Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


А троф -муҳитни химоя килиш муаммоси



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

А троф -муҳитни химоя килиш муаммоси
XX асрнинг иккинчи ярмига келганда, атроф-муҳитни ҳимоя 
қилиш муаммоси муҳим масалалардан бирига айланиб борди. Ке­
йинги даврда инсоният ўзини табиатнинг бир бўлаги эмас, балки 
унинг хўжайини сифатида тутди. Моддий захиралар. табиат бойлик- 
лари реж алаш тирилмаган ҳолда ўзлаш тирилди, мислсиз исрофгар- 
чиликларга йўл кўйилди.
Инсон “антропологик беписандлик” касаллигига дучор бўлиб, 
онгли равиш да табиат томонидан белгилаб қўйилган асосий 
қонунларга қарши чора-тадбирлар кўрди. Л екин инсоннинг атроф- 
муҳитга таъсир кўрсатиш ининг чек-чегараси хам бор. Инсон таби- 
атга нисбатан қилган хар бир хатоси учун вакти-вақти билан жазога 
хам тортилмокда.
Иш лаб чикариш ва иктисодий сохаларда эриш илган ютуклар ж а­
миятга нихоятда кимматга туш ди. Буни биз яшаш дараж аси сифа- 
ти ни н г ём онлаш гани, атроф -мухитнинг ифлосланиш и ва таназзулга 
юз тутиш и, инсонларнинг табиий эхтиёж ларини қондириш да пайдо 
бўлаётган тўсиқларнинг кўпайганлигида кўриш имиз мумкин. Фан-
39


техника тараққиётйни тўгри назорат этмаслик, табиат ресурсларидан 
окилона теж аб-тергаб фойдаланмаслик ва бош ка бир қатор омиллар 
табиат билан инсон ўртасида ўтиб бўлмас говни пайдо килди. Ии- 
сон ф аолиятининг атроф-мухитга таъсири шу дараж ада к а п а хавф 
тугдирмокдаки, бугунги кунда инсоннинг келаж акда социобиологик 
ту р сифатида сакланиб колиши хам катга сурок остида ту рибди.
Урушдан кейинги даврдан бош лаб атроф-мухитни мухофаза 
килиш муаммоси нақадар муҳимлигини англаш тендеицияси кучай­
ди. Буни биз БМ Тнинг шу муаммо ю засидан 1977 йилда Стокгольм- 
да, 1994 йилда Бразилияда булиб утган махсус конференцияларда 
атроф-муҳитни кўриклаш масалаларига к а п а эътибор берилганли- 
гида кўрамиз. Бундан таш кари, бу м уаммонинг мухим лигини хеч 
качон эсдан чикармаслик учун бир катор индустриал жихатдан ри- 
вожланган давлатларнинг ҳукуматларида табиатдан ф ойдаланиш ва 
табиатни асраш бўйича министрлик лавозим ининг таш кил этилган- 
лигини таъкидлаб ўтиш лозим. Бу муаммони ўрганиш масалаларида 
Рим клуби узининг катта хиссасини кўш ди. 1972 йилда Д. Медоуз 
ва унинг каебдош лари Рим клуби топш иригига биноан “У сиш нииг 
чегараси” китобини чиқарди. Бу китобда бир катор м асалалар ёри- 
тилган ва бу муаммо келтириб чикариш и мумкин булган окибатлар 
тўгрисида фикр юритилган.
Воксалар ж араёнини ижобий холатга келтириш учун бу тенден- 
цияларни узгартириш ва иктисодий-экологик стабилликни таъ м и н ­
лаш учун ш арт-ш ароит яратиш ни хисобга олиш керак. Бу эса, уз 
навбатида. озик-овкат маҳсулотиларини, энергия ва саноат ишлаб 
чикариш нинг кўрсаткичларини тартибга солиб туриш ии, моддий ва 
энергетик ресурслардан фойдаланиш самарадорлигини ош ириш ни, 
ахолининг ўсиш дараж аси ва моддий бойликларни авайлаб-асраш ва 
реж алаш тирилган холда эхтиёж га караб истеъмол килиш ни хамда 
бош ка шу каби чора-тадбирларни ам алга ош ириш ни кўзда тутади. 
Бош кача айтганда, инсоният социобиологик тур сифатида йўколиб 
кетмаслиги учун онгли ва реал вазифаларни ўз олдига кўйиш и, та­
биатнинг имкониятларидан келиб чикган холда ф аолият ю ритиш и 
м аксадга мувофиқдир. Инсон узининг табиат олдидаги урииии 
тугри англаш и, агар чегарадан чикса, кандай окибатларга олиб ке- 
лиш ини д оим о эсада тутмоги лозим. Ш у сабабли хозирги давргача 
хам қўлланиб келинаётган “ Инсон - табиат хукм дори". “И нсоннинг 
вазифаси - забиатни бўйсундирипГ каби ш иорларни узгартириш
ва ўриига “ Инсон - табатнииг органик кисм и”, “Инсон - табиат-
40


ниш бир бўлаги” деган ш иорларга ам ал килиш керак. У уз олдига 
кўйган максадларни табиат конуниятлари мақсад-моҳиятидан четга 
чикмаган холда амалга ош ириб бориши керак.
5- §. XXI аср бўсағасида и н с о н и ят т а р а к к и ё т и н и н г
асосий н а т и ж а л а р и

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish