Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

П арламент ва унинг ваколатлари
1648 ва 1689 йилги инқилоблардан сўнг, Стюартлар династия- 
си (1 603-1714) ўз мавқеини йўқота бош лади. Унга қарш и ўларок 
П арламентнинг роли тобора кучая борди. Ў ш а даврдаёқ П арла­
мент ю қори - Лордлар ва қуйи - Ж амоалар палатасидан иборат 
эди. Парламент хаётида етакчи роль ўйнайдиган Лордлар палата-
46


си меросхўрлар ва кирол томонидан тайинланадиган зодагонлар, 
пэрлар ва лавозими бўйича пэр бўлганлардан иборат эди. Ж амоа­
лар палатаси эса катта киш лок ва ш ахарларнинг вакиллари булган 
буржуазия ва кавалерлардан таш кил топиб, давлат соли к сиёсатига 
конунлар ишлаб чикиш жараёни оркали иштирок этиш ҳукукини 
аллақачон қўлга киритган эдил ар. 1968 йилдан инглиз Парламенти 
янги ривожланиш палласига кирди. Шу вақтдан эътиборан хукумат 
вазирларига Ж амоалар палатаси томонидан бериладиган ишончсиз- 
ли к - импичмент хавф и пайдо бўлиш и билан, якдил истеъфо бериш 
амалиёти одат ту си га кира бош лади. Унга кадар вазирлар алохида 
тартибда Ж амоалар палатаси томонидан айбланар, Лордлар палата­
си томонидан эса хукм кил и нар эди. Эндиликда Бош Вазир бошчи- 
лигидаги махкама - Кабинет кирол олдида эмас, балки Ж амоалар 
палатаси хузурида сиёсий ж авобгар бўлиб колдилар. 1832, 1865. 
1872, 1884 йилларда П арламент сайлов тизими ислох кил и иди: ум у­
мий тўгридан-тўгри о воз бериш тартиби кабул кил и иди, овоз бе­
риш кафолатлари мустахкамланди. 1918 йил эса аёллар ва эркаклар 
ўртасида тен г сайлов хукуки жорий этилди. 1911 ва 1949 йилги Пар­
лам ент хужжаглари (П арламент акти) конун чикарувчи хокимият 
хаётига бир катор янгилик олиб келади ва шу тар и ка замонавий ин­
глиз Парламенти шаклланди.
Ҳозирга келиб мамлакат сиёсий тузуми га кўра чекланган монар­
хи я ди р. М онарх - Қирол ёки Киролича, қоидага кўра, сиёсий ҳаётда 
бетарафдир. У давлат бошлиги хисоблаиса-да. рамзий хокимиятга 
эга. Бош В азирни тайинлайди, бирок Бош Вазир Парламент 
кўпчилиги томонидан сайланади.
Лордлар палатаси тахм инан 1200 нафар аъзодан иборат. Уларнинг 
бир кисми дунёвий меросхўр лордлар. яна бир қисми руҳоний лорд­
лар бўлса. бош ка кисми эса 1958 йилдан бош лаб кирол томонидан 
тайинланадиган умрбод пэрлардир. Амал да 200 нафар атрофидаги 
лордлар палата иш ларида доимий иштирок этадилар. холос. Палата 
К а б и н е т-х у к у м а ту с ти д а н хеч кандай назорат хукукига эга эмас. Бу­
нинг устига, 1911 ва 1949 йилги П арлам ент тугрисидаги хужжатлар 
унинг конунчилик ваколатлари ни хам анча чеклаб таш лади. Ж амоа­
л ар палатаси томонидан кабул килинган конун лойихалари Лордлар 
карш илигига учраган ҳолатда хам, энг ка ми билан бир йилдан сўнг 
ўтказиладигап навбатдаги сессияда кабул кил и ниш и мумкин. Чу- 
нончи. Лордлар палатаси мухим сиёсий ахамиятга эга бўлган конун
47


лойихалари бўйича Ж амоалар палатаси билан рақобатдан учини 
саклайди. Ш унингдск, унинг молия-бюджет сохасидаги ваколатла­
ри хам 1911 йилдан эътиборан чекланди. Унинг муносабати кандай 
бўлиш идан қатъи назар. хар ойнинг бош ида кабул килинадиган 
лойихалар дахлсиз ва хал килувчи хисобланади. 1958 йил 30 апрел- 
да кабул килинган Умрбод пэр унвонини олиш га ваколат берувчи 
хужжатга асосан, кирол томонидан Умрбод пэр унвонига эга бўлган 
ш ахсларгина Лордлар палатасига катнашиш, унинг мажлисларида 
иштирок этиш ва овоз бериш хукукига эга бўлади. Ш у билан бирга 
пэрлар баронлик хуқуқига хам эгадирлар.
Ж амоалар палатаси хозирги Парламент тизим ида м утлокустивор 
мавқега эга. Барча конун лойихалари мазкур палата томонидан овоз 
бериш асосида қабул қилииади. “Оммавий конунлар" деб аталадиган 
лойихалар, келиб чиқиш ига кўра, хукумат ёки П арламент лойихалари 
бўлиш и мумкин. Бу дегани конунчилик таш аббуси хам П арламент- 
га, хам хукум атгатегиш лидир. Палата молиявий хокимиятга -х а м ё н
хукукига хам эга. Бирок молия-бюджет сохасида кредит очиш ва ха- 
ражатларни молиялаш тириш га қаратилган конунлар овоз бериш б и ­
лан кабул қилинса-да, палата бу сохада таш аббус хукукига эга эмас. 
Бюджет сохасидаги дебатлар хам қатъий чегараданган: бор-йўги 29 
П арламент сеанси кредитлар очиш масаласига багиш ланади. Нихоят. 
Ж амоалар палатаси хукумат устидан назорат килиш хукукидан фой- 
даланади ва уни сиёсий ж авобгарликка тортиш и мумкин. 1924 йил 
содир бўлган бундай холат 1979 йил яна бир бор қайта такрорланган.
Палата, даставвал, ўз раиси - спикерни 5 йил муддатга сайлай- 
ди. Гарчи янги П арламент сайловларида сиёсий таркиб ўзгарса-да, 
муайян шахе иккинчи марта раисликка сайланиш и мумкин. Спи­
кер Парламент фаолиятининг бир бутунлигини таъм инлайди. Ҳар 
кандай конун Ж амоалар палатасида кабул қилиигач, айнан спикер 
томонидан имзоланган илова билан бирга киролга топш ирилади. 
Спикер бу гувоҳномани топш ириш дан олдин, агар иложи бўлса. па- 
латанинг икки аъзоси билан маслахатлашиб олади.
1978 йил 20 июлда кабул килинган Ж амоалар палатасини 
бош қариш тўгрисидаги ҳуж ж ат палата фаолиятининг ички тарти- 
бини белгилайди. Ж амоалар палатаси комитети спикер, Ж амоалар 
палатасининг етакчи лидерлари, палатанинг мухолифат етакчисидан 
иборат бўлиб, П арламентнинг барча таш килий вазифаларини бажа- 
ради. Чунончи, Парламент тўгрисидаги хужж атнинг 2- моддасига 
асосан, “ комитет палата хизматларининг барча ходимларини тайин-
48


лайди ва уларнинг сонини, улар га ҳақ тўлаш ва бош қа шартларни, 
шунингдек, уларнинг хизмат мақомиии белгилайди” .
П арлам ент деярли бир йил давом этадиган сессияларда иш 
кўради. Бўлиб утган ва янги сессия ноябр ойидаги бир неча кунлик 
танаф ф ус билангина аж ралиб туради, бирок палаталар сессиями ке- 
чиктириш лари мумкин. Ш ундай килиб. амалда Парламент олти ой 
давомидагина тўпланади ва иш кўради. Ҳар бир сессия Бош Вазир- 
нинг асосий мутқи билан бош ланади. Ш у оркали хукумат рахбари 
ўзининг асосий мақсадлари ва реж аларини баён килади. Ш ундан 
сўнг мазкх р маърузага ж авоб тариқасида М урожаат овозга қўйилади 
ва кабул килииади. Ш у аснода асосий сиёсий Дастур хусусида де- 
бат - баҳс бош ланиб кетади. П арламент сеансларига келсак, унда 
хукуматнинг П арламент депутатлари томонидан берилган огзаки 
саволларга жавоб бериш и асосий ўрин эгаллайди. Ҳ аф танинг би­
ринчи тўрт кунида бўлиб ўтадиган сеанслар бош ида роппа-роса 45 
дақиқа вақт огзаки савол-ж авобларга берилади ва бу катьий назорат 
қилинади.
“Л ордлар палатаси ва Ж амоалар палатаси ваколатлари ўртасида 
муносабатларни аииқлаш учун хамда Парламент ваколатлари муд- 
датини чеклаш учун П арламент тўғрисида”ги 1911 йилги хужжатда 
ваколатлар тақсим оти масаласи ўз аксини топган. Яъни мамлакат­
да ёзма конституция мавжуд эмаслиги боис. мазкур муаммо ушбу 
конун билан тартибга солингаи.
Х уж ж атнинг 1- моддасига асосан, Ж амоалар палатаси кабул 
қилган молиявий қонун сессия тугам асдан бир ой олдин Лордлар 
палатасига ю борилади. Кейинги бир ой ичида Л ордлар палатаси­
нинг тузатиш ларисиз кабул қилинмаса хам, қирол маъқуллаш и би­
лан у П арламент хужжати бўлиб колади. I- модданинг 2- банди эса 
молиявий қонун ту ш унчасига аниклик киритади: солиқлар солиш ни 
белгилаш , бекор килиш ; кўш имча, ўзгартиш лар киритиш ёки тар­
ти бга солиш; жамгармалардан маблаг ажратиш, ўзгартириш ва бекор 
килиш; кредитлар очиш ва эхтиёт ж амгармалар хосил килиш каби 
сохалардаги конунлар шу маънода кўзда тутилган. Ҳужжат Л орд­
лар палатасининг номолиявий (оммавий) тарздаги билларга (конун 
лойиҳаларига) нисбатан ваколатларини хам Ж амоалар палатаси 
ф ойдасига қискартиради.
Эндиликда, агар оммавий конун Ж амоалар палатаси томонидан 
кетма-кет учта сессияда овозга қўйилиб, тасдикданса ва хар гал 
Лордлар палатасига нами билан сессия тугаш идан бир ой олдин
49


ю борилган бўлса ва хар гал палата томонидан рад этилган бўлса, 
ш ундан сўн г Ж амоалар палатаси қарори билан киролга такдим эти­
лади. Кироллик маъкуллаш и билан, Лордлар палатасининг розилиги 
йўқ бўлиш ига қарамай, у П арлам ент хужж ати булиб колади.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish