Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

“Г игантнинг охирги кун лари”
Бош В азир лавозим ига кайтган Черчилл хукумат таркибига охир­
ги йилларда энг фаол бўлган сиёсатчиларни ж алб килди. Лорд Вул- 
тон - лорд-президентлик, Р. Батлер - казна бош карувчиси, Г. М ак­
миллан уй-жой курилиш и ва махаллий бош карув вазири лавозим- 
ларини эгаллаш ди. Умуман олганда. махкама торилар “эски гвар- 
дияси " вакилларидан иборат бўлди. Черчилл рахбариятнинг эски 
авторитар усулига кайтди ва хукуматни ш акллан тири ш да ўзи ни н г 
ш ахсий фикрларига асосланди.
“ Чидамлилик ва конструктивлик" йўлиии танлаган Черчилл 
ўзидан олдинги рахбарларнинг сиёсатини тубдан ўзгартирмади. 
Бу консерваторларнинг диккат марказида турган иж тимоий соҳада
66


хам ўз аксини топди. Ҳ укуматнинг бу соҳадаги ф аолият йўналиш и 
уй-жой курилиш и, таъли м ва соглиқни сақлаш ни ривожлантириш
дастурларини амалга ош ириш дан иборат бўлди. Ҳхкумат уй-жой 
курилиш ининг баркарор ўсиш ига эриш ди. Агар 1951 йилда 234 
минг янги уйлар қурилган бўлса. 1952 йилда 261 минг, 1953 йилда 
314 минг, 1954 йилда 347 минг янги уйлар курилди. Л ейбористлар- 
дан фаркли ўлароқ консерваторлар нафақат уй-ж ой фонди ўсиш и ва 
унинг нархларининг пасайиш ига. балки хусусий мулкчилик сскто- 
рининг рнвож ланиш ига хам катта аҳам ият бера бошлади.
С оғлиқни сақлаш соҳасида Черчилл хукумати илгари лейбо­
ристлар томонидан яратилган М иллий согликии саклаш хизмати ва 
унинг тарм окданган маъмурий аппаратини хамда давлат ихтиёри- 
даги согликии саклаш м уассасаларини саклаб колди. Айни пайтда, 
бепул тиббий хизм ат кўрсатиш табакалаш тирилди. Дорихоналардан 
дори олиш учун йўлланма қоғозларига пул тўлаш жорий этилди. 
тиш шифокори кабулига пулли кириш таш кил килинди, махсус ти б ­
бий асбоб-ускуналардан фойдаланиш пулли бўлди. Ф уқароларнинг 
согликии саклаш фондига хафталик гўловлари ош ирилди (8.5 
дан 32,5 пенсгача). Ш у билан бирга, консерваторлар соглиқни 
сакдаш га бюджетдан кўпроқ маблаг аж рата бош лади. Тиббий хизмат 
кўрс&тиш тартибга солинган эди, ши(1>окор кабулида к у т и т вақти 
қисқартирилди, шифохоналарда болаларнинг ўз ота-оналари билан 
назоратда бўлиш ларига рухеат этилди, қатнаб даволан) вчилар учун 
тран сп орт хизмати йўлга қўйилди.
Консерватор ва лейбористларнинг таълим соҳасини ислох 
килиш га багиш ланган дастурлари, умуман, бир-бирига ўхшаш 
бўлганлиги сабабли Черчилл хукумати бу сохада айтарли ўзгариш
килмади. Ш ундай бўлса-да, Черчилл хукумати умумтаълим мактаб- 
ларини ривож лантириш учун бю джет харажатларини анча оширди.
У зинииг сайловолди ваъдаларига амал килган холда, Черчилл 
хукумати давлат корхоналарннинг кенг миқёсда хусусийлаш тири- 
лиш ига ш ош илмади. Ф ақат пўлат куйиш ва автомобиль транспорти 
сохалари хусусийлаш тирилди, холос.
XX аернинг 50- йилларида Бую к Британияда иктисодиётнинг 
ўсиш динам икаси анча яхш иланди. 1950 йиллар бош ларида иш­
лаб чикариш кўрсаткичлари 1937 йилдаги кўрсаткичдан 1/3 хисса 
кўп бўлди. Илм-фан кенг жорий этилган бир катор сохалар. ж ум­
ладан, электроэнергетика, маш инасозлик, кимё саноати соҳаларида 
баркарор ўсиш кузатилди. Кўмир саноати ватўқим ачиликсохаларида
67


кўрсаткнчлар яхши эмас эди. Умуман, 50- йилларнинг биринчи ярми- 
да Ял пи миллий маҳсулотнинг йиллик ўсиши уртача 2,7% ни, саноат 
ишлаб чикариш и да эса 3,3% ни таш кил этди (30- йиллар охирида 
мос равиш да 1.75% ва 2.7%). И ш сизлар сони хам баркарор камайиб 
борди. 1953 йилда иш сизлар сони 0.5 миллион. 1955 йилда эса 298 
минг кишиии таш кил этди. Буюк Британия хали хам саноат ишлаб 
чикариши бўйича А Қ Ш дан кейин иккинчи ўринни эгаллаб турарди.
Ш ундай килиб, Черчилл хукумати иктисодиётга фаол ара- 
лаш иш кескин заруратидан кутхлган эди. Тугри. бу локайдлик 
узинииг салбий натиж аларига хам эга булди. Кескин пасайиш ва 
инкирозларнинг йўқлиги хам жахон бозорида эгаллаган мавкеининг 
с а м а н и б қолиш ини кафолатлай олмас эди. Ўсиш суръатларини 
аста-секии ош ириб бориш , ишлаб чикариш технологиясини му- 
каммаллаш тириш , бозор инфратузилм асининг энг янги шакллари- 
ни рагбатлантириш талаб этиларди. Бу м асалаларни хусусий сек- 
торнинг ўзи хал кила олмасди. И ктисодиётнинг давлат томонидан 
бош карилиш идаги дунё таж рибаси инкирозга карши сиёсат ю ритиш
доирасидан чика бош лади. Ф ақатгииа кучли молиявий, интеллекту­
ал ва сиёсий салохия гга эга бўлган давлатгина ўта мухим фундамен- 
тал тадкикотлар ўтказиш ни, кагга инвестицияларини ж алб килувчи 
стратегик илмий сохаларни ривож лантириш ни, кадрларни кенг 
кўламда қайта ўқитиш ва малакасини ош ириш ни ўз зиммасига оли- 
ши мумкин эди. Консерваторлар бош каруви даврида Буюк Британия 
Ҳукумати бу вазифаларни ўз олдига максад килиб қўймаган эди. 
Консерваторларнинг иқтисодиётни бош кариш даги бу лоқайдлиги 
мухолифатга уларнинг хукмронлик даврини “ту ргу нлик даври"’, "бе­
кор га сарфланган йиллар” деб бахолаш ларига асос бўлди.
Консерваторлар таш ки сиёсат сохасида хам бирор-бир принципи- 
ал ўзгариш лар килмади. Мухолифатда бўлган йиллардаёк, Черчилл 
ва И денлар Буюк Британиянинг умумдунёвий м аксадларини уруш ­
д ан кейинги реал ахволга мослаш тириш га даъват этувчи "уч д о й р а” 
концепциясини иш лаб чиқиш ганди. Бу концепцияга кўра. Британия 
таш қи сиесати мамлакатнинг ўзига хос географ ик ж ойлаш иш и ва та ­
рихий анъаналарини хисобга олган холда учта асосий м интақалар 
доирасида гузилиш и керак. Бу уч дойра Атлантика хам ж амияти, Ев­
ропа ва Буюк Британия М иллатлар хамдўстлигидан иборат эди. Чер­
чиллнинг таъкидлаш ича, ran географ ик ж ойлаш иш да эмас, балки 
миллий, мафкуравий ва сиёсий бирлик омиллари нуктаи назаридан 
таш кил килинган махсус минтақалар хакида боряпти. “М ен инсони-
68


ят такдирини кузатиб. келажакка назар солар эканман, - деиди у, -
эркин халкдар ва демократия орасида учта улкан минтақани кўраман. 
Виз учун биринчиси, албатта, Британия Ҳ амдўстлиги ва империя. 
К ейингиси А ҚШ га тенглаш адигаи англосакслар дунёси бўлиб, унда 
биз - Канада ва Британия доминионлари катта роль ўйнайди. Ва 
,ниҳоят. учинчиси, бу - бйрлаш ган Европа. Бу учта сеҳрли дойра 
бирга мавжуд бўлса, агар улар бирлаш иш са, уларни кулата олувчи 
ёки уларга ж иддий тахдид солувчи куч бўлмайди. Бизнинг мамла- 
катимиз бу доираларнинг ҳар бирида мухим роль уйиайдиган ягона 
мамлакатдир".
Консерваторлар учун М иллатлар ҳамдўстлиги ва империя такдири 
таш қи сиёсат йўналиш ида хал килувчи масала эди. 1952 йилда 
чақирилган Ҳ амдўстлик бош вазирларининг махсус анжумани 1949 
йил қарорлари хам да инглиз қиролининг Ҳамдўстликдаги рахбарлик 
мавкеини тасдиқлади. Бу фахрли унвон тахтга ўтирган Елизавета II 
га топш ирилди. 1952 йил анжумани “Ҳ амдўстлик фукароси” (“Бри­
тания ф укароси” ўрнига) туш унчасини бугунлай конунлаштирди. 
М ам лакатнинг учинчи дунё давлатларига таъсирини кучайтириш
максадида Ч ерчилл хукум ати Корея уруш ини ти н ч ли к йўлн би­
лан ҳал килиш ни фаоллик билан кўллаб-қувватлади. Буюк Брита­
ния Ҳиндихитой масаласида етарлича катъий фикрда тх'риб, Совет 
И ттиф оқининг Ҳиндихитой масаласи бўйича давлат раҳбарлари иш- 
тирокида халкаро йигилиш ўтказиш тўгрисидаги таклифини қўллаб- 
қувватлади. Бу йигилиш 1954 йилда Ж еневада ўтказилди ва харбий 
ҳаракатларни тўхтатиш хақида қарор кабул қилиш га эриш илди. Шу 
йили Техронда Эрон Х укуматинииг халқаро муваққат битимга би- 
иоан Эрон нефть конларини фойдаланиш га топш ириш и хақида ке- 
лиш иб олинди. Бу ш артнома хам худди олдинги ш артномадек Буюк 
Британияга бирор-бир фойда келтирмади, аммо келишмовчиликлар- 
га қисман барҳам берилди.
50- йиллар бош ида М иср атрофидаги вазият кескинлаш ди. 1951 
йилнинг октябрида Миср Хукумати Судан ва Сувайш канали кон- 
доминиони (биргаликда бош қариш ) тўгрисидаги 1936 йилда тузил­
ган Ш артномани бекор қилди. Судан М исрнинг аж ралмас қисм и деб 
эълон килинди. А ммо М иср кироли Фарук Буюк Британия билан 
очиқчасига тўқнаш иш дан чўчиб турарди. Узок давом этган музо­
каралар бош ланди. Бу музокаралар даврида инглиз ҳарбийлари С у­
вайш канали атрофидаги аҳолининг норозилик чиқиш ларини бости- 
риб гурди. Қоҳирадаги давлат тўнтариш идан сўнг, 1952 йил июлида
69


Ж . Носи рн и иг инқилобий хукумати Судан га туда эркинлик берди 
ва бу 1953 йилги И иглиз-М иср келиш увида кайд этилди. 1954 йил 
19 октябрда Сувайш канали такдирини хал килувчи ш артном а хам 
имзоланди. Унга кура, инглиз кўш инлари 20 ой давомида эвакуация 
қилинадиган булди. Канал фукаролик бош карув ихтиёрига топш и­
рилди. 1954 йили Англиянинг Куролли Кучлари М исрдан бу гунлай 
олиб чикиб кетилди.
Черчилл хукумати Европа сиёсати масаласида маълум фаоллик- 
ии намоён килди. А ммо Британия сиёсатчилари французларнинг 
Европада трансм иллий бош карув тизимини тузиш билан Европа 
иктисодиётини интеграция килиш лойихасига ш убҳа билан каради. 
“ Ш уман реж аси”га хилоф равиш да расмий Л ондон Европа эркин 
савдо хукукипи тузиш гоясини илгари сурди. Унга Европа иктисодий 
хамкорлик таш килотининг барча 17 та аъзоси хам кириш и керак 
эди. Уида ўзаро божхона тўловларини ва импорт чеклаш ларни бе­
кор қилиш кўзда тутилган булиб, кейинчалик маблаг харажатларини 
эркинлаш тириш на савдони гўгридан-тўгри таш кил этиш га эриш иш
керак эди. Черчиллнинг бу лойихасида Европа трансм иллий таш ки- 
лий тузилмасини яратиш , Умумевропа бйрлаш ган иктисодий сиёсат- 
ни иш лаб чикиш ва ягона конунчилик тизим ини барпо этиш кўзда 
тутилмаган эди.
1952 йилда Европа кўмир ва пўлат бирлаш маси (ЕК П Б)нинг 
тузилиш и (Ф ранция, ГФР, Италия, Бельгия, Нидерлапдия ва Гол­
ландия) Британия Ҳукумати реж аларига мос келмас эди. Сиёсий 
маглубиятни бартараф этиш максадида Британия дипломатияси 
харбий-сиёсий интеграция лойихалариии фаол қўллаб-қувватларди. 
1952 й илда “Плевен реж аси"ии мухокама килиш вақтида Буюк 
Британия Гарбий Германияда оккупация реж им ини бекор килиш 
ва унинг харбий кучларини “Европа кўш инлари” саф ига қўш иш 
гоясини кўллаб-қувватлади. Европа мудофаа хам ж ам ияти лойихаси 
барбод бўлгандан кейин, Буюк Британия АҚШ билан бирга ГФ Рнинг 
Ш имолий А тлантика Блоки (НАТО)га аъзо булиб кириш ига розилик 
бердилар.
1954 йил ноябр ойида консерваторлар рахбари У. Ч ерчиллнинг 
80 ёш лик тан тан аси пиш онланди. Унинг ёши истеъф ога чикиш пи 
талаб этарди. 1954 йил давом и да рахбарлик киластган партия 
раҳбари и ин г чикиш лари очиқчасига хам м ан и н г гаш ига тегарди. 
Ҳал килувчи вокеа: ж ам оалар палатасида водород бом баси н ин г 
иш лаб чикарилиш и хакидаги ш ов-ш увли м ун озараларга сабаб
70


бўлди. Н оизчиллик ва. айни пайтда, уруш қоқлик ва м уросасиз- 
лик м авкеини эгаллаган Черчилл сиёсати консерваторлар партия­
си н ин г купчилик вакиллари орасида норозилик уйготди. Черчилл 
1955 йил 5 апрелда истеъф ога чикди. А нъанавий расм га кура, Чер­
чилл кироличага истеъфо хакида ёзма илтим осном а топш ирди ва 
Иден б ош чили гида янги хукум ат тузилиш и учун тавсияном а бери- 
лиш ин и сўради.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish