Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


А. Иден хукумати. Сувайш инкирози



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

А. Иден хукумати. Сувайш инкирози
Бош Вазир лавозимига коисерватив партиянинг собик рахбари 
Антони И деннинг келишини купчилик Черчилл сиёсатининг давоми 
сифатида кабул килди.
1955 йилда Бош Вазир лавозимини эгаллаган ва олдинги давлат 
сиёсатини унчалик ўзгартирмасликка карор килган Иден “ўрта ав- 
лод” вакилларининг партиядаги мавқеиии кучайтирди. М акмиллан 
Таш ки иш лар вазири лавозимига эга булди. Батлер Молия вазири 
лавозим ида колди. ‘‘Партия ёш лари”нинг энг ёрқин вакилларидан 
бири Эдвард Хит партия “қамчиси” (П арламент фракциясиниш бош 
таш килотчиси) килиб тайинланди. Шу билан бирга, Иден хукумат 
таркибида “эски т о р и 'л а р ва аристократлар авлодидан булгаи вакил- 
ларни хам саклаб колди.
Иден 1955 йил 15 апрелда Парламентни таркатиб юборди ва янги 
сайлов белгилади. 1955 йил сайловлари консерваторларга ишончли 
галаба келтирди. Улар ж амоалар палатасида 345 депутатлик ўринга, 
лейбористлар 277 ўринга ва либераллар б уринга эга бўлишди.
А ммо Иден хукум атинииг голибона фаолияти ярим йил хам да­
вом этмади. 1955 йил ёзидан бош лаб мамлакат иқтисодиётида сал­
бий холатлар сезила бош лади. Хукумат бир қатор ижтимоий дастур- 
ларни қисқартириш га, баъзи бир эгри солиқлар миқдорини ош и­
риш га ҳамда почта хизмати нархларини ош ириш га мажбур булди. 
М амлакатда норозилик харакатлари кучайди, илгари хукуматни тула 
кўллаб-қувватлаб турган матбуот фикри ўзгарди. Д авлат сиёсатини 
ўзгартириш кераклигини тан олган Иден хукумат таркибида баъзи 
бир ўзгариш лар қилди. Молия вазири Батлернинг ўриини М акмил­
лан эгаллади.
Х алқаро майдоидаги вазият хам тобора мураккаблаш аётган эди. 
ССС Рдаги сиёсий ўзгариш лардан кейин халкаро кескинликни юм- 
шатиш имкони тугилди. Янги халқаро вазиятдан Буюк Британия
71


обрўсини ошириш учун ф ойдаланиш га уринган Идеи дунёни н г дол- 
зарб муаммолар бўйича музокаралар олиб бориш таш аббуси билан 
чикди. Британия ди пл оматия с и н и н г саъй-ҳаракатлари туфайли 1955 
йил 18 июлда Женевада А Қ Ш , СССР, Ф ранция ва Бую к Британия 
вакиллари и шти роки да олий дараж адаги Кенгаш бўлиб ўтди. Аммо 
Кенгаш давом и да С С С Р ва Ғ арб мамлакатлари б и р-би рлари ни н г 
такли ф лари га синчковлик билан муносабатда бўлганликлари туфай­
ли Кенгаш натижасиз тугади. Кенгаш да бор-йуги иктисодий ва ма- 
даний хамкорликни ривож лантириш тўғрисида расмий баёнот кабул 
килинди, холос.
1956 йил апрелда Хруш чев ва Булганин Л ондонда бўлиш ди. Са- 
фарнинг сиёсий дастури учинчи дунё мамлакатлари билан ўзаро 
муносабат муаммолар и га багиш ланган эди. Худди Ж еиевадагидек. 
томонлар бирор-бир ж иддий сиёсий келиш увга эриш олмади. Бундан 
таш кари, саф ар давомида машъум дипломатик мож аро рўй берди. 19 
апрелда офицер-гаввос Л айонел Крабб П ортсмут киргоқларида сув- 
га шўнгиш пайтида сирли равиш ида халок булди. Бу пайтда П орт­
см ут ҳавзасида эса совет делегациясини олиб келган ‘'О рдж оникид­
зе” крейсери турарди. Бу воқеанинг махсус у юш ги рил га н л и ги га хеч 
кимда ш убха колмади.
Якин Ш арк 50- йилларнинг ўрталарига келиб дунё сиёсатининг 
энг мухим м интакаларидан бир и га айланди. Лондонда энг йи- 
рик араб мамлакатлари и шти рок и да Якин Ш аркда улкан харбий- 
сиёсий блок яратиш фикри пайдо булди. 1955 йилда, Британия, 
хукуматинииг кўллаб-қувватлаш и билан. Туркия ва И рок давлатлари 
мудофаа мажбуриятлари хакида ўзаро келиш иб олиш ди. Бую к Бри­
тания бу Битимга кўш илган холда. И рок билан худди ш ундай кели­
ш увга эриш ди. К ейинрок бу Битим га Эрон ва П окистон қўш илди. 
Ш ундай килиб, 1978 йилгача ф аолият курсатган М арказий таш кил от 
Ш артномаси (С ЕН ТО ) ёки Богдод Пакти пайдо бўлди.
Британия сиёсатчилари М исрни хам СЕНТО таркиби да кўришни 
кутгандилар. аммо Носир хукумати бу блокка аъзо бўлиш га ш ош ил­
мади, аксинча. у С овет И ттиф оки билан алокаларни мустахкамлаб 
борди. Иден И орданиянинг хам Богдод Пактига кўш илиш ига урим- 
ди. Бу мам лакат худудида генерал Глабб кўм ондо нлиги ости да ги 
инглиз кўш инлари сакланиб турарди, Ҳ усайн эса Л ондонга м ойил­
ликни намоён киларди. Иорданиянинг Богдод Пактига аъзо мамла­
катлар билан иктисодий хамкорлик ўрнатиш тўғрисидаги Ш артно­
мани тузиш ни таш кил этиш учун М акмиллан Иордания га ж ўнаб
72


кетди. Генерал Глабб рахбарлигидаги кучлар эса омманинг антиинг­
лиз намойиш ларини шафкатсизларча бостириш га киришди. Генерал 
Глаббминг бу харакати тескари натижа берди. 1956 йил 2 мартида 
кирол Ҳ усайн генерал Глаббни Бош кўмондонлик лавозимидан чет- 
лаш тирди ва инглиз зобитларининг катта гурухининг мамлакатдан 
чикиб кетиш ини талаб килди. Иордания 1955 йил кузида Носир та­
шаббуси билан тузилган С урия-М и ср бйрлаш ган кумондонлигига 
қўшилиш хакида карор кабул килди.
1956 йил 26 июлида Н осир Сувайш каналининг миллийлаш ти- 
рилганлигиии мат л у м килди. Бу Лондон учун кутилмаган вокеа 
булди. Бунинг беьосита сабаби Буюк Британия ва А Қ Ш нинг Асуан 
тўгони курилиш ини м олиялаш зириш дан бош тортганлиги бўлди. 
Бундай ўта кескин йўл тутган Носир СССР томонидан катта ёрдамга 
ум ид боглаган эди. Сувайш каналининг миллийлаш тирилиш и Буюк 
Британия иктисодий манфаатларига тўғридан-тўгри зарба берди. Бу 
канал Буюк Британия импорт ва экспортининг чорагини таъминлаб 
турарди. У рта Ш аркда казиб олинаётган Буюк Британия нефтииииг 
деярли 40% и шу канал оркали ўтарди. Иден хукумати кескин жавоб 
кайтарди. 26 июлдаёк М исрнииг барча фунт стерлинг ҳисобидаги 
капитал маблаглари музлатилди. Буюк Британия Сувайш канали ак- 
цияларининг бир кнемига эгалик килувчи Ф ранция билан биргалик­
да БМ Т Хавфсизлик К енгаш ига М иср устидан норозилик билан му- 
рожаат килди. Бирок Х авфсизлик Кенгашида 
ССР вето хукукидаи 
фойдалаииб, резолюция кабул килиниш ига йўл кўймади. Иден куч 
иш латиш максадида Эйзенхауэр билан махфий музокаралар олиб 
борди. аммо сайловолди компаниясини бош идан кечираётган АҚШ
Президенти бундай харбий тўкнаш увдан манфаатдор эмас эди. Шун- 
га карамасдан, Лондонда харбий харакатларга тайёрланиш хакида 
карор кабул килинди.
1956 йил августидан Якин Ш арк минтақасига инглиз ва француз 
харбий кисм ларининг ж алб этилиш и бош ланди. Бу мамлакатлар- 
нинг иттифокчиси Исроил давлати бўлди. А вгуст охиридан бошлаб 
И сроилнинг Миср ва И орданияга туташ ган чегараларида жиддий 
тўкнаш увлар бўлиб ўтди. 15 октябрда эса Иордания Исроилни рас- 
ман агрессия (боскинчилик)да айблади. 25 октябрда Буюк Британия 
ва Ф ранция таш ки ишлар вазирлари Исроил Бош Вазири Бен-Гурион 
билан М исрга карши биргаликда харбий харакатлар олиб бориш 
тўғрисида махфий баённомани имзоладилар. Махсус оператив режа 
иш лаб чикилди. Унга кўра, бйрлаш ган кучлар С инай ярим оролиии
73


эгаллаб, канал бош қарувини уз қўлларига олиш лари керак эди. By 
операциянинг бош ланиш ига Исроил армиясининг Синай ярим оро- 
лига хужум (“К аден Г - “Тозалаш"’) операцияси сигнал бўлиш и керак 
эди. Ҳужум операцияси “ М ушкетёр” деб номланди, қўмондонлик 
эса инглиз генерали Чарльз Ксйтлига топш ирилди. 50 мингдан ортик 
Британия аскарлари ва 100 га якин харбий кема сафарбар килинди.
1956 йил 29 октябр кеч куру н соат 17 да 400 нафар исроиллик па­
ра шютчил ар полковник Л. Ш арон рахбарлигида С инай ярим ороли- 
нинг ўртасига туш ирилди. танк кис мл ар и эса С инайнинг шимоли- 
ш аркидан хужумга ўтди. 30 октябр Исроил қўш инлари ҳали Сувайш 
канал ига етиб бормасдан, Британия ва Ф ранция хукуматлари Миср 
ва Исроилга Сувайш канали минтақасидан бутун қўш инларини олиб 
чиқиш ва каналдан эркин фойдаланиш ни таклиф қилдилар. Миср 
томонининг ж авобини кутмасдан, инглиз-француз Ҳарбий-деигиз 
кучлари М альтадан чикди, 3 I октябрда Британия авиацияси барча 
Миср авиабазаларига хужум ую ш тирди. 5 ноябрда мингдан ортик 
инглиз-француз параш ю тчилари Синай ярим оролининг стратегик 
нуқталарига туш ирилди. А грессия га фа қат С С С Рнинг ўта махфий 
мавқеи нуқта кўйди. У зинииг И денга жўнатган ультиматум хатида 
Хруш чев СССР ҳатто ядро ку рол и дан фойдаланиш га тайёр эканли- 
гини маълум килди. 1956 йил 7 ноябрда Англия Хукумати М исрдаги 
уруш ҳаракатларини тўхтатиш тўгрисида буйруқ берди.
Ш ундай қилиб, Британия коисерватив доираларининг Сувайш ка­
нали атрофидаги сиёсий ўйини мамлакатни ядро тўқнаш уви ёқасига 
олиб келаёзди. 22 декабрда инглиз-француз кўш инлари Миср 
худудини тарк этди, 1957 йил 8 мартга келиб эса Исроил қўш инлари 
Синай ярим оролидан олиб чикилди. Тўқнаш ув минтакасига БМТ 
қўш инлари киритилди. Сувайш вокеаси билан боғлиқ сиёсий 
маглубиятдан сўнг Иден хукуматинииг такдири хал булган эди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish