30- йил­
ларда таш ки сиссатда йўл куй га и хатолари асоратларини бартараф 
этиб, уруш дан кейинги дун с таадирига таъсир кўрсатадиган голиб 
мамлакатлар саф ига қўш илди. М атбуот вакиллари томонидан “Бри­
тан инкилоби” деб аталган 1945 йилдаги сиёсий ҳолат кутилмаган 
ходиса бўлди.
Ҳали жахон уруш и тугам асдан, ҳукуматнинг П арлам ент сай­
ловлари ни ўтказиш га уриниш ининг бир камча сабаблари бор эди. 
Х укумат хал и хам 1935 йилдаёк сайланган П арламент кули да эди. 
Уруш шароити хисобга олиниб, унинг ваколати узайтирилган эди. 
аммо Европада уруш ту га га н дан кейин, сайловларни кечиктириш- 
га хож ат йўк эди. Ҳуку магнии г узи фавкулодда характерга эга эди. 
Унинг рахбари У. Черчилл ўзининг шахсий ш он-ш ухрати ва уруш 
йилларида насиб этган чеке из ҳокимиятга эга бўлиш ига қарамай, 
ўзини миллатиинг тула хукукли вакили деб ҳисоблай олмас эди. 
Уруш йилларида Черчилл хукумати таянган консерваторлар, лейбо­
ристлар ва либераллар коалиция си миллатнинг бирлаш увида мухим 
роль ўйнади. Аммо тинчлик курил иш и даври га ўтгандан кейин ил- 
гари ги партиялар ў рта с идаги қарама-қарш иликлар бу коалициянинг 
нарчалан иш ш а олиб келиш и мумкин эди. Ш унинг учун Черчилл 
қулай психологик ш ароитдан устал ик билан фойдалаииб, “галаба 
чўкқисида” бўлган вақтда сайлов ўтказиш га харакат қиларди.
1945 йил 18 май да у лейбористлар партия си га ультиматум харак- 
терига эга булгаи таклифии жунатди. Унда лейбористларга Япония 
билан уруш гугагунча коалиция таркибида колиш (бу Черчиллнинг 
шахсий рахбарлигини тўла тан олиш ни билдирарди) ёки навбат- 
дан таш кари сайловлар ўтказиш учун хукуматни тар к этиш таклиф 
килинган эди. Л ейбористлар партияси Ижроия Қ ўм итаси сайлов­
ларни кузда ўтказиш ва унгача коалициянинг олдииги таркибини 
саклаб колишни таклиф килди. Ш уи га карамасдан, Черчилл 1945 
йил 23 майдаёқ истеъфога чиқиш ини маълум килди ва киролдан 
Парламентнинг куй и палатасини таркатиб ю бориш ни сўради. 
Қ иролнинг топш иригига кўра, у “ўтиш даври хукумати’ ни тузди. Бу 
хукумат 5 и юл га мўлж алланган П арламент сайловларигача фаолият 
кўрсатди. Консерваторларнинг сайловолди таш викотлари марказида 
ўз рахбари маш хурлигидан фойдаланиш гурар эди. Черчилл “уруш - 
да галаба кил га и одам" ва “ишии ту гати ш керак бўлган ягона одам”
54


сиф атида тар гиб кил и иди. Сайловчиларга каратилган мурожаатлар 
антилейбористик ва антисовет шиорлар билан бойитилган эди. 4 
июлдаги Ч ерчиллнинг радио оркали биринчи сайловолди чиқиш и 
ш ов-ш увли характерга эга булди. “ Бирорта социалистик тузум сиё­
сий полициясиз барно этилиш и мумкин эмас, -у к т и р а р д и Черчилл. -
Агар сайловда лейбористлар галаба қилса, Англияда гестапо таш кил 
килинади...” . Унинг нуткларида мухолифат раҳбарлари тугрисидаги 
ҳақоратомуз гаплар хам кам эмас эди.
Лейбористлар партияси сай л овол д и таш виқотларни анча фаолроқ 
олиб борди. Л ейбористларнинг Ижроия Қумитаси Британияда 
иқтисодий ва ижтимоий соҳани қайта куриш га каратилган куп сон­
ли лойиҳалар тайёрлади. Бу лойиҳаларнинг асосий мақсади давлат 
бош карувини кучайтириш ва ж амиятнинг барча вакиллари фаровон- 
лигииинг барқарор ўсиш ини таъм инлаш дан иборат эди. Л ейборист­
лар дастури узинииг сиёсий радикализми (кескинлиги) билан аж- 
ралиб турарди. Л ейбористлар ўзларини “социалистик партия'’ деб 
аташ ар ва “бу билан ф ахрланиш и” хамда асосий мақсадлари “Буюк 
Британия социалистик ҳам дўстлигини” таш кил этиш дан иборатли- 
гини баён қилиш арди. Лейбористлар дастлрида барча сохаларда
ж умладан, уй-жой қурилиш и, ижтимоий су гурта, халқ таълими, 
соглиқни сақлаш соҳаларида фаол ижтимоий сиёсат ю ритиш кўзда 
тутилган эди. Д астурнинг таш ки сиёсатга оид кисми лейбористлар 
партиясининг халқаро саҳнада тинчликни саклаш там ойилларини 
қўллаб-қувватлаш ини таргиб қиларди. 5 июль 1945 йилдаги сай­
лов натижалари жуда кутилмаган ходиса эди: лейбористлар нафақат 
галаба қозониш ди, балки Ж амоалар налатасида хам илк бор мутлак 
кўпчиликни таш кил этиш ди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish